Male novine

ВРОЈ 153

Веоград, Субота 3 Септембар 1888

ГОдми.а. 1

из .«АЗИ СВАКН ДАН јШ В| _ ПРЕТПЛАТА СЕ ШАЉЕ МедЕЦИЈАНУ и 1СиМ1ГАНОВИЂ,У 1ГГм~д 61 Ц 11 Г О 11 О и II Г НА г0дин5' 8 дин Шшјџ 11 Ш |ј ј И ® Ш Р II || »ив ■■ Може ое иретплатити и код свију пошта у Србијв на а змесец Г : . ; :: : : : : ? дин; 11|М#11ш II 1Ј ВЈШ!ћ цене Т гмса месечно ..... ... 1 дин. Мали огласи 1.50 п. д. или 5 пара од петитног реда

Б ПАРА БРОЈ

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА 5'^ара број

ИЗЛАЗИ и ПОСЛЕ IIР1ЗВИКА за свако оглашење плађа се држ. таксе ао. п. дин. ^ГВЕЋИ ОГЛАШ ПО ПОГОДВИ-

Од 1. Новембра (последње четврти) мислимо да уређивање овога лисша реорганишемо тако, да ће овај лист још више оправдати свој позив; да буде лист „за свакога." У данашњим броју почињемо да доносимо драму Хенрика Ибсенп: Народни неаријатељ. 0 којој смо рекли коју више у „Београдским новостима." „Мале Новине", од 1. септембра па до краја године, стају 3 динара.

Дај

; ПОД КИРИЈУ ЊИВЕ ЋЕЈ1ЕШЕВИЋ

1-3

р АСНОСЛОВНО ЈЕФТИНО киродаје своју кућу Тодор По1Јаовић, секретар мин. Финан. 1—3

К У Р с.

Дукат . Наполеон

576 9-65

цЕАНУ III класе код „Златног Цкрста у Пожаревцу, са 8 соШба кујном и једиком дајем нод акуп од идућег Митровдана оме потребује нека се погодбе зади обрати мени подписатом. Августа 1888, Пожаревад, Иван Живковач тргов.

КАЛЕНДАР Православни: 3 Свмч. Антим и ТеоФ. Католички: 14 Никита Сунде излази: у 6 сах. 2 м. залази у 5 сати 58 мин. Послед. четврт 16. у 9 с. 20 м.пре подне. Магловито и ладно.

кил 77 77 77 V 77 77 П 77 77 77 П 77 77 77 77 У) 77 77 77 77 » 77 77 77 77 77

ПИЈАЦА БЕОГРАДСКА

Београд, 30 Августа 10.4762 Жита. . 11.5010274 Сувих шљива . 26.50Шљива нових —*Брашно фино . —. (Брашно леб. нес . —.—.— Брашно „ сеј. —.10117 Кукуруза стари 12.Кукуруз. браш 2121 Јечам . . . 8'20185 Овас. .... 8.Раж . . . — Мекиња. . —.— Криза . . . — Цасуља.. . . 28 — Ораја .... 28.—.— Катрана . . — Буне овче . —•667 Шишарке . . . 10.—• Коре брезове. 12110 лреча. . . . 3.50 20500 Сена .... 4.50 — Сламе . . . — Патлиџана црв — Лоја топљеног .— Сочива . . —.— Ђумура. . — кожа гов. .. . Крушака. . 7185 Грожђа. . . . 16.37 Сира 55'1633 Свиња. . . . 77.— кис. купуса . 320 Лука цр. . . 7.50 Лука бела . . . —.Арпаџика . . —.352 Кромпира 7.50

РАЗНА ПИЋА јшт . 300 Вина црна. . » » бела — Комовице. Ракије меке 200 „ љуте. Шпиригуса

4.200

Крушака

8.—

1.800

Ђумура

5.—

20,—

2.500

Грожђа

7.50

900

Сирћета

15,-

•

2100

Вина црна

12.—

•

320

Ракије комове

40.—

50 —

120

Вуне

130.—

290

Воска чистог

350.—

УВОЗ ИЗ А УСТРО- УГАРСКЕ килограма 10000 Брашна. —•„ —.— Мекиња. . „ —.— Пасул>а. . „ 666 Шпиритуса

ЦЕНЕ СТОКЕ пар Волова тешки к. —

» п V П П II П V Свиње мрша. до „

п п пар Крава тешки

ЦЕНЕ КОЖАМА пар кожа овчи . , , Јагњећи нови „ „ Јарећи

Кавлака „ Зечији. „ Козији.

