Leskovački zbornik

Други српско-турски рат 1877/78. године и ослобођење Врања 51

Кленовца; а на левој страни Пчиње отишли су у Страцин, Војник и у друга села ка Паланци и Кратову. Ту су наишли и на масу наоружаних Срба мештана, који су, охрабрени догађајима које напред споменусмо, и тиме што је српска војска била у њиховој близини, потукли све Турке, где су на кога наишли или стигли, и спремили се да се одупру и турској војсци. Тако су се Срби почели скупљати и договарати, да ни пошто више не признају султанску власт и да одлучно траже присаједињење са Србијом.

Међу добровољцима који су дошли у кумановска села били су као најистакнутији Јаћим Јовановић из Челопека, Никола Димитријевић из Алгуње, Богдан Ристић из Длибочице и други. Чим су стигли у кумановска села, добровољци су се јавили попДимитрију, Поп-Пауновићу у Старом Нагоричину, Вељану Цветковићу из Стрновца и осталим првацима, и позвали их, да крену народ на оружје. Дотле се, пак, већ било искупило око 500 људи из оних села, наоружаних и готових да се бију с Турцима и Арнаутима. Ове су добровољце упутили на овај посао њихове старешине: Сима Соколовић, Јевта Лаповац, Марко Н. официр и други, и то је саопштено народу у Пчињи и оним странама.

(Ј. Х. Васиљевић, Браство Х], 164-165)

Др Јован Хаџи Васиљевић (18.10.1866. Врање - Београд 1948) Завршио историјско филолошки одсек Филозофског факултета Велике школе у Београду. Докторирао 1897. у Бечу тезом Драгаш и Константин Дејановићи и њихова држава. Као чиновник Министарства иностраних дела био на служби у Битољу, Скопљу и Београду 1898-1904. Радио је на националном просвећивању Срба у Турској. Тај посао наставља у ширим размерама од 1904. када је постао секретар Друштва Св. Саве. Учествовао у ратовима 1912-1913. и 1914-1918. Књижевни и научни радови су му претежно историјске, географске и етнографске садржине. Био је уредник Браства у коме је објавио бројне прилоге. Он води и споменар у Браству где је написао бројне биографије чланова Друштва Св. Саве. Монографије: Јужна Стара Србија 1, Кумановска област, Београд 1909, Јужна Стара Србија П, Прешевска област, Београд 1913, Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у 19. веку, Београд 1928. су значајна дела српске историографије. Литература: С. Станојевић, Енциклопедија, књ |, 809-810.

ЗАХВАЛНИЦЕ ВРАЊАНАЦА КНЕЗУ МИЛАНУ, ОД 3/15. ФЕБРУАРА 1878. ГОДИНЕ ЊЕГОВОЈ СВЕТЛОСТИ, КЊАЗУ СРПСКОМ, МИЛАНУ М. ОБРЕНОВИЋУ ГУ,

ПОЗДРАВ ИЗ ВАРОШИ ВРАЊЕ И ОКОЛИНЕ

Светли Господару!

После петовековног и грозног страдања варош Врања и њена околина доживи прву и свечану радост пре неколико дана, кад Твоји јуначни војници, а наша рођена браћа ступише у средину нашу. То, Господару, доиста беше први, а ово је данас други тренутак наше велике и безграничне радости, када Те ми, као Твоји верни поданици и изасланици целе врањске и околних општина лично поздрављамо. И мало и велико, и старо и малдо код нас је данас, Господару, оживило новим животом, јер