Luča Mikrokozma
ПЈЕСНА
Свемогући на трон сједијаше, Тајинственом украшен порфиром, Творителном зањат поезијом;
К престолу му св'јетломе мирови
Из мрачнога царства изницаху,
Ка у ноћи од страшног пожара
Кроз облаке од густога дима
Што ројима избјежају искре
К свољу дивну неба плаветнога, 10 Презирући несносну стихију.
сл
Бјеше света круна миродавца
Својим видом небо украсила,
Бјеху њеним планом веселијем Узиграла небесна свјетила
15 И сребрне струје бесмртија. Два војводе небесног војинства Одлећеше к престолу вишњега На огњене своје колеснице, Спровођени с много легионах
90 И с грмљавом небесне музике.
Ход се њихов уподобит може Хучну ходу два морска војводе, Кад се дигну на бијела крила И веселим лете океаном,
25 А око њих у дугачке врсте
11 мтродавца (дакле об мтрљ-свијет)