Leskovački zbornik

422 Живојин Прокоповић

друштво “ Бранко", часопис "Црквени гласник", а убрзо почиње да ради и прво лесковачко позориште.

Дакле, још у првим годинама рада Гимназије долазе предавачи из других средина и, заједно са малим бројем Лесковчана који су у исто време и први факултетски образовани људи, покрећу многобројне активности у култури Лесковца. Један од лесковачких интелектуалаца, наставник гимназије, Гребенаревић, у том периоду оставио је траг у просвети и кул-

тури града. «

Прелиставајући старе породичне албуме старе и познате лесковачке породице Гребенаревић-Прокоповић, наилазим на фотографију Прокопија са женом, снимљену 1906. године у београдском фотографском атељеу М. Михајловића-Хонорија. На њој видимо човека тамне пути, средњих година, кратко подшишане косе, продорних очију... Прокопије је рођен 27. јуна 1871. године у Лесковцу. Из графичког приказа породичног стабла, који је урадила Злата Гребенаревић, професор на Стоматолошком факултету у Београду, сазнајем да припада другом колену (потписник ове хронике припада петом колену споменуте породице) и да је започињу Хаџи Прокопије (1802-1897) и његова жена Анђелија (1810—1878). Његов наследник Јован Хаџи-Прокоповић (1837-1907) у браку са Јеленом имао је три сина и једну ћерку: Прокопија, Димитрија, Антанасија и Јулку. Прокопије је једини који је изучио “високе школе", док су се остали бавили трговином.

Као већина лесковачких породица, и ова носи карактеристични надимак који се касније претварио у презиме. Тако Гребенар води порекло од најстаријег у породици који је имао радњу где се посебним чешљем „гребала“ вуна. Аџи-Прокопчини добијају презиме Прокоповић. Дешавале су се и промене у презименима: Прокопије и његова браћа Димитрије и Антанасије носили су презиме Гребенаревић. Међутим, Димитријев син Јован узима презиме Прокоповића и одваја се од радње коју је држао са братом Антанасијем. Тако настаје нова радња скупоцене робе, једна од најпопуларнијих у старом Лесковцу. Радња Прокоповић налазила се у срцу лесковачке чаршије, на чувеном корзоу. Данас је на том месту, на великом паркингу испред робне куће, спомен-плоча партизанима који су погинули у радњи која је била до радње Прокоповића.

После завршетка основне школе и гимназије у Лесковцу и Нишу, Прокопије Гребенаревић у јесен 1991. уписује на Филолошком одсеку Филозофског факултета Велике школе националну историју са земљописом и страним језиком. Гребенаревић је као студент, са Тодором Коблишком,