Leskovački zbornik

394 Вук Даутовић

потицао из давнина, црква је давала литургичким радњама достојанство и свечаност.» Важан траг за визуелну културу и проучавање овог сегмента црквене уметности, представља неколико сачуваних одежди са краја ХЛХ века у цркви Свете Тројице у Сувојници.3е Из ове цркве издвојићемо пар наруквица које су самосталан део одежде и њен посебан део. Израђене су од од црвеног плиша са златовезом, и украшене мотивом равнокраког крста са биљним преплетом и звездама, као и неколико епитрахиља, фелона и појасева, који су оштећени. Управо природа самог материјала и чињеница да су предмети од тканина неотпорни на протицање времена и подложни инсектима, те хабању и прљању услед употребе и небрижљивог чувања, утицале су на то да се мали број поменутих предмета сачува до данас. Везано за ову групу, може се рећи да је и велики број црквених барјака, коришћених у литијама, доживео сличну судбину, јер су редовно помињани у инвентарима, а мали је број оних који су из разматраног периода сачувани. Светитељске представе најчешће су сликане техником уља на платну и аплициране потом на брокатни или плишани купон, као у случају плаштаница, да би временом ове иконе бивале прешиване на нову подлогу и тиме им се мењао аутентични изглед, о чему сведоче два барјака такође сачувана у цркви сувојничкој.

У даљем разматрању поретка који прописује и уређује шта се на олтару има наћи, наредну групу предмета везаних за богослужење и живот цркве представљају кивоти – дарохранилнице. Оне се постављају иза Светог Јеванђеља, у челу часне трпезе, а намењене су похрањивању честица евхаристијског тела Христовог"

На територији обухваћеној истраживањем заступљена су два типа кивота намењених чувању часних дарова. Форма првог је старија и подражава облик мале цркве. Овај се вид кивота надовезује на средњовековне традиције и дела српских златара ХУГи ХУП века.“ Најрепрезентативнији кивот овог типа начињен је од сребра у облику правоугаоне кутије на стопама са поклопцем у облику крова петокуполне цркве и датира из 1860. године, а чува се у Саборној цркви Свете Тројице у Врању.“ Други примерци овог типа, из ХЈХ века и старији, нису сачувани али о доживљају одабране форме као подесне за чување светих дарова, и трансферу визуелних образаца, сведоче две дарохранилнице израђене од поцинкованог лима, највероватније настале половином ХХ века. Прва,

3 Л. Мирковић, Православна Литургика, Први опћи део, стр 122 – 124.

3• Теренска документација катедре за Нови век: Досије – Сувојница.

77 Л. Мирковић, Православна Литургика, Први опћи део, стр. 103 – 104.

38 О њима је опширно писано у: Б. Радојковић, Српско златарство ХУТи ХРП века, Нови Сад 1966. стр. 7, 59, 66-67, 71, 76, 81,91- 96, 115-117, 121, 123-129, 149-150.

> Види опширније у: В. Даутовић, Ризница цркве Свете Тројице у Врању, стр. 160 – 161.