Luča Mikrokozma
Ба | СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.
85 Са дубоким душе покајањем. На њега се с жестокошћу срде Ноелопан, Разец и Аскела И остали многи првијенци Што именом стиднога издајства
90 _ Чест помрачи свога легиона.
„О потчини мени војеводе
Којено је славољубје сл'јепо
И пламена слава брана дигла:
(С согласјем мојим војевати 95 На својега свемогућег творца,
Не дижите гласа против мене!
Погрјешку сам позно грдну позна,
Безрасудно наше заблуђење
И шго важи име свемогући 100 _ Гроб је отпрт наше погибије!
„На огњеној летећ колесници
Пред свануће сан ме лаки стиже:
У њем виђех страшно видјеније
На 'наказу творца разгњевљена. 105 _ Та је сила и гњијев празедни
Моју тужну заблуђену душу
Уплашила и оледенила.
Страшно бјеше луду преступнику
Свевишњега оца могућега 110 Обучена :њевом погледати!
„Посл'је страшна његова карања, Кога небо јошт виђело није, Легиони два вјерне војводе .. Забуњена погнаше Сатану
86 жестокосћу; 97 поздно.