Kolo

1 г7и\ие" вошу <о савит ^-)

лиие сш/ајмш Добро јв да познаЈемо ПИРАМИДОН и да се у оео средство можемо поуздати! \&1ШГТ&Вз таблете |вАУнт Против бопоаа \ в Ј Оглас рвг. С. Бр. 19 999 од 6-Х-1942 Добија св у свакој апотеци

лика, обично у доба пубвртета, клда сс ц&О. ортани.зкм налачн у нреобраЈкају, због чега ноотаје ман>е отноран, нли кад настуае горн услђви живота (рђава исхрана, душевни и телесна премор, итд.). Из ових чињенида пр»нзилазе две јаене ствари: ирво, треба спречити, колнко је то могућно, инфекцију, или бар масивну инфекдију, илк бар у раиом детињству, када је детњи #1>ганизам још нетноран, туберкулозпим клицама и друго, нонравити отпориост организма према зарази, понравком опшгим прллика У којима живи. У нашој оредшш, пра.ктично Узевши, свака особа се пре илн доциијв злрази клнцама тубер.кулозе. Нрво седнште оболенја бнва обпчпо у плућнма, тј. у нлућним лимфним зклездама. Одатле бацили проднру у осталв органе и то на нрвом меету у плућа, као пајближа, а затим, крвотоком н у остале оргаие. Као што су појединцж мање или више отпорни према туберкул-ози, тако су и ноједини оргапи. Иеки од њнх ређе, други чешће одЦ ,в оболевају. У млађим годинама деца болују више од туберкулозе плућа и костију; у старијнм од туберкулозв нлућа и других органа. Туберкулоза костнју (карЈгичне кости нли пршл.еаа кичмеиог стуба) повољнији је облик тубедаулозног оболеша, јер у костима болест је мање опаена и развија се спорије од оболења у другим органима. Само, у колико ее спорије развија, у толико је к лечење спорије. Волесници са овом' врстом туберкулозе морају имати много стрпл>ења, јер се на оздрављење не сме ]>ачунати данима и иедељама, већ месецима па и годинама. 8а утеау треба да знају да у колико је оздрављвње сноро, у толико је сигурно и Шже да прође без икаквих последица. Тубврк.у,ж)за костију лечи се као и свака друга, а можда и више од друге туберкулозе, мировањем. ..За то јв потребно оболели орган ставити у тготпуно мировање тј. у гинс. У кодико је оболели орган мирнији, у толико Кв пре оздравитн. Ооим тога нотребчго је, као и »од друтих облика туберкулозе, иодићи онште стање организма, а за то јв потребна пре свега добра исхрана и чист ваздух. Узимање калцпума убрзава „закречавање" оболелог места а витамииа С потпомаже подизањ* опште отиорности организма. У ногледу исхране важи само једно пракилв: болеспик може да једе све, а треба да једе"што чешће и гато више. Сам болесник, који у почетку лечење (мирно лежање у гипсу) прнма доста тешко, нарочито ако је у питању детв које је навнкло на кретање, временом се навикне. Своју судбину ће у толико лакше подносити у колико нма више добре воље и разумевања и у колико његова околина то може боље да схвати. Таквим болесннцима потребна је душевна разонода и морална подршка. Они пак треба уве« да имају у виду да овакво, истина душевно и телесно тешко лечење, води споро, алн сигурном излечењу-... Др. Н.

(Оттмак? Дижа,вна иоонаганда)

Иотребни су 39, то и друг« услови, а пре свега склоност, која се стиче наслеђем н стеченнм одликама. Наслеђе саме туберкулозе је још спорно; о томе ее воде у медицини велике дискусије. Али наслеђе склоности за туберкулозу, неосиорно је. Због тога се вићају нородице у којима велики број чланова болује од ове болести. Та наслеђена склоност за туберкулозу може се повећати или умањити приликама и општим условима живот-а. По себи се разуме да ће особа чији су родитељи боловали од туберкулозе лакше оболети од особе чији су родителд били здрави. иа ма живела и под бол>им усЛОвима живота; они ће се у толико пре разболети у колико су ти услови гори. Нрема томе сама клица пије довољна да изазове туберкулозу; за то су потребни и услови. Ово се најбоље види и из чињенице да особа (скоро све особе у нашој средини нре или после морају бити заражепе туберкулозиим бацилом!) зараиген-а клицом туберкулозе разболи се тев онда кад се за то створи погодна при-

