Leskovački zbornik

442 Слађана Здравковић

траживачки је прерађена, уз дописану историју последње деценије. О6рађена је хронолошки и састоји се од већег броја целина. Део целина даје увид у свеукупан период у коме је школа радила, тако да је у том погледу надрасла тему и даје податке о почетку школства уопште, о прошлости села, особеностима међуратног и окупационог периода, развоју школства у послератном периоду. Овим се број од деветнаест поглавља смањује на десет, који непосредно прате историјат школе.

Оснивање и почетак рада школе описани су детаљно и аутор у овом делу јасно истиче стил писања у смислу да истраживање историје институције никако неће бити деперсонализовано, већ да ће бити поменуте, чак и истакнуте биографије људи који су учествовали у раду установе. Почетак рада у условима насталим после завршетка Великог рата значио је велике проблеме, али и велике изазове за упосленике. Обрађена је и полна стуктура ученика која је показатељ и стања свести људи на лесковачком селу са почетка двадесетих година прошлог века и дискриминацији женске деце, али прати и промену ставова и схватање значаја описмењавања. Обрађени су сви текући проблеми установе, а осим биографија установа, представљене су и копије важних докумената које читаоцу дају осећај о времену о којем се пише. |

Чести ратови на простору Србије још једном су омели нормалан рад школе, а политичка разноликост и искључивост утицали су и на страдања лица која су у међуратном периоду играла важну улогу у животу школе. Ратна дејства нису мимоишла ни школске зграде, тако да је рад у ратним условима константно био отежан и чак доведен у питање. Послератни период дао је још једну улогу овој установи. У жељи да описмене што већи број становништва, школе су добиле задатак да отпочну са аналфабетским курсевима, тако да је школа добила карактер и школе за 06разовање одраслих. Био је то период и борбе за оправку школске зграде, кречења школских просторија, набавка елементарних потрепштина итд. Кадровски проблем, уз увек присутан финансијски, јасно је истакнут.

Проблеми редовног похађања наставе и недостатак наставног кадра били су присутни и током педесетих година, с тим што се највећи број изостанака редовно појављивао у петом разреду. Увођење самоуправљања утицало је на састав школског одбора, а школа је половином педесетих година добила и књижницу. Школа је у том периоду прерасла из продужне у осмогодишњу, а дотрајалост старе зграде утицала је на њену дислокацију у зграду Задружног дома. Аутор је уочио и истакао једно опште место за све школе овог типа, а то је да су постојеће комуникације утицале да удаљенија села не буду обухваћена редовним школовањем. Побољшање стандарда и општедруштвени напредак остварен у шездесетим и седамдесетим значили су и повећање обима активности школе. Уведена