Leskovački zbornik

440 Слађана Здравковић

према Немачкој зависио је од пласмана робе на њено тржиште и тиме економског продора Немачке на Балкан који Француска није била у стању да спречи.

Друго поглавље даје још ширу слику француско-југословенско-италијанских односа и великим проблемима које је Французима задавао проблем наоружавања југословенске војске са једне и смиривања италијанско-југословенских односа, односно ненарушавање италијанско-француских односа. Економска слабост Француске диктирала је стално разилажење у жељама Министарства рата и Министарства финансија, што је ограничавало потезе Ке Дорсеја.

Последње поглавље приказује све проблеме који су били присутни у прелазу француско-српског на француско-југословенско пријатељство. Приказан је француски културни утицај између Краљевине СХС, Италије, Ватикана и римокатоличког свештенства, покушај француског верског образовања у Хрватској, дата је реконструкција економског и културног утицаја, културне акције међу Србима у Војводини, зближавање са Српском православном црквом, уз посебан аспект на манифестацију дана победе 1927. године и подизања споменика захвалности Француској 1930. године.

Сагледавањем свега што је аутор изнео стиче се целокупан увид у односе две државе. Добија се нови поглед који умногоме руши стереотипе о идеалним односима између савезника, позицији коју је Краљевине СХС имала у француској спољној политици и у великој мери помаже да се боље разуме кретање југословенске спољне политике током тридесетих година ХХ века. Рукопис је део пројекта „(Нејуспешна интеграција – (нејдовршена модернизација: међународни положај и унутрашњи развој Србије и Југославије 1921–19917".