Kolo

4

еГ&Ј/Шт оцвшу /) ' — РОМАН Р. АРДЕМА —

Милер је чепркао своју белу чекиња- гледа у карте. Осигуравачка предузећа ву браду. — Бисери су ваљда били о- су имала разлога да врше контролу. Сасигурани? мо кад би могли сада јавити преко ра— Герхорн је затресао главу која г* диа ! је болила. — Не, нису. Осигуравачка Каиетан је опет почео да виче и бепредузећа су желела да се да стварна сни: — Шта све Кидовим људима нивредност бисера, иа би при истовару сам причао да начине отпремну сатниу Батавији контролисали. А Кидовим цу, коју има сваки бољи рибарски брод! људима није било згодно да им се за™ Рекоше да до Батавије и иатраг такав

Марија Холст као силкарка

•— Јесте, ту су! Милер је имао згоду да посматра Вилера. По старом разбојничком обичају доњу половину лица покривала му је марама, а капа му иатучена све до иоса. Мало што могло је да се разазиа на том лицу. Али стас и тај глас! 1'олико је обоје то капетану МиЛеру долазило познато иако се његов мозак од попијеног алкохола налазио бао у некој магли. Био је сигуран да је и Вилеров глас скоро већ негде чуо. Очевидно да је тај модерни пират Јужног мора одлично знао стање на „Мсмфису". Узео је кључеве трезора н сигаао доле да би се после свега вет минута поиова вратио и то са познатим Герхорновим ручним кос|)ерчетом, у коме су били бисери. Пре но што ће се Вилер вратити на свој брод, ©држао је мали говор: — На моме мосту је машинска пушка, Останите како стојите, иначе ће свашта с вама свима да буде! Хај^те, иомци! И Вилерова момчад је кренула. Иетом онОм брзином, како су се појавили на палуби „Мемфиса", тако су и иестали. Затим су ступиле у деиство и „Маријетиие" пумпе. То су морале бити врло добре и модерне црпке, јер је „Маријета" све мање и мање лежала на боку, сваким минутом се све више усправљала у нормални ноложај, а иоплављени део брода изгубио је свој водени терет. Још су стајале палубе бродова једна уз другу. Изгледало је све као приви}>ење. Капетан Милер и момчад држали су још руке у вис. На другој страии људи су и даље претећи држали уиерено оружје на њих. Затим се одједном „Маријета" одвојила и пуном паром отпловила. Капетан Милер пустио је своје већ укочене руке и крештавим гласом издавао наређења. -— Сви људи на своја места! — Ретко би се он иначе толиком брзином иопео иа мост. -— Скупо ће они то платити! — рекао је првом крманошу. Појурићемо за њима па ма нам прсли котлови! Пуном паром напред! — викнуо је. Али шта се то дешава! Рука *У је остала у ваздуху. Шта је то са јгочком? Она три мангупа која су дошла на Мост и првог крманоша отерали у ћоШе, у иајвећој брзини су успели да демонтирају точак. Тај је био ту али осовина, на којој треба да стоји, извучена је била из лежишног стуба. Осигурач и клии за затегу нису били *у; вероватно су лежали на дну мора. На броду је било резервних дслова, али их је требало прво доиети и монтирати. За све то требало је времена, а пиратски брод са својим угашеним светиљкама је већ нестао. Милер је викао и беснео^ Његове Клетве претстављале су негато пајгоре што се да замислити. Дуго времена је »ребало док је точак на крми монтир»ан како треба. На гоњење „Марије,*е" више се није могло мислити. Герхорн је међутим дошао себи. У Јглави му је бубњало, али иије био озбиљније повређен. Батргајући се успео ее на мост. Бесно је истргао капетану флашу са вискијем из шака и бацио далеко у море. — Зар ви јога мислите на своје проклето иијанчење? — Морам да дам себи снаге! — заурлао је Милер, чије лице је добило црвену и илаву боју. — Шта мислите, Зар је ово за мене маленкост? Герхорн је збуњено иретурао по цеповима. — Бисери су отишли. није ли тако? Они су нас и напали због бисера, зар ие?-— Проклети бисери, -— кукао је Ми»ер, — бар да их нисам никада примио на брод! Герхорн, тај високи, снажни и ке(Сумњиво храбри чове-к сео је на столицу, коју је обично употребл»авао капетан. —- Изненадили су нас. а ми ни слутили иисмо гата вам се спрема. Шта ћемо сада?

Ноћас саш те опет само у сиу сиио, Ал не моту тачно свега да се сетин, Једипо што памтим да сам срећан био И да ми је дошло аебу да полетим. {Збуњен сам јот сада, тешка ми је глава, Не боли ме ништа, а тело ми тори, Ал ми ипак нешто жипот очарава, Што немам на јави у сну ми се створи. Уснио сам море, немирно, широко И крај њега дворац окружен дрвећем Мирисних смокава, чемпреса и бора, Прастарим палмама и шареним цвећем. Сутон се лагано спуштао са неба, Док је поветарап шапгао са стена И милово страспо заљубљепе очи И дизне облике размажених жена.

