Male novine

5. Друштво је намерно да већ ночетком наступајуће годиие ичда програм и услове за све врсте такмичен>а у тој годиви како би сваки так мичар имао довољно времена и за пријаву и за нредходву снрему. Међу разним утакмицама у »ројекту су и такве које ће се расиисати (обзнанити) две или три године у напред. 6. Да )е друштво „Коло јахача" издало проглас на цео народ сриски у коме моли за прилоге за осаажеље његовог утемељачког Фонда. Овај проглас, сем речене молбе, обухватио је, у колико је простор дозволио; и: постанак, цељ и потребу таквог удружења. Ми ћемо изнети у целости пред паше читаоце та) проглас једно за то, што се он тиче свију и свакога који отаџбини у истини добра жели а друго с тога, да би и ми с наше стране указали ма колаку услугу том вредном колу. Но сва нрештампавања тога прогласа неће имати оног успешног резултата који је по онстанак друштва и за што скорије и што боље постигнуће друштвене задаће, иеонходно нуждан, ако се виђеније особе, свака у свом кругу, не ааузму, и ако све власти, почев од највиших централних неиоклоне томе своју нажњу. Ми еве ово износимо и напомињемо зато, што делимо мишлење је^ног нашег пријатеља који нам рече: ако се свима силама не одазовемо, већ предамо забораву и пустимо да проп дне то прво и за сад једичо удружење те врсте, онда је знак да смо се мв родили само за пронаст нашу и да више никал ништа корисно не треба почињати код нас, него продужити овако у немару чекајући суђев чае.Зато не питајмо где су и ко су ти људи што су тако неуморно прегли већ загледајмо у значај цељи закоју се од нас жртва тражи, на иружајмо ко лико год можемо. СТРАНЕ ВЕСТИ * Где је срећа, ту је и иесрећа. То је и искусио и неки слагач у Паризу, који је иедавно добио вест ,да је у Америци умр'о неки његов рођак који му је оставио ни мање ни више него иет милијува ®ор. На ту вест пријавио се сдагач америчком консулу у Паризу, и почео се спремати за пут у Америку. Да се отресе нросилаца, који га у Паризу еа свију страна облегаху, не знајућн себи друк чије помоћи, него да из Париза побегне. Међу тим изгледа, да се ово

„бегетво* по сре.тног наследника није повољно окончало, јер од када га је нестало, ништа се о њему не чује Услед тога држе, да је пао у шаке зликовцима, који су га убили, те његово имање приграбили. Полиција је узела ствар у своје руке. Немила ецена одиграла се прошле суботе у Њу-Бриџтону, Енглеској, где је издожена једна менажерија, у којој се нродуцира и једна ирчннтомачица лавова. Ова јунакиња улазила је у главни кавез обично кроз један праван кавез, који се налазио пред онам. Прошле суботе заборављено је празав кавез наместити и припитомачии,а беше принуђена, да кроз главна врата уђе. Тек нгго је врата отворила, из кавеча искочи лав и улети међу нублику, која се беше престравила од страха. Но животињског краља толико изненади слобода, да се, не учинив никоме никакво здо, завукао у један буџак, одакле је одмах одведен на своје место. * Убиства у Лопдону. Полкција лондонска још никако да уђе у траг злочинцу или злочинцима, који иочинише позната крвничка дела над неколицицом у престоници инглеској. Уапшена су нека. лии,а, но --.еле, да међу тима није извршилац иомеиутих влочина. По томе како су из заклатих особа повађени гдекоји органи, посумњало се да су убисгва извршена но наруџбини. С друге стране то опет поричу, наглашујући, да убица мора бити какав суманут човек. Цела ствар је и данас неразјашњена. Нагађања чине се свакојака. Полиција је поново расписала велику награду ономе, ко злочину у траг уђе. Најновије вести казују, да је иолиција дознала за некоје појединосги, на основу којих се нада, да ће скорим дознати, ко је злочинац. Неки мисле, да полиција тако збори, тек да се јавност утиша, која је услед поменутих злочина на почицију. веома љута.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК Министарски сав?т, по највишем овлашћењу Његовог Величанства Краља, од 22-ог јула ове године, на нредлог војног, а у договору са државним саветом од 29-ог септембра тек. год. Бр. 1021, решио ]е:

