Male novine

ствене корисги, као и ради угледа наше отаџбине, радњу одборску својски потпомогну, соремајући за ову изложбу радове и цроизводе своје и иредавајући их онако, и у оној мери, као што је ниже означено. А да би сваки могао знати, шга се од ироизвода и радова може изложити, одбор је поручио клаоиФикацијарни систем и правилник (реглмаи) о изложби, шго их је Француск ! влада пронисала; па узев у обзир оке прописе о изложби, као и наше прилике и потребе, сагласи се у томе, да се из наше земље могу ироизводи из ниже именоианих привредних и културних грана у ошпте изложити и то:

23 ЛитограФМШ, хромолитографски, ФОтолитОграФСК-1 ксилограФски радоаи. (наставиће се)

С М Е С И Ц Е (Бизмарк и Виљем I.) Познато је да је краљ пруски Виљем, потоњи цар Виљем, после војне од год. 1869 хтео да анектира Саску. Бизмарк је томе с обшром на оишти политички положај био противан. Сад се дознало да је тадашљи наследник престола. по тоњи цар Фридрих III. посредовао између краља и Бизмарка тиме је доиринео, да буде како је хтео Бизмарк. Наследиик пресгола је дао Бизмарку реч, да ће порадити у краља, да прими нредлог канцеларев, Кад је тога ради пошао у дворац Николсбург, где је тада краљ сгано вао срете га Молтке, који му речс да је цчр веома нерасположен, и да не мари ни да види — Визмарка. Цар аусгријеки је иреко цара Нанолеона понудио мир, али иште да се зајамчи интегритет Саксонске. То краљ Виљем неће да прими. Кадје наследник ушао у двор, нашао је све како је Молтке казивао. Краљ и Бизмарк бвјаху свак у својој соби. Краљ није хтео ићи Бизмарку, овај опет није хтео дпотражи краља. Наследник се баци у иосредовања. Сазове се у след тога ратни савет. Ту се краљ Виљем обрати сину и паоледнику с речима: „Реци ти у име будућности.* Како је Фридрих рекао, казато је наиред. * (Ириродно чудо). Талијански путник по АФрици, гроФ Саворкан ди Браца, прича следеће за време свога хамошњег бављења. Једног дана удост(1Јило га своје носете једно црначко величанство, које р у друштву са својом сестром, коју беше иовес. собом, потанко иснитиваше и поглсдаше све евронејске ствари, те надаше из једног чуда у друго. Скоро укочени од чуђења стајаше они пред једном малом четком за хаљине, те се не могоше сити магледати тога „чудноватог дрвета," Пошто црна Величанства одоше и гро® Браца стаде погледати своје ствари, опази да нема четке. Путник саоншти краљу за ту крађу, који му отворено и смешсћи се одговори: „Мени је врло жао, али ти си сам кривац твоје несреће Кобимогао оставититакоштобачено да лежи, парче дрвета, из којег расте коса!"

Њшто О мачкама, — ЈБуди су обично већи првјатељи нсима него мачкума, али је инак било зиаменатих људи, који су мачке волели. Стари Египћани су их штовали као божанства, носле смрти их балзамовали и мећали у катакомбе. Кад се где иојавила ватра онл су прво «ачке па тек људе спасавало Напротив су у не ким деловима јужне Евроне наиме у Шпанији и Португалској, мачке спа љивали на гломачама пратећи их онамоса саима грозним свечаностима, што су их инквизитори уиотребљавали, кад су кога водили на губилиште. БиФен вели: мачка је себичан не поуздан послужитељ; а напротив их је Русо већма штовао од наса, јер оне задржавају обично своју слободу исамосталност док се псето савија под јарам човечији и тако се понижава, да лиже ону руку која га бије. Петрарка је јако волео мачке, а тако исто и Мухамед оснивач ислама. Мухамед је једном кад је хтео да усгане осекао део од свога огртача на ком је мачка спавала, само да је не пробуди. Често навађају мачку као символ лукавости, али често се она узима и за символ мирноће и рахатлук, кад питомо гледи и преде. Славни Швајцарски сликар ГотФрид Мипд моловао је све саме мачке и дотерао је у томе до велике вештине. ■* Шта чини новац. Колико је данашње друштво забраздило, показује ова прича: Енглеске аристократкиње завериле се да, не нриме у своједруштво супругу војводе марборушког, јер је ова била — из обичног грађанског рода. Но војвода је умео да доскочи плавој „крви еннлеској," По његову савету разашље војводина мати позивнице, у којима је било наштампано; Војвоткиња марборушка умољава Вас да би сте изволели суделовати у части, коју она приређује зарад прославе венчања сина свога са. Д, Вареновом, наследницом од 40 милијуна Франака". Веле, да су „плавокрвне" ледије све до једне — дошле на част.

ШАЛА И ЗАБАВА Отац за ручком: Ти си Стевице већ доста јео, знаш да су стари казали кад ти је најслађе онда треба да

Спрешан. — Професор : Но госнодине кандидате јесте ли се већ снремили за испит? Кандидат : Јесам панталоне већ имам, само још Фрак треба да набавим.

ЛШТЖ

нрестанеш

слађе!