А ја сам у шетњи поред дворца стара, Кроз алеје цвећа непрегледне баште, Удисао мирис. расцветаног иара И расипо жеље распеване маште. Усамљен сам тако стиго до обале Гледао у море, ненушаво, шумно И ражелих да си и ти поред мене, Да те љубим дуго, страсно и берумно. И деси се чудо, судбина га даде. Из немирног мора-сребрнасте пене, Ти се и&пенада, ко рвезда да паде, У пуној лепоти створи покрај мене. Закуца ми српе, урбуђено, јако Узе те на руке и стего па груди. А кад те пољуби, у заносу, лако. Од радости силне одмах се пробуди.

сандук ие треба отиремиу станину. Да, то је проклето тврдичење.' Сада се види да сваки брод треба да има отпремну радио-станицу! Шта да радимо? Хоћемо ли даље до Батавије или да се вратимо натраг? Натраг смо за шест до седам часова, а до Батавије нам треба осамнаест. За седам часова би већ могли радоителеграфисати! Герхорн је тегако уздахнуо: — Па хајдемо натраг, капетане. Не очекујем ништа доброг. Боље да претрпимо сад одмах крах него кроз три дана. Милер је издао наређење и магаина је почела понова да ради. Неко време је сам Милер држао точак. — Идите у магаински простор младићима, — рекао је првом крманошу, — па нека подло« же стари сандук коликогод може издржати. — Затим се обрнуо Герхорну: Пало ми је нешто на памет! За седам*. часова ћемо телеграфисати. Сва пристзиишта ће сазнати шта се догодило. Пиратски чун за седам часова нигде неће моћи да пристане. Нека иде у ком правцу хоће, ђаво нека ме ноеи ако избегне полицији! Замолићемо их да ногаљу и пар авиона. Тај маигуи Вилср је прави во! Није ни помишљао на го да ћемо се вратити и телеграфисати! Сутра Пре подне већ ћемо га дочепати за гушу! Мислио је да нећемо брзо оправити точак на крми. Идиот' Герхорн није баш био тако иоуздан: *— Сигурио је да ћемо све предузети да их похватамо, али не верујем. канетане, да је то тако једноставно. Напад је подло и тачно израчунат па верујем, да су се ти људи добро побринули за сво1*е бекство! Милеру то није ишло у главу — ..Маријета" . . т-—«Прест;аните већ једном са ,,Маријетом" и Вилером! — Герхорн је постајао све нервознији. — Нити тај сандук има име „Маријета 44 нити капетана Вилера. — Колико цените да је јак тај брод. . Милер се почеша по носу и поче да размишља: — Мали је брод, али су јаке машнне. Грађен је, колико се дало видети. сасвим солидно. Часна реч било је мрачно. па тај брод добро нисам ни видео. Велики сигурно није био. — Да није био велики, видео сам и сам! —■ огорчено се подругљивао Герхорн. — Је ли то био теретњак. реморкер или рибарски брод? До ћавола. морамо Зиати рећи какав нас је брол ошвачкао! Милер се чешкао по глави. — Могао је да плови и на једној страни. дакле модерно је грађен. Можда је то био и торпедни чамац! Герхорн се уздигао и ударио иогом ио поду; —- Ниеам морнар, па се од мене и не може очекивати да знам. али од вас сигурно, капетаие! Од пића вам је била пуна глава па ете све двоструко видели. Позовите момчал нека она да своје мишљење! Када је дошао први крманош. Милер га је испгитивао. али ни он није знао иишта тачиије да каже. Исто тако је било и с другим члановима посаде. У раиу зору „Мемфис" се врг*тио полазној тачци и упутио у луку. То природно пристаниште био је дубоки^залив на средњем острву, које је припадало Хенриху ваи Мору. На гом острву налазила се и радио-сташша Чим је бачена котва. одвојио се са брода чамац, који је одвезао Герхорна и канетана Милера на острво Како нико није очекивао „Мемфисов 4 " повратак, то није било ни кола. Зато су I ерхорн и Милер морали пешиие та одјуре до радио-сганине и капетан Је од трчања изгубио дах, јер се оп већ деценијама одвикао од таквог брзог кретања. Иако је са мора дувао похладни поветарац, обојица су били у зиоју док су стигли до кућице. Радиотелеграфиста Петар имао је здрав и дубок сан. Милер је добро ударао ногом у врата док се Петар, мали и понешто комичан човек, појавио пред њима. (Наставиће се)

И сада се мислим и дође ми жао, Што на јави нисам с тобом тамо био, Кад већ није тако најбоље би било, Да те нисам пикад ни срео, пи снио. ПЕТАР К. СИМОНОВИЋ