Leskovački zbornik

Лесковачки зборник ХЕЈХ 2009

Слађана Здравковић

ВЕК ТРАДИЦИЈЕ У ОБРАЗОВАЊУ Верољуб Трајковић, Сто година основне школе у Орашцу, Центар за истраживање и проучавање културно-историјске баштине југа Србије – Основна школа „Јосиф Панчић" у Орашцу, Лесковац 2008, 311

доцнели васкрс српске државности и њено постепено ширење са

севера на југ утицали су да се са развојем институција образо-

вања на југу Србије каснило у односу на територије које је насељавао део српског националног корпуса у Аустроугарској. Утолико је јубилеј од једног века неке образовне установе на данашњем српском југу значајнији, поготово ако је реч о малим срединама, оним које су за ученике имале полазнике са широког подручја, из више места и на теренима који нису били повезани квалитетним комуникацијама. Писменост је један од показатеља културног нивоа народа и представља темељ свеопштег просвећивања, друштвеног, социјалног и економског напретка, а у времену од пре једног столећа није била на високом нивоу у малој балканској земљи. Имајући све то у виду, историчар Верољуб Трајковић кренуо је путем истраживања историје једне мале школе „негде тамо у провинцији", основне школе у Орашцу.

Почеци везани за оснивање ове школе сежу у 1907. годину када је покренута иницијатива да се у тадашњој „политичкој општини" Орашцу отвори основна школа која би подмирила потребе ширења елементарне писмености и четири околна села, а њен значај порастао је 1950. године, када је школа почела прихватати ученике из још једног села. Одобрење Министарства просвете Краљевине Србије стигло је већ 1908. године, а школа је наредне године примила прве ученике. Школа је током постојања носила шест имена, што је одраз развоја и организационих промена у систему образовања, али и политичких утицаја.

Идеја за настанак ове књиге дошла је знатно раније него што је објављена, будући да је њена срж писана за деведесетогодишњицу установе, али из одређених разлога тада није објављена. У међувремену, ис-