Kolo

8

тт питање

• *%> ж'# ? $штг аВи »•

5агометни, радосни и тужни тонови . . Када се први пут дође у Јапан. остане у свести онај нарочити шум Истока. Када се на тај шум навикне, ништа се не прибележава. А кад се човек од њега удаљи, онда се осећа усамљеност. Као да нам нешто недостаје. док се одЈедмом не сетимо да су то звупи Јапана. Има безброј тонова који означавају Јапан. и то само Јапан. Одјек звона с храмова у зимске вечери. окрепљујућа свирка на замиси (тространа гизгара), шкрипа дрвене школе . . Где би се другде у свету могли чути ови тонови. сем у Јапану? Пошто су јапанске куће отворене. Изгледа нам да се чује и најмањи шум. Неки су слаби. други звонко и ©штро допиру до нас. Јапанске су ку ће груписане и леже тако близу ули 'де, да пролазнипи и суседи могу у Нзих до миле вол»е нагвиривати. Али .то ништа не смета Јапанцима - - Осамљеност. то је појам који је њима још увек непознат. Узмимо да смо у Токију живели у једном лепом стану, у крају удаљеном ©д трамвајске ларме, омнибуса и аутовзобила. Могло би се изјутра дуго ••павати. Како сване. међутим. служавка из оближње ктће почне лупати у др вена врата тако. да се цео ред кућа нрене. Онда се на свима странама зачује шкрипа затим лакше или бргсе влопарање. То зависи од воље и нахођења домаКипа и служавки- Најпосле се разлегне читав тутањ неспосвии. ударапа дов ларма једва не престане. Увече се понавља исто. Зато. хтели не хтели. морате рано устаги. Из даљине се чује писка „тофе" трговца. млекаџије, пекара. Они свирају у рог и тиме наговештавају толазак. То је непријатан тон. Убрзо се Зачује и жагор школске деце. која бле* бећу звоиким гласовима. Затим звонв;е и глас разиосача иовина. „Гогај, гога?" — посебио издање . . Погледате ии на прозор. изгледа вг.м Да је киша крупним капљипама почела да пала И заиста. она веН удара © дрвене кровове производећи гоиове хоји се стапају у једну веселу песму. Још је заносније клопарање др»и*не обуће, коју Јапанпи носе у китшо доба. Или сте. можда. некал слушзли како пада кигаа на импрегнирани кргпобран? Ништа томе није слично. Ако станујете негде близу централне школе. не молсете да° не чујете звонке дечије гласове кад одговарају ка питања свога учитеља. У јапанским школама дозвољено је да ученипи на сав глас понављајуг хаи. хаи. (да да) Подне је. опет. испуњено свирањем сирена и звижлањем фабрика Ако вам после подне падне напаме*! да мало отспавате. онда се V исто вре ме сети и мала суседова кКи да је већ крајње време да нешто отсвира на гитари. То је сасвим пријатно. јер ?е она даровита и зна многе ствари Али *ек што утонете у лепо музичо бла акенство. одједном. изненада. пискави Звугти „шитедонија" понов вас враћају стварностн. -Шиндонија" — то је име једнога човека. или пеле групе људи. који иду улицама, играју и деле своје рекламе.

