Luča Mikrokozma

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Ка небесни војеначалници.

Истина је, сви бесмртни дуси

Да свободе права уживају,

Свашто раде што-је њима драго -210 По лакоме и светом правилу“. —

„Свјетилниче, правдом окруњени!“ Гаврил рече оцу превјечноме „Правила су твоја освештана ; Њиховијем премудрим поретком

215 План се краси неба и небесах. Ми вјечиту срећу уживамо; Сатана је, наш друг блистателаи, На својему остао престолу, Међу своје велике полкове

220 Њихан хором бесмртне љубави“.

„Архангели првопрестолници! Ја ћу вама открит нешто сада Што ће душе усколебат ваше; Горда се је душа Сатанина 225 Облачила у хаљину црну; Славољубни овај војевода Мир небесни поколебат хоће И у вјечну низврћ погибију Себе самог и своје полкове: 230 Гњев праведни. оружје је правде!

„Ова горда и пакосна душа Зла је име у себе зачела И развила знаме страданија. Зла његова виђу посљедствије, 285 И погипше твари сожаљујем ; Ал' је име неблагодарности