Male novine

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК Указом од 10. ов. мее. Његово Величанство Краљ, ослобођава у нуту милости Стојиљка Цветановића, свештеника из Доброт Поља, у округу нишком, од издржања четрдесетодневне еиитимије, на коју је осуђен ире судом конзиеторије епархије нишке од 28. сентембра нрогале године Кбр. 3^56. и Павла Поиовића, свештеника горњо јабуковачког, у округу врањеком, од издржања десетодневне епитимије, на коју је осуђен нресудом конзисторије енархије нншке од 1. декембра прошле године Кбр. 4291. Највишим решењем од 27. новембра 1882. године, дата је искључива повластица за нодизање телефонеке мреже у Београду, Ианти Михаиловићу, механичару овд. Чланом 6. ове новластице, новлашћени је се обвезао да за шест месеци подигне телеФонску мрежу и ночнеје експлоатисати. Па како он то не само за шест месеци, већ ни до данас није учинио; то му је минисгар народне привреде решењем од 13. о. м. Пбр, 2769 а на основу члава 6. повластицу одузео. Пбр. 2769. Мз одељења за трговину радиност и еаобраћај министарства народне привреде, 13. августа 1888 г. у Београду.

КЊИЖЕВНОСТ, УМЕТН0СТ, НАУКА „ ј Ешшће /ЈГскШп^еи, оои Вгапко ЕаЛГсати-х. Аив <1еп вегђјзсћеп 1'гег иђегуоп Сгеог§ 8сћи1ре." 1888. стр. XV. 54. цена је 1 Форинта а. в. Ова је књига ту скоро и4ашла издањем Е. Пирсона у Дрезди и Лајицигу. У њој су преведене доста добро а згодним и лаким стихом ове најлепше бранкове песме : „Путник на урааку," „Њени јади," „Циц" „Девојка на студенцу," „Сретан пастир," „Слатка мисли," „Молитва," „Гусле моје," и „Кад млидијах умрети." Чудимо се само од куд у овој збирци бранкових песама и змајЈовановића несма : „Дед и унук." То је јамачно случајнагрешка из недовољне пажње. Преводилац бранкових несама Шулпе спада међу ОАЛичније радникена навијој немачкој књижевности, што нам у неку руку даје довољно гаранције о солидности рада овога писца, и ако нам је он до сада био непознат. Не смемо рећи ни то, да овоме преводу нема замерке ; дало би се ту још много што шта из-

менити и поправити, али, за сада будимо задовољни и са оваквим какав је. Књига је врло укусно израђена, и ми је топло нрепоручујемо нашим библиофилима, које љубопитство на гна, да дознаду каква наша лирика изгледа у туђем руву.

РАЗНЕ ВЕСГИ Љубавне бактерије. — Познато је да су бактерије ситне животињице, које болес^и изазивају кад ма којим нутем досиу до крви човечије Зна се на пр. да и колеру и јектику и многе друге болести проузрокују та кве бактерије. Но сад је неки лекар у Чикагу у Америци Едмонд Чонсгон пронашао нову једну врсгу бактерија, која кад се накалами а она изазива љубав. Исти лекар је чинио покушаје на многим и разним особама и увек му је каламлење било са успехом. Тако кад је накаламио тим отровом једног педесетогодишњег момка, а овај још истог дана наручи код зубног лекара нову чељуст, даде правити нове аљине од енглеске материје и купи гитар. Нека старија девојка која аризнаје да јој има. тридесет и девет година, отвори длетом своју штедионицу, узме из ње стотину долара и набави воду за улепшање лица, нову плаву косу и једног младог учитеља певања, кога погоди за годину дана. Код младих људи је то каламљење још друкчије радило. Иеки трговачки момак од седамнајест година, усуо је, за једног муштерију, килу зетина — место у неку плехану канту, у Фишек од хартије и сео је на столицу. Фотогра® један, који је само неколико месеци од тог трговачког момка старији, при ФотогрпФисању једне младе девојке, пољуби прву слику њену, тек што је извадио испод својиххемикалија, те се у мало није отровао. А нека, дадиља опет у свом љубавном заносу метне мачку у колевку, а дете хтеде да баци кроз орозор, но срећом јој наиђе на то га здарица, детиња мати, те метну дете у колевку, мачку изгура кроз прозор а дадиљу кроз врата. Кад за све те покоре дознаде власт од Чикага, хтеде да забрани том лекару даље покушаје са калсмлењем љубавних бактерија, но не мога да га нађе, јер је лекар пре тога наједандан утекао са ћерком своје газдарице, где на стану беше, пошто је и на њој опробао свој проналазак.