Треба ли створити предохрану за душу, каква је створена за тело

Законом је одрећено да се не примењују никакве мере нрема ономе који Је склон дугаев«* ним поремећаЈима све дотле док не „узнемири јавни поредак. или насрне на туђу безбедност" Једном реЧЈу. све дотле док не постане опасан. То схвагање усвоЈИле су како државне власти тако и претставници правде. Отуда душевно неуравнотежени или поремећени. док не направе какав злочин. или покушај. живе на потпуноЈ слободи! Ме^утим и поред свег дужног поштовања личне слободе. ипак треба пронаћи особе које имају злочиначка настројења. као што се траже и клицрноше болести (дифтерична деца. на пример). лЗочин често изгледа као пешто сасвим ново и неочекивано. док је. уствари. последица неприродних конституционалних склоности. То је тако и с најлепшим људским творевинама Већ у 11 години. Моцарт је компоновао једну мању оперу То показује да је имао музички дар који се рано испољио Тако стоји и у погледу научних склоности: обичан књиговезачки радник Фарадеј био је један од највећих физичара последњет века, а пре тога — служитељ научника Хам фри-Девиа. кога је доцније превазишао. Природа употребл»ује исти поступак и за добро и за зло. Настран човек. који врши краће. грубијан који се vпушта у злочин. заљубљени који не пристаје никако на раскид* односа. сви се они рано откривају- Уз помоћ простих симптома и уз једно објантњење које свако може лако да схва!И озбиљно психиатриско испитивање открива обележје најдубљих неприродних склоиости. неуравнотежености. ум них и моралних не.чостатака који озчачавају да ће они при повољним <*оцијалним условима извршити своЈе а»алосно леловање Узмимо на пример случај Виленд. Жоресовог убице. Према саопштењу Леви-Валеи#иа. он је пружао иример наследне неприродности. Мајка му је била у душевној болници Он сам био је слабашан. неуравнотежен. ташт затворен Кад је служио војску. јавно се молио. клекнувши на пол у заједнич кој соби Несталног интересовања. стра сно је путовао За« време једног пута у Алзасу пале му на памет да уклони Кајзера. али је од тога одустао ..јер је император Гијом био можда најбољи позпавалап уметности међу владарима 44 Због једног Ј"единог чланка сматрао је Жореса за непријатеља француске мисли. и тада се одлучио да смакне ' социјалистичког шефа. Био је врло уз буђен и поптао из Ремса V Париз јер му је забринути отап телеграфисао да доће. Да је у то време постојала нетса служба менталне хигијене. она га је могла пратити и вероватно сиречити злочин * . * Навикнимо свет. путем пропаганде да настране склоности сматра као бодест. коју треба упознати и лечити. Кад се родител>има сврати пажња. сами ће захтевати да се изврше испи-

тивања и врши еадзор над њиховим потомцима који изгледају као болесни од узнемиравајућих и неприродних склоности. Тако би се зарана огкрили напрасити, сурови људи. недисциплиновани, пј )ете))ано љубоморни, мучитељи животиња или најмлађе деце. урођени лажљивци, допови. људи прејаких и, у извесном смислу, „тоталитарних страсти 44 . Ако већ од првих дана бележимо догађај по догађај који има везе са лицем што показује сумњиве неприродности, добићемо његову менталну историју. Доцније би се та психиатриска књижица попуњавала белешкама током различитих консултаци ја, примедбама школског лекара, пуковскот команданта. специјалисте диспанзера коме у надлежност потпада болесникова канцеларија или фабрика. Сасвим разумљиво. у књижицу ће се уносити подаци кадгод то лице привуче нажњу судских органа било новодом какве свађе или туче. било због прекршаЈа или догаћаја У коме је алкохол био у питању. За предупређење ^злочина од основног значаја је баш питање алкохола. који открива лоше слоности неког лица. У извесним земљама. алкохолизам се строго кажњава. У Немачкој и ГОвајцарској постоје затворена склоништа за пијанице. По саопштењу Марсела Кулона, у Италији се против алкохоличара, који је оглашен од стране лекара као опасан по чруштво. предузимају мере бевбеднОсти иако није начинио још никакав испад. Те мере одржавају се све дотле док лекар одречно не из.јави да болесник није више опасан Долази време кад ће правно васпитање иостати психиатриско васпитање. Кад се полиција претвори у организам строго санитарни. изг^биће своје озлоглагаено значење. Јер се V прошлости много била умешала у злоставл»ања. мучења и казне којима се хтело боритИ против неке природне. биологаке оеде Ако казнене зграде постан\ пси хиаторски домови. злочин и злочинци изгубиће много ол оног терета страха који их прожима и чини да се тако тегако поправљају. Стручњак за душевно нездраве врптио би наставу. Ако би му стајале на расположењу санитетске књижице о сумњивим лицима. која се крећу у криминалним срединама, лако би могао да открије оне чија је доекорагања пј>ошлост путоказ да би могли да извргае неки преступ. * Куга која ј *е у прошлим вековима начинила толика чуда и покоре. у западним државама готово је потпуно ишчезла. Кад се данас опет негде поново појави. — санитетеко испитиван.е убрзо проналази ко и V каквим условима преноси заразу Најчеитће су у питању кужни пацови чије бухе уједају лица из њихове околине. Тада се изолује и надзире околина болесника, и, иевол»а се зауставља. Друштво не може без оружја да се

