Leskovački zbornik

402 Вук Даутовић

ћа на задњој страни. Овакво иконографско решење често је проширено попрсјима јеванђелиста у угловима. Ређе су приказиване сцене празника са по шест или више дуборезаних поља. Ово дрвено језгро потом је окивано и украшавано техникама филиграна и гранулације, и постављано на округлу сребрну стопу. Неретко је у украшавању употребљавано и полудраго камење попут коралних мерџана или мање вредне стаклене пасте. Крстови овакве репрезентативне израде чувају се у Саборном храму Свете Тројице у Врању и у цркви Свете Богородице Живоносног Источника у Босилеграду. “7

Друга велика група настала је крајем ХЛХ и почетком ХХ века, израђивана по узору на филигранске крстове, с том разликом што су њихови делови ливени, и потом спајани у целину. Сложен филигрански орнамент стопио се у бочне флоралне украсе изливене у једном комаду и потом делимично цизелиране, који су након тога спаЈани са ливеном кутијом у којој је дуборезани крст. Дршка је глатка са нодусом у средини, изливена такође из једног комада, или понекад у форми балустра, док је стопа округла и благо испупчена, чешће ливена а ређе искуцавана, са пратећом и поЈедностављеном орнаментацијом. У погледу материјала у питању су разноврсне легуре метала са незнатним процентом сребра или пак легуре попут месинга и неких мешавина бакара, које су потом галванизоване и покриване танким слојем посребрења. Овакви крстови били су предмет серијске производње, и ако су сачувани различити примерци, по форми и начину израде, времену настанка и третману декоративних мотива на њима свакако припадају истој групи.

Престони крст, црква Пресвете Богородице у Босилеграду

'О овом и осталим крстовима који се чувају у ризници саборног храма видети у: В. Даутовић, Ризница цркве Свете Тројице у Врању, стр 162 – 165; Теренска документација катедре за Нови век: Досије – Босилеград.