.ди.цт доће свом пријатељу МиХг /ј- лан У н рече: „Драги пријател>у хтео бих да се оженим са Лелом. Шга ти велитп на то?" „Честитам ти. Лела је млада, лепа и богата. И ако те и она воли, онда ..." „То је баш оно" ре.че упадајући у реч Андра и продужи уздишући: „Лела. је једна од тих тако компликованих савремеиих девојака. Једна од 9них које мисле да љубав чини човека. старијим, да је љубав старовременска ствар. Упознао сам се с њом на Умци. Тачније речено упознали смо се у води Отиливао сам мало даље од обале кад одједном спазих испред себе жеиоку прилику која се очајнички борила с таласима. Успео сам да је сиасем и да је однесем на обалу. Била је много изнурена и није могла да иде. Понео сам је на рукама и уннтао јв куда да је носим. На то се Лела, тако се звала спасена девојка, гласно насиејала и рекла веселим гласом: „Нигде. Не бих вам саветовала да ме одведете кући. Моја је мати данас пре подне отерала већ једног младића који ме је такође сиасао" ... „Шта ти мисшии о томе?" „Мислим да то ие ваља". „Стани", узвикнуо је Андра. „После извесиог времена утврдио сам да је прича о њеном тобожњем снасавању била само нроизвод њеие маште. Хтела је да се предамном учинн иптерееантиијом"; ;.Ако је само то, можеш мирне душе ла се ожеииш њоме". „Марне душе — то је превнше речсно. Како могу да се оженим девојком к.оја ме је сваког дана нечим новим игтенадила. Њени родитељи имају вилу на Умци и ту ироводе лесо. Доциије смо се чешће сретали и једне всчери када је сунце, како се то каже, иостично змазило, седели смо иа обали. Р>ила је дивна. Примакао сам се и уиитао је шта би урадила кад бих. је пољубио. А шта је она одговорила? Одмерила ме прво од главе до пете па онда рекла да бих ја одавно већ то могао знати". ,.На то си је ти иол>убио" продужи Анлра. „Разуме се1 И она мене". „Па онда је све у реду. Ожени се". „Не! • НиЈе у реду. И не ваља", одговори забринуто Андра. „НеколИКо дана доцније нехотице сам био сведок разговора коЈи Је водила с Једном нријатељицом. Она Је питала шта Је било доцннје оне вечери кад сам Је пољубио. Лела Је одговорнла да сам ностао септиментдлан". „То не ваља" рече Милан. „На против", прекнне га нагло Андра, иа настави: „То је баш оно што ваља. Јер, нисам ја постао сентименталан те вечери већ она. Пред пријател>ицом она је мене приказала као сентименталца да би пвказала своЈу надмбћ. Она је уствари беспомоћно

Канв се печн туберирвза костигу ? ећ стари лекарн знали су да Је туберкулоза прилепчива болест. Али тек Је Роберт Кох, открнћем клице коЈа је изазива, непобитно утврдио да оболење изазива специфичиа клица, тзв. туберкулозни бацил. Без бацила\ н^ма туберкулозе. ДоцниЈа иснитивања то су потврдила и дапас Је доказанб да ма какав облик тубер^ кулозе и у ма коме органу, мора нзазвати специфична клица. Према томе туберкулозу плућа, бубрега, костиЈу или полпих жлезда изазива исти проузроковач: туберкулозни бацил. Мећутим није довољно да у Једном организму само постоји туберкулозни бацил, на да се развије туберкулоза.

Прошле недеље одржан је V Крушевци импозаптан збор коме је прџсуствовало пеколико хиљада мештана и земљорад. ника из целог Кт>ишевачког округа, као и грађана ив Трстеника и Врњачке 0ање. Зиор је одржаи иницијативом крцшевачкш грађана пово. дом последњих догиђаја у окрцгу. Па зборц, на ко.че су говорили претставници свих друштвених слојева, дошла је рсчито и снажно до изиажаја воља народа ца се одлучно сти. не на пут разориим делима и атентаторским покушајима свих „шумских" елемената. о Ш

створење и само Је услед те бесномоћиости у тренуцима смела". „То је ипак добро и ја бих ти саветовао да се не размишљаЈући мпого ожениш с њом".

„Е то заиста ие вал.а*. „Овај, да видиш ваља. Ево -загато" рече Андра. „Кад смо се вратили са излета била је много уморна. У кунеу наолонила се на моје раме и одмах заснала. Сањала Је и мучио Је неки ружан сан што сам приметио по тешком и испрекиданом дисању. Размиш 1 љао сам да ли да је .иробудим или да Је пустим да даље спава и сања. Док сам се ја, иредомишљао Лела у сиу нрошапута: „Андро пе иди од мене. Остани. Волим само тебе ..." Био сам

„Без размигаљања? Али, слухнаЈ даље. Кад смо се доциије верили унитао сам је нриликом неког излета да ли се њен отац пеће противити нашем браку. Она је одговорнла да њен отац иристаје на све њене ћуди, па и најбудаластије". радостаи што Је иисам иробудио. Сад знам о чему сања". „И то је добро Андро" закључи Милаи. „Сада ;>наш да те Лела воли. Јер жеие истину говоре само у сну". „То Је тачио, Алн, она уопште није — спавала..."