Luča Mikrokozma

7776 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Тарућ очи од сна забораве Погледује сјајне луче сунца, Погледује дивну сапутницу, Погледује едемску красоту, 210" Благодари небу за милости.

Оплакујућ моју забуњену

И сном тешким обузету судбу,

Видио сам мраке владаоца,

У преварну змију претворена, 215 Ђе он пуза на зло човјечества.

Праматеро људскога племена,

Отровнога дара те прихвати!

Купаћеш га горкијем сузама,

(ООсипат га плачним покајањем, 990 _Ал' бадава — завјет је нарушен!

„Послијед сам с ужасом видио Прву браћу те су помиљела, Плод љубави први божествене, Родитељску премилу утјеху, 225 Царе мира једчог цијелога, Ђе са крвљу братоубиственом Младо лице земљу отроваше. Злобо клета, да те бог убије! Зла поразо родитељске душе! 230 Зла предсказо отровне судбине!

Прва се је крвљу оскврнила Безакона рука Кајинова, Првога је сунце видијело Убојицу Кајина на земљи,

935 –Родитељах првијех проклество

211 мојуј мог Б, своју Бо.