Luča Mikrokozma
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.
2835 Која ће се у њем' показати. Док одједном сву небесну сферу Прикри шатор чистога кристала, Но бијелог и непрозрачнога, Заустави теченије лучах,
240 _ Лаку свјетлост у небо усија.
Дивни шатор бјеше преопширни Са високим својим идејама Вјешта рука творца украсила,. (Са блистањем сваке струке бојах 245 – Играјућих на зрачном прозраку. Ту лећаше вјечност окруњена Вјешто своје полете сноваше На крилима тамо и овамо, Часом у врх, часом у низину 250 _ Тајинственом покрита завјесом.
За њом вр'јеме са великом хуком На зефирна сљедоваше крила У широке своје коловргте, Неће ли је како ухватити. Радимости ове неуморне И силнога његова напрега Нико себи представит не може ; Али своје ц'јели постић неће, Јер вјековах мати безбројнијех
260 _ Има лакша него сјенка крила.
[ај сл сл
Друга бјеше прозрачна. идеја Извајана на кристални шатор, Свемогућа поезија творца.
251 време.