Male novine

НАРОДНИ НЕПРИЈАТЕЈБ

ДРАША У 5 ЧИНОВА, ОД ХЕНРИКI ИБСЕНА

(НАСТАВАК) Билинг. Ништа за то; треба човек да употреби своје бирачко право. Холстер. Па зар и онај што нема ни појма о томе? Како то мислите? Друштво је као лађа; сви, што су на њој, морају у веслању помагати. Билинг Можда би на суву било тако и добро; али би на мору, боме, рђаво прошли. Хаустад. Збиљаје чудновато, како мрнари обично не маре за јавни живот. Билинг. Заиста. чудновато! Стокман. Мрнари су као птице селице; н-има је свуда као код куће, Али за то ми други морамо прегнути више на посао, госпо • дин уредниче. Хоће ли бити сутра штогод занимљиво у „Народном Гласнику"? Хаустад. Разуме се. Али не домаће. Прекосутра мислим да штампам ваш чланак. Стопман. Шта мој чланак! . . . Но; морате још причекати. Хаустад. Како? А баш сад имамо доста простора, па онда, чини ми се, сад је и најзгодније време. Стокмап. Оно имате и право, али пречекајте још неколико дана. Узрок ћу вам казати доцније. Појава Четврта. Пређатњи. Петра. Петра (у шеширу и огртачу и са завежљајем нисаћих артија испод руке, из предсобља,) ДО" бар вече! Стокман. Добар вече, Петра; једва једном и ти дође! Поадрављају се међу собом. Петра метне одело и писарије на сто код врата). Петра. Овде је врло пријатно. Стокман. Само си нам још ти фалила Билинг (услужно) -Хоћсте ли допустити, госпођице Петра, да вам наслужим чашу пунча? Петра (приступивши столу)- Хвала, волијем сама. Ви ми увек направите веома јак пунч. . . Али, тата, имам писмо за вас. п Р иступи столу, где је ствари оставила). Стокман. Писмо? Од кога? Петра. у џепу од огртача тражећи. Дао ми га писмоноша, кад сам у школу ишла. Стокман уставши и идући к њој. Па ти ми га тек сад доносиш? Петра. Нисам имала кад да се вратим. Ево га, ту је. Стокман радознало, узимајућн писмо. Д<Ц ДО ВИДИМ, дај да видим! Глсдајуки наслов писма. Врло добро! Јовакка. Је ли оно, које си очекивао, Отоне? Сгпокман. Јесте . . . Морам одмах молим. Свећу, Јованка ! Јованка. Па ено ламие на писаћем столу. Стокман. Добро, добро. Опростите за часак само Оде у собу на десно.

ПоЈ1ва Пета. Пређашњи без Стокмана. Петра. Шта ли ће то бити, мама? Јованка. Не знам; од неколико дана непрестано је питао за писмоношу.

превод с немачког.

Билинг. За цело ће бити какав чувени немачки или енглески гост. Петра. Сиромах отац! Ради и сувише МНОГО. Спреми себи чашу иунча. Аха, 0В0 ће МИ пријати! Хаустад. Јесте ли и после подне имали школе? Петра СР чућ и лз чаше. Два сата. Билинг. А пре подне четири сата у пансионату Петра седнувши код стола. Пет. Јовапка. А како видим, вечерас ћеш још поправљати задатке. Петра. Да, има их читава хриа. Холстер. Ви имате и сувише много посла? Петра. Имам боме! И то баш волем, јер се веома уморим. . . Билинг- И ви се томе радујете ? Петра. Да како; јер се онда слатко спава. Валтер. Ти, Петра, имаш јамачно много грехова на својој души? Петра. Грехова — ? Валтер. Јест, па за то толико и радиш. Попа каже, рад нам је дат као казна за наше грехове. ФрвДриК са особитим изразом лица. Ала СИ глуп, кад и то верујеш! Јованка. Но, но, Фредриче! Билинг СМ ејући се. Врло добро изврсно! Хаустад. Валтере, зар ти не би волео много радити? Валтер. Не, никако! Хаустад. Е, па шта ће онда бити од тебе ? Валтер. Ја бих најволео бити гусар ! Фредрик. Али гусари су били незнабошци. Хаустад СМ еше1.и се. Право Фредриче ! Јованка. Децо сад је доста; идите у своју собу треба да прочитате и вашу лексију вечерас. Фредрик. Алја бих још мало поседео. . Јованка. Не. Идите обојица! . . Деца рекоше: лаку ноћ! и одоше на лево у другу собу. Хаустад. Збиља, госпођице Петра, јесте ли већ прочитали онај енглески роман, који сте обећали превести за наше новине. Петра. Још нисам; али ви ћете већ на време добити иревод.