Одобрава се министру војном, да на израду једног барутног магацина у Нишу мол:е утрошити суму до 31000 динара, из партије одређено му буџетом за подизање нових грађевина, за рачунску 1887|8 рач годину. Одобрава се министру војном, да на довршење две шупе са кућицама и метама за сгрелиште гарнизона београдског, поред одобрене суме за то, може утрошити још 1500 динара из партије одређене му буџетом за 1887|8 рачунску годину на нове гра* ђевине.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК ЈБеоград, 7. Октобра 1888. (КраЦа) Ноћас се неко привукао и из сандука Јована Тодоровића ннљара на великој пијаци један чабар сира у тежини до 25 килограма, украо. * (Притворени ) Ноћас су притворени Милан Стојановић овд. и Живота Митрпвић ив X. П. Паланке оба калФе обућарске због тумарања и Драгутин Стојановић калФа кројачки због крађе * (Побегао) Код ватеринарске школе побегао је један коњ оседлач, доратаст на носу лисаст на њему седло црно ћебе и узда. Ко га буде ухватио нека га доведе у жандармериску касарну.

светеки књижевиици у гњезду некадашње јелинске уметпости у Атини.

КРИТИКА Звонар павловске цркв« у Лондону. Драма у 4 чипа с предигром нрерадио А. Хеса превео С. Д. К. Забога госиођо шта то радите? Та ако најпосле немате милости према нама, то онда паз^те вас ради! Најносле, дало би се унеколико и објаснити кад га не би нешто иознавали; држали би да х^ћете новог госта да нам иредставите, да се и с њим мало упознамо. Али овде је са свим другачије; он је и вама као и чама давнашњи познаник. И ми смо Фактички готови носумњати госпођо у вашу заузимљивост ако само иокушавате да нам опет доводите познанике који су нам пепријатнији но што су стари, досадни кредитори... Ви шта радите? Устајете, тражате тог несносног »ознаника, нружате нам његову „визиткарту" и прикачујете нам га: „Госнодин Џон, шкотски ловац, доцније звонар навловеке цркве у Лондону" А зашто то госпо? Шта ће нам његово познанство? — Ви нас зовете да га још једаннут видимо; и место да добијемо насладе у забави ми добијамо или кијавицу или апетит за нисање овакових рецензија. А све је то могло лепо да не буде. Зар невидите како он не само нама нс г<>ди, но чак и ваш глас хоћс да поаизи

(Нађено) Једна. којц и два вола На- ако и иначе ни ј е § аш так0 висок) па п-аг V Ка0.Т1"ШПТОИО1 без р • , 1ледајте, забога, у вашем

ђева су у улици кастриотовој без надзора и налазе се при кварту палилулском. * (Неред) Мијаило Лазаревић"бакалин у скадарској улици бр. 14 који се венчао пре месец дана, ноћас је правио неред у својој кући, и на улици пуцао је из револвера на своје рођаке. Са њиме поступаће се но закону. 1РОСВЕТА

БЕДЕШКЕ КЊКЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ Скуп књижевника Ка што је нашим члтаоцима познато 1888 годвне као на дан прославе велпке Француске револуције биће у Паризу велика еветска изложба. Између осталога биће за време изложбе у Паризу велики скуп свих светских књижевника. А годину дана доцније скуниће се сви

