Kolo

14 1

0(5а.*с.ч 'Дипава на Оетрву.

едалеко од Велжког Градишта, на сред Дунава, налази се једно велнко дунавско острво. Када се раопита или погледа на географске карте, сазнаће се да се то острво зове — Острво. Острво „Острво" не разликује се, гледано из дал>ине, од других дунавсжћх отока н ада. Внооке тополе и чворновите врбе затварају његове обале и на плаво зеленим таласима дунав-ским чине једну дубоку тамну зелену позадину. Али ако се чамцем из Великог Градишта, или на који друга начин продре на само Острво и уђе у његову унутрашњост, наићи ће се, иза узаног појаса тополових и врбових шума на дивно обраћена, уредна поља иуна кукурузних стабала, бостана, поврћа, вииограда, багремара и бресквика. А на крају тих поља, не много далеко од обале реке лежи бело, чисто и уредно ]?л"ол,е. ^о је село Острово.

необично уредно, сељани трезвени, мирни, напредни. Куће сељака са Острова не заостају за лепим кућама наших паланки. Девојке су чисте, а недељом кад се спреме за коло, гиздаве и праве Српкиње. Одвојени широким тракама Дунава, од Румуније с једне а српског копна с друге стране Острвљани су остали другачији од осталих сељака своје околине. Оии се поносе што су Оетрвљани. Кад се у Великом Градишту за неком каже: тај је с Острва, онда се зна да то звучи као најленше сведочанство за човека.

То село знаменито је у првом реду што је то једиио наше острвско насеље на Дунаву. Ни једно наше речно острво нема сталних насељеника с§м повремених рибара и баштована. Једино Острово претставља право село усред реке. Но није то једино што село Острово чини другачијим од других наших вемл.орадничких пасеља. Острово је

Главна улица у селц Островл. (Овимди: инж. Р. ОтефановиМ

Горс — Једпо сељачко двотште у селу Острово.

На Острву всћ годинама иема криминала. Људи су добродушни, сви међу собом у иријатељским а често и сродничшш везама. Вечито су у борби с водом и природом. Кошаве ужасно завијају зими преко њихових глава а ретко је које пролеће да их не плави Дунав. Ова им поља оду под воду, а једино узани, нешто узвишенији појас земљишта где леже саме куће, остаје непоилављен. Али им је земља нлодна,, и увек пуна подземне влаге па им усеви успевају и дају плодове који могу да служе за углед. Док се у друтим крајевима грађевине зидају од неиечеие цигле, од блата, дрвета, често од камена,. на Оетрву је све зидано од цигле. Камена немају, миого је песковитих терена и ОстрвЉаШг, када су иамерни ,да зито видају, скупе" се па мобу и испеку себи сами цигала колико им треба. Зато је овде све зидано од циг.те: н ку,ће и огра.де, и штале и амбарн. Гоми-. ле цигаља стоје Јгаелагане за резерву по свима двориштима, поред сваке оград«, по улицама. Такво је село Острово, на острву Острво крај Великог Градншта. Они који лађом нролазе покрај ц.ега, Дуиавом нека кроз густе тополе на љеик вим оба:лама нокушају да сагледају дубље у Острво. Ови дунавски „Далматинци" како их једал нутонисац ире неке године назвао могу да се похва-: ле да бар у малом зпају како взкми да мали рај на земљи. Ст.