ИЗВЕШТАЈ НИПЕКЕ ПИЈАЦЕ

Кила

492.040 Пшенице 8'7.800 Ражи 550 32,000 Јечма 550 7.900 Овса 5*2.900 Кукуруза зрио 8 - 2.100 „ браш. 1011.900 Пшенично „ 10'1.120 Пасуља 252.100 Кромиира 5 1.500 Кудеље (тежине) 604.800 Креча 4 - 5.600 Цона лука 6.—

ДОМАЂИ ГЛАСОБИ (Вуков полен). Из Лознице нам пишу; да се тамо појавила мисао, да се 8 ов. мес. као на дан кад ће се овде у Београду славити стогог дишњица Вукова, учини тамо помен, на Вуковој очевини, где су још остали остатци, онога огњишта, крај кога је Вук у првим данима однегован и поучен. Оно до душе, ту је место где је Вук своје детињство провео, ^е са тога има пуно значаја по целу околину, али ми ипак држимо, да би умесно било, кад ?и се помени о стогодишњици чинили у целој Србији, јер, и ако ће сама светковина бити у Београду, то се ипак не ће на њу слећи цео свет, те да се не би могао учинити помен у свакој вароши и варошици и тиме дати свакоме прилика да ода достојну пошту великоме српском трудбенику.

БЕОГРАДСКЕ НОВОСТИ (ДаворЈб). Како је већ сутра тај свечани дан, ове пев. дружине, то свраћамо пажњу пошгов. публике, да непропусти ову прилику а да се упозна како са лепим обичајима српскима тако да се богме и проведе у лепом друштву. — И на сам дан ноласка могу се куповати улазнице на жељез. станици и то од 7-8 у јутру и од 1 1 | а —по подне. Они гости који стигну на својим колима у Раковицу плаћају само један динар за улаз. —

ПОДЖСФ&К крал.ица нођи или ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОМАН ИЗ ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ КЊИГА ЧЕТВРТА (НАСТАВАК ) (75) Као укочен — изломљен и с ужасним болом у главк, лежао је на поду. Малаксао одудара, једва је могао да се подигне. Мало по мало, па га савлада сан. Он заспа. Неколико пута у сну превртао се. Чешће је уздахнуо и викао, као да га дави неко. Али при свем том, није се пробудио за дуго време. Тек сутра дан нробуди се, пошто је у велико било свануло. Унутрашност куле беше осветљена сунцем. Он се успра ви лагано. Страшљиво разгледаше око себе. С почетка је мислио да је у каквом затвору, али мало по мало поче се сећати, шта је било са шим, и тек после неколико тренутака, сазнао је где се налази'

Пошго је добро промотрио око себе, он устане лагано. Бол у глави беше тако јак, да му је сваки покрет био тежак. Он беше блед као крпа. Чим устане погледа на тешка гвоздена врата. Она беху забрављена. Он се је грозио, кад је видио шта га је снашло. Не беше гладан, али га је мучила ужасна жеђ. У кули не беше ни капи воде. Нешто због бола, а нешто због малаксалости, није могао да се одржи нз ногама. Он седе на 1*едну стару столицу. Лице му беше као у мртваца. Само очи његове показиваху живост — у њима је блистао осветнвчки жар. Дакле му је Инго наменуо смрт? И готово би постигао цељ, да се Брабантино није решио све и сва да употреби, само да стане на пут Инговом умишљају Ово решење беше чврсто и даваше му снагу. Он неће да пропадне овде. Мора да живи, па да изађе пред Инга као његов зао дух, као грижа Ингове савести. По кратком времену устане Брабантино и усправи се. И ако је имао јаке болове у глави, ипак их је савлађивао. Он мора одавде да изађе пошто по то. Ако не може, ако не нађе начина

како да се ослободи овог затвора, онда ће да ликује Инго. Брабантино се сети нечега. Брзо завуче руку у џеп од огртача и тражаше тестаменат старог Адмирала. Не нађе га. Инго је узео. Ово га још већма узнемири и гоњаше да изађе одавде. Приближи се вратима и гурне их — али се она не номакоше. Била су затворена добро. Сем једне рупе у висини ; није било нрозора. Висина зида беше и сувише велика. Без припрема и помоћи, неби мого да са попне до крова. У једном куту опази Брабантино да је извучен из зида један камен, али ипак не беше му лако да туда направи пролаз, јер је зид био дебео. Но он ипак није очајавао. Ако му пође за руком да извуче још који камен одатле , да отвор пропшрн и зид пробије, онда ће се избавити овог грозног затвора, али пошто је био малаксао, а жеђ га страшно морила, морао је да савлада све, те да бар толике снаге има да приступи раду. „Брабантино беше јак и одважан. Имао је самопоуздања и могао је ма и са муком да савлада своју немоћ. И до-