)е интересу да нас познате са мало бољом, са мало отреситијом господом; а ови пре изгледају да су књижевни гамени, који нас м<и'у разљутити, но што су пријатеља сакојима се можемо клепо да забавимо, и од којих се, можемо, богами мало и да користимо. А на такве ми се не можемо никако љутити, ма пам сваке недеље у носету долазили... Али овако? Па, дозволите госпођо, да вас запитам: ко је тај госиодин Џон? Да вам ја кажем: Вм сте се преварили, ако држите, да је <>н „све и сва." Погледајте само мало боље оног, који убија Виљем Смита, доцније Виктора БедФорског... Ето ми се њеМу чудимо, како је могао дозволити да писац мете звопара на ирво место у игри, кад се око њега „еве врти?" Свакако, да је то Виљем Смит знао да ће се тако десити; он би, пре но што је убио госиодина Џона шкотског ловца, он би, убио г. Августа Хеса писца драме, и тако би

љена емрт за мене ]е страшна, али ипак нраведна казна, јер је више нећу никад да видим. На мени лежи велика кривида. Олимпија АмалФијева је најплеменитија жена на свету! Али приноведи ми даље, сине

мој , екини ми

бригу

са

срца — је ли

жива Едита АмалФијева — моја кћи?" „Зар је Едита АмалФијева ваша кћи, граФе МираФијоре?" упита Умбо. „Да, сине мој! То је та тајна што ми мучи живот! То је кривица, која лежи на мени! Едита АмалФијева је моја рођена кћи, али је ја нисам још признао јавно, пред светом, с тога, што ми је тајни Трибунал стао на пут, те се нисам могао венчати са Сињором Олимпијом. „Узрок томе није тешко ногодити, граФе МираФијоре! Ви сте имали само једног сина! Ако би он умро, онда би сво ваше имаше нрипало републици! Са тога Трибунал није хтео да дозволи ту женидбу, те да Едита АмалФијева буде призната за вашу кћер!" „Реци ми само да ли је она још жива и могу ли ја да поправим учињену јој неправду?" унита старац. „Жива је, али је морала побећи. Инго

Фоскари, лажни насљедник, гонио ју је, јер је била за њ' опасна!" „Ја морам да јој повратим згажено право — морам да здерем маку стога варалице!" новиче граФ МираФијоре. А за тим дода жалостиво, „али шта ја говорим? Та ми смо обојица робови! Знаш ли, сине мој, шта треба од овога часа да радимо, и чему да тежимо? Знаш ли ти, на шта треба да обратимо сву нашу пажњу, а да се не издамо? На бегс/гво! До сада нисам осећао ту нужду, али сад је осећам, она даје храброст и нову животну снагу! Ја морам да одем још једном у Венецију, морам да видим моје дете, моју Едиту/ морам да ноправим оно, што сам некада био слаб да извршим. Хоћеш ли ми бити од помоћи, сине мој?" „Хоћу врло радо, граФе МираФијоре!" „Не зови ме тако, реци ми Оресте, или оче, а пази да нико не дозна да се ми договарамо,„ настави старац. „Сутра ћемо се опет овде састати, и тада ћу ти све приповедити шта сам опазио овде, за време мога робства. Можда ће нам испасти за руком да нађемо начина за бегство? Истина, ми стављамо наш живот на коцку,

— али какав нам је живот овде у робству? Ја морам да идем одавде, морам да одем у Венецију!" „Дакле сам »ас овде нашао, племенити оче, вас, за кога сва Вен ција држи да је одавно мртав, пошто се никакав глас није чуо о вами," рече Умбо. ,,Сад се опомињем да је Алесандро, који је такође овде у робству био, и са опасношћу живота нзбавио се, нричао о једном старцу што је роб код Ускока. Ох, данашњи дан радостан је мени! Сад нисам више сам, сад мој живот има другу цељ, ми ћемо заједнички покушати да збацимо овај јарам! То ме поново ож»1вл.-ава, то ме уздиже и даје ми нове наде! Па баш да ми овај нокушај донесе и смрт, шта марим ја, само кад ми иснадне за руком дг вам у бегству помогнем, да вас видим да сте спашени!" ГраФ МираФијоре пружи руку Умбу. ,,То су речи достојне правога човека," рече он. „Ја се не варам у теби, сине мој. Ја благодарим Вогу и овоме часу, што сам те нашао. Али за данас с Богом/ Удали се са твојим стадом, нужно је. Нико не сме да нас види заједно."