Luča Mikrokozma

ЛУЧА МИКРОКОЗМА

30“

180

185

190

195

200

205

Иза овог те сам исказао,

Ја допирем до границе мраках, Мраках мећем колико свјетлости; Ја овако простор разумијем“. —

„Дрхангеле ума високога

Ка дух један довољно се дижеш И чест твоме чиниш створитељу, Могући му творац одговара —

„Ал' простора не знаш значеније:

Простор мраках и простор свјетлости.

Које умом твојим воображаш Да се ц'јела ова два простора У шар један зраках свијетлијех Преобрате и правилно слију,

„И шар овај да се пружи право

У најтању што мож постић жицу Преко равни ужасна простора, Овај простор што би ова жица Са танчином свјетлом проникнула. У простору оном ужасноке,

Кога: краје ја један постижем,

Би ти био само једна точка!

Ум је само један без границе, Сви су други кратковидни уми. —

„Чудо ми је“ — свемогући рече

Војводама неба свештенога „Ђе ми у двор с вама није доша Друг вам чином једнаки Сатана; Јер сте често скупа долазили,

193 равни ужаснај равни ужасни Њ, равних ужасних Бо.-