Luča Mikrokozma
ЛУЧА МИКРОКОЗМА
30“
180
185
190
195
200
205
Иза овог те сам исказао,
Ја допирем до границе мраках, Мраках мећем колико свјетлости; Ја овако простор разумијем“. —
„Дрхангеле ума високога
Ка дух један довољно се дижеш И чест твоме чиниш створитељу, Могући му творац одговара —
„Ал' простора не знаш значеније:
Простор мраках и простор свјетлости.
Које умом твојим воображаш Да се ц'јела ова два простора У шар један зраках свијетлијех Преобрате и правилно слију,
„И шар овај да се пружи право
У најтању што мож постић жицу Преко равни ужасна простора, Овај простор што би ова жица Са танчином свјетлом проникнула. У простору оном ужасноке,
Кога: краје ја један постижем,
Би ти био само једна точка!
Ум је само један без границе, Сви су други кратковидни уми. —
„Чудо ми је“ — свемогући рече
Војводама неба свештенога „Ђе ми у двор с вама није доша Друг вам чином једнаки Сатана; Јер сте често скупа долазили,
193 равни ужаснај равни ужасни Њ, равних ужасних Бо.-