Kult rada

Зато тако моримо самн себе н једни друте. Зато човек и људски живот тако мало значе код нас.

Кад се нма у виду ова основна црта нашег карактера, постаје јасно, зар не, зашто се у приватним и јавним пословима човекова пропзводна снага немилице троши, и што се човекова личност тако мало поштује. Ове две друштвене вредности човекова производна снага и његово достојанство пробијају се све више у први ред, у колико једна средина постаје културнијом. У нашој земљи су и једна и друга још потнснуте вредностима ниже врсте. Пре Радннка долази паразит и обесни рушилац, испред Човека стаје партијаш, улизица и интригант.

Ова зла се често помињу у разговорима и у штампн, и чак се, можда, претерује у јадању. Нико не налазн ништа боље као лек до да критикује друге. Та критика показује да сви у стварн знамо шта не ваља код других, а често и код нас самих. Требало би само да „узмемо себе у руке" и да себи дадемо рачуна о свему што чинимо.

Неки мисле да вера може регулисати наш живот. Верска мистика тешко ће бити у стању да задржи нашу силовитост и да заузда страсти, те не треба много очекнвати од црквених проповеди. После тога, вере су код нас различите, и опасно је од њих очекивати духовно јединство које нам недостаје.

Најбоље ће бити, да размпслпмо, јер тако ћемо најлакше доћи до уверења да, нема смисла давати живот у бесцење, била реч о нама или о другима. Нема смисла! Узете озбиљно у свакој прилици, ове две речи могу задржати руку и језик од штетног дела онако исто, као што друге дветри речн; Шта л/е се тиче! одвећ честе у нашем

12

Култ Рада