110Л П Ц И С К И Г Л АС Ц И В Београ ' 13. квгуста. (КраКа.) Е1оћас се неиознат лопов увукао у собу г. ЈеФрема Ђ Барића књиговође М. 0. Марковића и комп овд кроз отворен прозор и украо: један влатан сахат са ланцем једаи новчаник и у њему 45 дипара, један пар хаљина, један златан прстеи један перорез и једну бележницу и у њој аустриски пасош г. Јевремоз све у вред. 400 динара. На сахату је урезан монограм „ Ј. II. Б." * (Притворени .) ноћас су притворени. Драгути . Цветковић, ЈованМарковић, и Мијајло Павловић због нереда, Стеван Јанковић због скитње, Неранџа Давидовић и Соса Богдановић због скитње и Милица Молирсвић због блуда. * (Осуђечи ), Пресудама полицијским осуђени су: Ана Игнад због неморалног владања, Ирма Павловић због блуда, Петар Станковић сл^га што је сломијо Фијакер Илији Папежу, Гадован Илић и Анђелко Ђокић носачи због нереда, Катица Гадовић Драгутин Ћурић и Мане Ђорђевиђ због ситње, Живко Тришић предизимач што није осветлио улицу. Обрад Петровић због скитње Милан Тодоровић и Адам Тошић због скитње Јаков Губиновћ, и Мика Мајуркаса, Ми • хало Дини, Самуило Шатнер и Лепооава Ђаковић, што су држали отвореие радње за време службе божије. * (Нађено.) Код баталџамије нађен је коњ длаке жуто алатасте, и налази се при кварту теразиском. Једна официрска сребрна значка о свршеној академијм нађена је и налази се у глав. нолицији. ОДБОР ЗА ПАРиСКУ ИЗЛОЖБУ I 110 3 И В НА ПДРИСКТ СВЕТаКУ ИЗЛОЖБУ Првог Маја 1889. године, отвориће се у Пари у међународна светска изложба и трајаће до 31. Октобра исте године. Ова ће изложба обухватити све гра не људске радње. Француска Блада позвала је и нашу државу, да званичво суделује у овој изложби и влада Његовог Величанства нримила је овај позив.

Да би се носао око наше земљв на овој изложои могао удееити онако как ) ће за углед наше отаџбине би^и најподобније и за нашу народну привреду најкорисније, Влада Његовог Величансгва установила је нарочити Одбор за руковођење целокупне радње око припреме и одашиљања цредмета за изложбу, и то, како оних, које приватна лица хоће да изложе, одредивши једну извесну суму новаца за подмирење трошкова око набавке и преноса изложбених нредмета. Одбор овај већ је отлочео саој рад и сада излази пред народ сриски; да га замоли, да му у извршењу његовог задатка помогнз, како би ово народно предузеће жељени успех ностићи могло. Одбор нема нотребе да доказује користи, које наш народ може имати од суделовањг у овакој изложби, јер ово није првина, да Србија излази еа својим производима на међунвродну изложбу." С а м о д а ваиомевемо о в д е то, да су изло.кбе, а нарочито велике међународне изложбе, каоштојеова, париска најбоља прилика, да произвођачи уиознају потрошаче из најудаљенијих земаља и места са својим производима и да о овима чују оцену стручнога суда упоређене светске производње, како би после могли према захтевима потрошача, и светској стру чној оцени самогквалитета, даљу производњу удешавати и у трговински саобраћај ступити, А слободчо се може рећи, да је ово једина прилика, гди се упоредно, прегледно и на једноме мссту, може осмотрити нчпредак светски по свима гранама људске радње и гди се народ, који за напретком тежи, може најкакше користити искуством других народа у својој даљој радњи. Уепеси који су постигнути суделовањем напЈим на изложбама у Бордо-у и Анверу, и који се огледају у знаном броју добивених награда за изложене производе и у повољној стручној оцени привредних извора наших, као и у изазваној тражњи добро оцењених пр »извода паших, улевају наж еад , да ће Србија и овом приликом заузети достојно место међу народима, који буду заступљени на светској изложби у Паризу. Но да би се ова н да осгварила, нужда је сурадња свију ироизвођача и свију раденика сриских, по свима гранама радње народа нашег, на било то корпорација, или појединих аица; — па за то их потнисани Олбор овим позива и моли, да ради развоја наше народне привреде и ради своје соп-