Ал мени отац још ни]е нај-

ЧИМЕ СЕ НАРОД ТЕШИ НАНИСАЛА Госаођица Матилда Серао. Народу нико не говори о домовини и о слободи, нико му не казује, да и он има нрава, нико га не опомиње на реч: једнакост. Народ није учио и не зна историју, нити се ко год брине да га њој научи, па ипак тај народ устаје, бори се, подлеже, побеђује и постаје славан — народна га је песма подстакла, она га је повела у борбу она му је дала храбрости. Године 1860 иоплавигае сву Италију иесме, нико им није знао извор, али на њихове звуке сакуиљали су се војници и борци гомилама, и сгаро и младо било је оииЈено, мозгови су пламтили, све је хитало и све је хитало на орулсје и — гинуло се, гииуло се са осмехом и песмом на уснама. Та и сад, након толико година, кад је већ Италија сједињена, након толико изчезлих обмана, кад се око нас заоре оне несме, очи нам одма засевну а срце брже закуца. Велики Нанолеон нре но што огњем и прахом, оиијао је своје војнике народним песмама; такова је моћ народне песме, која уз теорије ФилозоФа, омогућава освојење Бастиље и ствара Француску револуцију; народна је иесма отитрооружје против зулумћара, протин хрђавих вла дара; оружје које више вреди од звиждања, од викања, од каменовања; јер звиждање викање и каменовање одају особу а песма одаје масу, мноштво, снагу. * * * Рекао је и то један славни мислилац, да народ није прави песник, особито народ напуљски. Тако је: песнички елеменат није у њега обичан већ редак, а смисао је чешће пута и неразумљив — но где кад су речи и реченице спојене без реда и без значења. (Свршиће се)

I Из просветне и уметничке струке 1. Планови и модели од наших основних школа. 2. Планови модели и описи учила у нашим осиовним школама. 3. Школске књиге за основне школе. 4. Прописно уређена школска књижица, са збирком биљака и минсрала за школску потребу 5. Спомоћна срества за дечији рад као: цртанке веџбанке,.прописи и т. д. 6. Иланови и модели средњих проеветних завода. 7. Учила (у плановима и моделима) за средње школе. 8. Књиге школске и спомоћна срества за среди.е школе. 9. Ђачки радови из наших реалака. 10. Планови и модели виших просветних завода. 11. Збирка учила и школски књига виших школа. 12. Програми, наставни планови и правила о уређењу и унуграшњем реду свију просвегних завода. 13. Штамнарски радови. 14. Дела појединих књижевиака наших; новине; иовремени списи наших друштава и нриватних издавача. 15. Планови од мостова, виЈадуката, станица и других вештачких грађевина на нашој железници. 16. Карте тоиограФСке за наставне војене и културне цељи. 17. Карте за научне и снецијалне отручне цељи, као: карте геолошке, етвограФСке, историјске, геограФске и. т. д. 18. Животописни радови. 19. Скулпторски радови. 20. Планови од наших цркава, извршени и пројектовани. 21. Снимања наших старих архитектонских споменика. 22 Шанови од новијих монументалних грађевина гондоле. Преко моста још је прелазио свет, а на води беше све мирно. Еад је •етигао на мост он опази женску са покривалом поред обале. Пун радосги упути се за њом. Па и свет који је пролазио мостом опазио је женску са покривалом јер су многи на мосту за стали. „Оно је Краљица Ноћи," говораху међу собом. Међу тим је неко јавио и стражи, која се ту близу налазаше за овај догађај, и Жбири одмах похитају да гоненевину женску. Они појуре за њом преко моста. Док су они са лармом трчали, догле је Краљица ноћи сишла до обале. Необазирући се на гониоце и на љубопитљив свет., она сиђе низ степенице. доле стајаше једна велика гондола, у којој седише четири човека. Ови беху обучени у црно калуђерско одело а напрсима имађаху бели крст. Тек што су Жби ри дошли до обале, Краљица ноћи уђе у гондолу и ова се крене. Величанствено изгледаше покрет гондоле, јер је месец осветљивао водену површину. Зачуђено и са неким усхићењем стајала је гомила света и пратила погледом

Краљицу ноћи. Жбири су били ван себе од љутине. „То беше она! То је била Краљица Ноћи,' тако је свет међу собом говорио. У близини не беше никакве гондоле, нити друге какве лађе, па нису ни могли да је гонеXI .V салону гра®а МираФијор* Ноћ се лагано спушташе на канале, на острва и на куће варошке. На води престао је сваки саобраћај а у вароши и на каналу Гранде, беше само по гдекоја палата осветљена. Врата, која су водила у палату граФа МираФијора, беху још отворена. Јасна светлост из салона осветљиваше на Алтану тронске биљке које га китише. Инго је био будан. Он је послао све служитеље да спавају. Очекиваше остала два Инквизитора, јер ће ноћас држати тајну седницу. Осим тога и чезња за тестаменат старога Адмирала, нагонише га да онет

посматра слику Адмиралову, о којој му је пре Брабантино говорио. Њему се све чинило да ова слика мора имати ма каквог значаја. Да није случајно Адмирал свој тестаменат сакрио у слици. Инго скине слику и пажљиво посматраше. Узалуд. Ништа није могао нриметити што би му пало у очи. Није могао баш ништа да нађе. Врата од салона и без икаквог шума отворе се. Брабантино се појави на прагу. Као укочен стаде. — ГБегов мрачан поглед почиваше на Инга и на слику страх се појави на његовом лицу. Шта то значи? Је ли Инго знао где је сакривен тестаменат? Инго се окрене сад је видео свога сакривца. Из његових очију сипаше сама злоба и незадовољство Он остави слику на страну. „Ходи брже," рече он. „Ја те узнемирујем," одговори Брабантино и уђе у салон затвори врата за собом. „Боже сачувај, ти ме не у^ремирујеш. Посматрао сам слику Адмирала," рече Инго равнодушно. „Зар си сам дошао ?" (Продужиће се)