Luča Mikrokozma
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.
385
390
395
400
405
410
Хиљадама муњах упрегнута
Те је возе на огњена крила. Свемогући на њој сједијаше
Са гњијевом вооружан страшним: О како му пламени погледи Сијеваху с ужасном љутошћу.
Пушти стр'јелу сјајну и крилату
Из својега алмазнога лука На Сатану, грдна отпадника, На његове мрске легионе; И крилата полеће стријела У огњекој великој колони. Звек његова алмазнога лука, Силну хуку њезина полета Немам чему нигђе уподобит До његовој премогућој сили.
И крилата погоди стријела
На средину војске богохулне.
Ту се с гњевом огњенијем разби: Хиљаде се кроз отпадну војску Од ње страшних разјеча громовах. Цар тартара и његова војска Попадаше на поље сражења, Поражени стријелом вишњега
И њенијем пламом опаљени, Облачени у вјечно црнило.
„Од удара овог свевишњега
Бездне хладне засуге атомом, Које досад име не познаше До сна хладна и тишине мртве,
290 мотосћ; 411 усвевљишнћга.