клоњене са света само да се они несретници у својој сали одрже? Што год пишу, то је смрт, што год мисле, то је страх и ужас! Право газе са злочиначким намером, и ко се усуди да им говори нротив крвавих дела, тај је мртав! Зато смо се ми унустили у борбу. Ми хоћемо да бранимо згажено и уништено право- Ми хоћемо да помогнемо оним несретним жртвама, што су затворене у Дуждевој палати. Ми хоћемо неправди и злочинствима да здеремо маску под којом се крију!" „То је племенити задатак! То је узвишена идеја!" повиче Лоренцо. „Ко је поштен, ко мисли добро о Богу и људима тај ће служити нашој ствари, тај ће се придружити нама. Нас није нокренуло самољубље, нроста завера или каква ниска дељ да се боримо нротив тнранства, злочинства и неправде, него осећај да невине штитимо а злочинде казнимо." „Ти имаш право, анђеоска жено! Тој благородној ствари и ја хоћу да служим. Реци ми где ћу те опет наћи? где ћу те опет видети?" „Ако се ви придбужите. нама само с

тога, Лоренцо Пријули, да мене видиге, онда боље останите где сте," одговори Краљица Ноћи. „Само онај, који се без икаквих других споредних ствари својевољно придружи да служи доброј и плепенитој цељи, само нам је тај добродошао тајни Трибунал, то је Трибунал смрти и ужаса! Ми хоћемо да откријемо сва њихова злочинства — — — — — — „Ако те чују — — — — — ?" „Мислите зар, да ја говорим у ветар Лорендо Пријули? Кунем вам се споменом Родрига Зенија, вашег пријатеља, да је Виргилијо МираФијоре убијен," рече Краљица Ноћи. „Како? — Шта чујем? Та пре неколико часова био је жив!" „Ви мислите лажни граФ МираФИЈоре? Прави Виргилијо убијен је на брежуљ цима тамо преко. Инквизитори су га у били, ја сам нашла његов леш." „Шта ти говориш? Ти ме зачуђаваш твојим говором „Да, чуди се, Лоренцо Пријули! Инго Фоскари зове се онај који је заузео насљедство Адмиралово и који се сад назива Виргилијо! Злочинство и неправда смрт и злоупотреба силе, сложило се да лику-

]е у свечаностима, а нраво да плати. „Говориш ли истину, тајанствена, божанска жено?" упита Лоренцо. „Истина је, кунем се вечним спасењем, Лоренцо Пријули. Сад бирај на ч јој ћеш страни бити, на њиној или на нашој. Краљица Р1оћи брзо се окрене и оде дуж улице , необазирући се на Лоренца. Лоренцо стајаше као нем за неко време. Оно што је чуо од оне лепе женске као и њена појава, имађаху на њ' јакога уплива. Он превуче руком преко чела — изгледаше му као да је сневао чудновате снове. Сад је опет погледао улицом Краљица Ноћи беше ишчезла. Он беше сам у овој пустој улици. „Божанствени створе! Где си? Где да те нађем?" повиче Лоренцо пружи руке у правцу где је отишла Краљица Ноћи. „Ти си тако лена, тако чиста и благородна! Не, још више, ти си се одала само на племенита дела — ја ћу за тобом!" Брзим корацима упути се дуж улице и на скоро стигне до моста и зида кој одвајаше од моста где су обичнс стајале