Окс^ три сата. када су се већ сва деца вратила из школе појављује се један човек чија је дужност да их Vвесел»ава. И он објавл>ује свој долазак. ударајући два дрвена штапића једна о други. На ове звуке деца поврве из кућа и дворишта и слете се око „чи ке 44 Нико од њега није омиљенији. јер само за неколико сена прича „најлепше приче 44 . Интерееантап птум производи и про давац лекова. који пролази улицама Носећи собом све своје аргикле. он V ходу (то је неопходно) изводи разн* 1 покрете телом. Тако проће, пео дан Увече. опет звоне зврна с храма То је тужни. али успокојавајући тон. Јапанске вечери

супротстави нападима несоциЈалних; напрогив, исте методе допушгају да се издвоје чим покажу опасне тежње. Тај систем једино може да спречи Злодела и да приномогне да се иронађу њихови творци. Дубоко сам убеђен да се нећемо ослободити беде злочина догод га не сматрамо као болест коју треба претходно паметно лечити. Све гато се приближује томе схватању користиће. Све оио што се од тога удал>ава, из предрасуда и не?нања. само ће и даље одржавати стање сталне онасности у коме модерно друштво живи бурним и узнемирепим животом. Др. В. Р.

с

су нарочито лепе. Врата су широм отворена. жаморе весели људски гласови Негде у близини забавља се једио другатво Чује се смех. песма и свирка замисе У кући преко пута један дечко почиње да учи школски зала так А навикао се да свој задатак чи та итто је могуће гласније. Када се све утигпа и оде на ноћни одмор. појавиће се неизбежно неки слепап који свира сетну песму на флаути Ти звуци су дубоко човечни и лепи. Тако протиче Један јапански дан Поеледњи звук што допре до ушију. го Ј*е брујање авионског мотора. који високо изиад нас, лети •* п-^натом правцу. Схпцу Морп

ветлост. обиље светлости. то ј *е изузетна драж данске метрополе. У пространом мирном заливу, ненавикнуто око као да тражи препреку у неком планиском ланцу, у било * чему што сужава, или затвара бескрајне светле хоризонте. У овој нордиској земљи нема ни магле, ни испарења. Насмејани вечерњи сумраци и светла ведра јутра — то је оно што остаје најубље у сећању. Овде Ј е другачији ваздух него у Немачкој; благ. осунчан и свеж. И мир. Неупоредиви мир. Не зато што овде нема ,-бујног западног струјања 44 . Копенхаген је у томе погледу такмац најнапреднијих градова Евроие- Али је и врева пригушена. Вртови. прекрасии дански вртови. заливи и шумарци упиЈају шум гр^дског игивога који и иначе нијс нарочито бучан. Уосталом, у овој великој нордиској вароши нема ничега што би узмениравало. Саобраћајне артерије су широке и дуге. тргови врло 'пространи. оишга слика врло пријагна Ма да су француски немачки и енглески утииаји осетни у архитектури. спољаганост Копенхагена ииак одговара његовоЈ души На сваком кораку упечатл.иво дејствуЈе ЈединстВо стила и хаЈ>м.оиичност целине. Странца. који ирви иут ступа у главни град Данске. мислећи иа Хамлета. та слика нарочито импресионираИ још нешто — битно обележЈе ове вароши — неизбежни утисак њене иространости и удобноети. ТаЈ осећај који се јавља још у заливу. на пристаништу, појачава се на улици. на гргу, у хотелу. Ус*сталом данска ведрина. обиље светлости, пространост, отменост духа, све то проистиче из једног извора. Ако постоји и Једна земља на свету у којој се може провести неколико тренутака с вером у домаНу, граћанску срећу. у један постојани ред, заснован на дубокоЈ свести о врлинама. онда је то Данска Сваки део вароши има посебне дражи. па чак и они мирни углови где се пристаниште свијз у лук одвајајући мирни комад мора И то је данска слика"; Око огромних бродова иали луксузни чамци: испод шуме димњака и катарки мноштво патки и лабудова. У непосредној близини. скривена у гауми. црква Спасигел>а с витким торњем који блегати на сунцу Град почиње одатле Али то је стари Копенхаген. један љупки оквир коме припада и стари двоЈ)ац Кронборн. онкол>ен иасивним детвороуглим зидом. Пред краљевим дворием је карактеристичан трг са етЈ>ажом V традипионалним старим костимима Даље Једн? мрамоЈЈна ирква која потсећа на кагедрал? св ТТегра Славни окј>угли торањ и Шарлотенбургова академија у бароку раНена. спајају дрвени с молерним стилом. старе делове граде с новим.