Luča Mikrokozma

а ва а — 3 Ератја

ЛУЧА МИКРОКОЗМА.

= 240

245

250

255

260

265

На првога излило се сина. Кајинови безбројни потомци _ Злом свакијем земљу испунише: Грјјех им диза море над горама, Ал' им злоће искру не погаси!

„Ах како је земља напуњена

(С идолима свакога изрода!

О како је лице свемогуће Мрачна глупост обезобразила! Таме цар се зли обрадовао Видећ име неба подругано, Видећ људе ђе свакој мрскости Са тамјаном олтар окађују, Видећ гадне змије, крокодиле Да безумна сљепост обожава.

„О невини синови природе,

О мудрости проста најсјајнија! До рођења св'јета истинога

Ви пресретни поклоници сунца! Ви сте вјерни небесни синови, Вас свјетила луче животворне Носе к творцу, лучах источнику, Луч је сјајна богословија вам, Луч вам жертву у небо уводи, Луч вам творца освјетљава душу!

„Гле дивнога сада видјенија:

Сувце правде и земљу огрија, Храм се мрачни засја заточниках, Робовима олакшаше ланци!

Син, достојни оца превјечнога, Обука се у человјечество,