Kolo
4
/
ним њен« новчанице од хиљаду динара. Ништа нисам поеумњао јер ту госиођу вознајем већ поодавно и замислите: свих пет новчаница су биле лажне, али сам то приметио тек кад сам био напустио вашу радњу. — Жену смо већ ухватили, отсече агент, заплени лажну новчаницу и удаљи се. — Не могу дозволити ла трпите ма какву штету, драга госпођице, насмЈВШИ се господин у светлом оделу и пружи јој другу хил»ада)>ку. Радња опет поче да се врти око девојке. Као из неке даљине чула га је како пита: — А како ће бити вечерас? Јесте ли се ослободили тетака? — Нисам више слободна, једва чујно прошапута Нена, синоћ . . . еиноћ еам се верила. Смеђе, сунцем опал>ено лице „велике среће" постаде тамније: — 0, у таквом случају примите моје најердачније чеетитке. Нзвади злагну табакеру, заиали пигарету, поправи кајиш на сату, поклоии се и оде. Ненин очајни крик није више могао да чује. А када је изишла из радње. чекао ју је на углу округли књиговођа. — Нено, Иено, (глас као да је изларио из његовог прилично великог т})б\ г ха), најзад сам је дочекао, евоју велику срећу. Мора се само чекати, дуго чекати. И пружи јој мали букет љубичица, а ћела му се засветли на тоилом нреподневном сунцу. СТОЈАН ДРАГИЋ
Мапе зан мљмвост* из СТАРОГ БЕОГРАДА „Садашње фијакериеке станице у ове: на Теразијама, код Златног тоиа, на Великој пијаци, Зеленом Венцу. еавском пристаништу, Железничко] станици, код споменика Кнеза Михаила ч код „Славије". Такса за вожњу по иарогпн је ова: за «Р В У четврт чаеа 1-50 динара, другу и трећу четврт по 75 пара, а за цео сат 3 динара. За вожњу до железничке и иароб|)одске станице плаћа се поред ове такее и додатак од 80 нара; до Топчидера и винограда на Топчидереком Брду и обратно. када ее у нутовању и задржавању проведе два чаеа 8 динара: цо Бањичког логорз и тамошњих винограда 10 динара (само за одлазак 5 динара). За вожњу до акционареке кланиие, за одлазак и повратак с бављењем од једног сата 5 динара. За свадбу у кругу вароши, за време од два еата. 10 динара, а за време од четири сата 16 динара. За вожњу на фијакерима са гумеиим точковима као и за вожњу ноћу плаћа се 50% више од горњих, такеа. Ноћ ее рачуна од 10 сати увече до 6 сати изјутра. За мање иртљаге не плаћа ее ништа. а за веће 50 пара од комада"' Ово је тарифа која је важила 1914 године, до почетка рата ... А данас?! ОТКРИВНЕ ТРИ НЕПОЗНАТЕ МОЦАРТОВЕ ПЕСМЕ Код једног бечког скупљача старииа проиађене су пре кратког времена етаре ноте са насловом „Пролетње пееме бечких композитора* 4 ; оие садрже три неиознате пееме Волфганга Амаделса Монарта, које ]е Моцарт — према сопственом списку својих композиција —• компоновао 14 јануара 1791. дакле V годиии његове смрти. Песме су се допиије изгубиле и веровало се да с\ вероватно већ уништене. Сада је тачно утврђено да се овде ради о оним трима песмама. које је Мопарт. како то гврде његови биографи. компоновао у поеледњој години живота. Подлога његових композиција су текстови песника Христијана Адолфа Овербека ,.Чежп>а за пролећем", „Дечја игра" и од Штурма „Захвала ствараоцу пролећа" МОРСКА МИЉА И ЧВОР Поморци се служе мером којз се зове морска миља. Једна морска мил»а мери 1852 метра. Чвор је јединица мере за брзину. Каже се за један брод ла има брзииу толико и толико чворова. што Значи да толико и толико морских миља прелази з» једап сат. На пример, ако би се казало да једаи разарач новог типа плови брзином од 41 чвора, то би зиачилв д« тај. разарач има брзину 75.932 метра шш сат.