Појава Шеста. Стокман. Јованка. Петра. Холстер. Хаутад.Вилинг. Доцније Фредрик и Валтер. Стокман машући писмом. Имам овде нвшто, што ће изненадити целу варога. Новост! Билинг. Новост? Јованка. Какву новост? Стокман. Велики проналазак, Јованка! Хаустад. Проналазак. — ! ? Јованка. Твој проналазак? Стокман. Да, мој, мој! Иде горе доле. Па нека ми и сад кажу, да су ми у глави бубе и будалаштине! Сад ћу ја њима показати! Хаха, показаћу ја њима! Петар. Али, тата, шта је то? Стокман. Само лагано — све ћете чути.

Штета, што мој брат није сад овде! Ево вам доказа како човек може годинама лутати као слепа кртица. Хаустад. Али о чему то говорите господине докторе: Стокман заставши код стола. Зар овде не влада опште мишлење, да је нагиа варош врло здраво место — ? Хаустад. Разуме се Стокман. Необично здраво место место, што заслужује да се најтоплије препоручи и болеснима и здравима? Јованка. Да, али, Отоне. .. Стокман. Па зар нисмо ми нашу варош као такову хвалили пред целим светом. Зар нисам ја сам писао брогаире и у „Народном Гласнику" низао чланак за чланком Хаустад. Тако је! Па шта даље? Стокман. Ова наша бања коју смо називали живцем, илућима наше вароши и, бог вас пита каквим јога именима. . . Билипг. Јест, јест, — једном свечаном приликом назвали сте је још и нагаим „бујним срцем" Стокман. Да, да, сећам се! Али знате ли ви, шта је ова нагаа бања, ова велика, сјајна, хваљена бања у коју је толики новац утрогаен — знате ли ви шта је? Хаустад. Но па гата је? Јованка. Реци већ једиом! Стокман. Нагаа је бања — права кужна пећина! Петра. Нагаа бања, тата! Јованка (\~ исто доба)* Кужна нећииа! Хаустад ( исто тако ) ■ Али, господине докторе! Билинг. Није могуће! Стокман. Ја вам кажем, да је ова нагаа бања отрован гроб; по здравље страгано опасна. Сав онај мутљаг горе у воденичкој дољи — све оно, гато око вароши онако страшно смрди — заражује воду, која кроз водовод иде у бањски бунар; а исти тај проклети отровни мутљаг види се и на обали •Холстер. Тамо где су морска купала? Стокман. Вага управо тамо. Хаустад. Али од куд знате ви то све тако тачно, господине докторе? Стокман. Ја сам све испитао савесно, као гато само може бити. 0, ја сам већ одавно сумњао. Лане у лето имали су многи гости у нагаој бањи необичне болести — тифус — гастричну грозницу Јованка. Сећам се. Стокмаи. Ми смо онда мислили, да су ти људи донели са собом болест; али позније — у зиму — дођогае ми са свим друге мисли; и ја почех воду пажљиво испитивати. Јованка. Дакле, за то си ти овако неуморно радио'

Стокман (смешећи се). Неуморно; ти то за цело можега казати, Јованка! Али нисам имао потребних научних справа! за то сам послао на свеучилигате славноме кемичару Нисну нате пијаће и морске воде, да је испита свестраном анализом. Хаустад. И сад сте добили одговор? (Продужиће се)

Власиик Мелмишн и Кимпавоеић итмп* Мвдшпјшл и Крмшновић Овилићев ккнац вр. 1 Одговорни уредник Ђ. Киминановик,