Kolo

3

беле иеге на зеленој позадини, гледане издалека, раз* милеле се козе и јарићи ио лединама и пашњацима на периферији Београда. Иаеу остатке изгажене траве и брсте шипражје по међама, безбрижно врлудајући, да би отскакутале са забрањеног места кад им иодч викне мали козар, или их потера прутићем. Све до рата реткост је било видеги козу на нериферији Београда, а камо ли у граду. Нико их није држао јер су велики прождрљивци и штеТочине, а и млека је било у изобиљу. Али даиас. кад је млеко скупо, а деци треба да се да, београађани су почели да гаје козе којих је сада толико, да ћете их у свако доба дана, на свакоч месту, видети на периферији, а и у самом граду. Пасу и брсте под надзором козара или козарице. То су углавиом дена, чак и врло мала. На конопчићу воде своје љубимце и хранитеље, п-о каткад их ирутићем упуте на праву стазу, и тако цео дан проводе с њима, по лединама и пашњацима. А у вече, када од млека набрекну виме-

на, воде их кући иа мужење, а онда на конак у мале, од дашчица направљене, стаје. Тако чувају они своје враголасте хранитеље и заједно с њима проводе дане на пашњацима око Београда. Снимци: Инж. Р. Стефановић -

А.Симић — Т