безгранично иокварен! Сан младе продевојчице нагло ее нрекинуо. Створнла је у себи чврсту одлуку. Увече се Нена верила с књиговођом Влајком. То је била врло бурна прослава и иоред тога што је Нена дванут заплакала. али еу сви помислили да је то од узбуђења и среће... Сутрадаи освануо је у парфимерји агент кримииалне полиције. а с њиме — „велика срећа". Дакле лопова су већ ухватили! Добро је тако! — Госпођице, рече агент, попгго се легитимисао. да ли је овај гоеподин јуче код вас променио новчаницу од хиљаду динара. — Да, прошапта Нена и погледа љутито у гоеподина у светлом оделу с тегет машном. Новачиница је била лажна, и сада морам да надокнадим новац. — Страшно. рече „велика ерећа' 4 . Замислите. пар еам у руке некоЈ варалипи. која ме је замолила да |ој проме-
јАена је етајала у нарфимернји № /г^ и сањиво послуживала мушгерије. Очи су јој увек гледале преда се с неким дубоким, чежњивим светлуцањем, а то је веома привлачило купце „из бољих кругова". Али еве је то било тако доеадно, суво: „Клањам се, госпођо! Извол'те господине! Пардон, калодонта немамо, желите ли, можда прашак?" итд., итд., еваки дан и лети и зими. Нена је увек сањала о великој срећи, о тој срећи која ће цео њен живот да претвори у бајку, онако како је често виђала на филму. Али та срећа није долазила. А време пролази ... Додуше она је могла да се приволи малој срећи у облику облог књиговође Влајка, који јој Ј *е скоро још онда, када је у кратњој сукњици бежала из школе могао бити отац. А сада је он понекад изводио у друштво. То није било много привлачно Ј *ер је она морала онда да обује ципеле с ниским петама, Ј *ер би иначе он био мањи од ње, а ниЈ *е било ни занимљиво Ј *ер је најчешће седео немо поред ње иако то уопште не прилимушкарцу у друштву даме. Нена је држала ту свој*у малу срећу у резерви за случаЈ* да би изоетала велика, јер с тим мора рачунати свако паметно дете. Не може с« рећи да су каваљери недостајали. Ниједан од њевих колега и другара из њеног краја ве би одбио да се с њоме позабавн, али то све ниЈ *е било оно о чему је сањала. Али једног сунчаног дана и то еасвим изненада дошла је та дугоочекивана велика срећа. Тако се нешто ипак догађа у животу. „Срећа" Ј *е имала ведро опал>ено сунцем лице, имала је светло сиво одело, тегет машну, а рамена су јој била тако широка да им је свака фата била потпуно непотребна. Пред радњом је оставила један диван бицикл „Велокс". — О, рече „велика срећа" кад га је Нена запитала за његову жељу, послужите најпре друге муштериЈ*е, мени се не жури. При томе је оличење велике среће прошао руком кроз сјајну тамну косу, исто онако као што је „мала срећа" имала обичај да прелази руком преко своје ћеле Нена је сва поцрвенела и наЈ *већом брзином огправила остале купце. Цело време је испод ока посматрала младића у светлом оделу. Дошле су и друге муштерије, а он је још увек стајао у позадини и правио се као да разгледава излоге. Два или три пута погледи су им се сусрели. Нена би сваки пут поцрвенела, а младић би се осмехнуо. И наједном није било више никога у радњи. „Велика срећа" приступи сасвим близу Нени и гледаЈ *ући јој * право у очи затралш пакетић иожића за бријање, маши се џепа и извади новчаницу од хиљаду динара. Предајући јој банкноту као случајно додирнуо ј *е њене прстиће. Нена је сва задрхтала. Заборавила Ј *е на све и само је гледала на фасцинантног младића. Дрхтавом руком пружи му кусур. Господии и *не преброЈ *авајући тури новап у џеп, насмеши се још чаробније и рече: —.Госпођице, не бих желео да будем наметљив, али бих био срећан да се још негде нађемо. Да ли бисте пристали да са мном вечерас некуд изиђете. Имам код куће један Тандем, такође „Велокс" са потпуно новим гумама (клизи као по леду), па бисмо могли да се извеземо некуда. Сада су вечери тако дивне. Хоћете ли? „Наравски да хоћу" рекла би Нена најрадије, али се на време освестила: „Та шта би мислила „велика срећа" када бих одмах рекла да?" А сем тога се још сетила да ће је вечерас чекати Влајко, „мала срећа". — Жалим, рече она уз свој најчаробнији осмејак, док су јој очи блистале нспод дугачких трепавица, вечерас не могу. Доћи ће по мене моја тетка. — Штета, насмеши се „велика срећа", онда можда сутра. Бићу овде тачно у седам. Очи су му се још једном заеветлиле. „Сутра, сутра!" сањала је Нена и сместа одлучи да још исте вечери коначно сирши с тим досадним, неподношљнвнм Влајком. Није оиа вмше за малу
срећу: „Сутра, сутра почиње нов живот!" Нешто око шест сати дошао ј *е власник да обрачуна благајну. Кратко време посматрао је новчаницу од хиљаду динара а затим је тури продавачиии под ное. Та слепац Је могао да види да је банкнота лажна. Парфимерија је ночела да се у лудом темпу окреће око Нене. Она је имала обичај да сваку новчаницу прегЛеда, само једном није и то данас: То је, дакле, била „велика срећа". Вруће јој сузе навру на очи. Ах, како је евет покварен
Кете Дмкоф очарапа својом леиотом
Једног топлог јутра у свитање само, Прошла си крај мене поносна — висока у Пордравих те с жељом да се упорнамо, Кад ме ти погледа оштро испод ока. И отиде даље, а мени би жао, Повреди ми понос, часг и достојанство, А кад сам те потом телефоном рвап, Рекла си да нећеш са мном то поџнанство. Увређен у души, шта сам мого друго, Разум срну рече, да мора да чека. Решио сам смело, ма било и дуго, Да те свуда пратим, само и$ далека. Тако је почела љубав да се рађа, Пуна лепих снова и скривених жеља, Постаде ми драга, сваким даном слађа, Руменијих уста, а липа све беља. И једнога дапа испуни се нада Ретка ми се срећа п прилнка пружи А што еан блаженства сад у мена влада Могу да зпхичлнм једној белој ружп.
(Фото: ЈЗелтбилд)
Замншљен сам шето поред цветне баште, Кад ми шриђе жена дивне плаве косе //. даде ма белу у пупољку ружу, Каквом се девојке ките и поносе. Не рече ми пишта само ме пољуби, Окрете се, оде — било јој је лоста, Ја осетих само да ми се дах губи. А кад се освестих сасвим џбуњен оста. Пошао сам тако без икаквог циља, Кад сн изненада ти пред мене стала, Ја ти пружих руку, а ти поцрвене. Ал си инак твоју нежну руку дала. Држо сам је тако писам веровао, У мени се стварност тек тада пробуди, Озарен од среке друго писам знао, Белом сам ти ружом украсио груди. Ал ме још сад мучи ко је она жена Што ми ружу даде и што ме пољуби? Питам се д« није можда зал>убљена И рашто се тако убрзо изгуби? ПЕТАР К. СИМОНОВИЋ