Luča Mikrokozma

ПЈЕСНА

Свемогући на трон сједијаше, Тајинственом украшен порфиром, Творителном зањат поезијом;

К престолу му св'јетломе мирови

Из мрачнога царства изницаху,

Ка у ноћи од страшног пожара

Кроз облаке од густога дима

Што ројима избјежају искре

К свољу дивну неба плаветнога, 10 Презирући несносну стихију.

сл

Бјеше света круна миродавца

Својим видом небо украсила,

Бјеху њеним планом веселијем Узиграла небесна свјетила

15 И сребрне струје бесмртија. Два војводе небесног војинства Одлећеше к престолу вишњега На огњене своје колеснице, Спровођени с много легионах

90 И с грмљавом небесне музике.

Ход се њихов уподобит може Хучну ходу два морска војводе, Кад се дигну на бијела крила И веселим лете океаном,

25 А око њих у дугачке врсте

11 мтродавца (дакле об мтрљ-свијет)