Male novine
Смит и иа даље остао „главно лице" а уједно и ми не би добили кијавицу и вољу за оваким репензирањем. Ну, најпоеле, како му драго, дајте само да видимо шта хоће шкотски ловац Џон, а шта би опет хтео госиодии Виљем Смит. Обојица еу вам људи, обојица имају по две ноге; само што ни један од љих двоје не уме или неће или најпосле не сме да говори и ради што се коме прохте, но говоре и раде све, али баш све, што им само г. (ш ац или на уво дошане или већ унапред определи, заповеди. Као што видите, госпођо, главе и удови су њихови, али остало, ум је нисац поклонио, и то можда у намери да се нре он публици прикаже, но ли његов комад, што му је, у осгалом, врло лепо за рук* м ј .спало. јер нас је тим познао шта ко је и колико вреди, на, и како се треба пре> а њему попашати... Виљем Смлт и Џон, то су вам две различне „на туре" први воли да убива, а други неволе да убива; и сад ночиње ожо што је писац рекао — драма! . Но, госпо, дозволите, шта ви мислите да би било од ове драме да не беше онога „злггласног нисма?" Ко зна како би све могло испасти да није било ма какове тајне? — Нити би Џон, сиромашак морао да гине, умире, па после неког времена онет да оживљује; драма би бил још у почетку свршена, и овда нити бк Кларе и Саре морале да илу чак у Америку а ми чак у — позорипгге!.. Него, госпо, ираво да вам кажем, то је све пишчев шеретлук. То свакако можете и сами до тога уверења доћи ако само мало боље ногледате у тајанствено иисмо јер оно вам је све; оно је и „заплет и разрешење" и да нема њега не би од драме било ништа, јер не би се могао нико ја вити ко би „гордијев чвор" завезао и пресекао, не би се нико јавио ко би „занлет учинио и заплет разре шио- Из овог свега видите госпо да у драми не играју људи од кости и меса, нег»| пишчева Фантазија, којој се м же рећи: да уме да ујдурисава и расплиће поједине догађаје, али и то но начину енглеских романописаца, од којих је свакако ову несносну драму и позајмио. Јунаци су нам ту са свим чудни, готово немогући, ни налик на људе који на земљиној кугли живе; а ониси поједини тако с> изренденсани, пишчевим рендетом Фан тазије, да ћете вм се нре морати смејати во посматрати их и крити ковати .. Молам вас госпођо, немојтеми
штогод замерити што сам вам ионудио праву „визиткарту" тога звонара павловске цркве у Лондону, јер то ш о је у драми интересантно то је и бесмислено и глупо, а што је доброга то није изнесено јер га и нема. Овде, може се рећи, има онога што Рое&к од једае драме тражи, али нема ■стините садржине, нема вер ности цртања људских жеља, осећања, раеподожења, — нема карактера верно онисаних. него је све намештено, као код пијаца од хартије.., И ви госпо не треба од сад да се тако олако дате варати, но гледајте с ким имате посла, с кимв хоћете да нас упоанате, кога и шта да. нам представите; иначе ћемо бити принућени да поверујемо оно, што мало пре, у почетку трк наговестисмо. Ми знамо вашу добру вољу још да вам је мало више енергије одлучноети; и да вам је мало отвореније срце и—џегхови па би себе свакако од свих тих до садних звонара, и париских сиромаха лили спашени.... Ну. опет, свакако ви би то могли и сад урадити госпођо управо... — Па реците ми шта да радим с њима, кад ми дођу у посету? — Шта да радите? — Врло проето: покажите им врата иетерајте их лепо за свагда наноље из своје рођене куће, па тада н^ће ни вама а ни нама моћи да досађују... 0 три тумаца укратко. Овде можете видети како и најлоши комад може да се учини у први мах добар само кад га одигравају глумци — вешчани, глумци уметници. Да нешто овог вечера нису играли г. Јовановић, г-ђа Гргурева и г. Рај. Павловић и Гавриловић они би свакако спасли комад, тим, што би отишли кући и не дочекавши му краја. А обешењак Лудлпв баш хоће да му кажемо да је појмимо свој полож&ј и одиграо га као гдумац... Рајковић само што на једно два места није могао добро да сломије језик." 0 осталима, кад се буду „боље показали".
— 0, ви ту! а дуг? дуг! — Веруј ја сам мислио да си ти већ умро јер, толико је доба мрошло. а тебе нисам вадео!.,.
Предускрс. Тосиодин једном амалину) Чича Урош да закољеш јагље? Амалин: 0 господине не брините се, јагње ћу вам заклати и кожу ћу вам лепо одрати, ие брините се!
ИЕХ21Ј" ^.ПЕА,
БЕОГРАДСКА Београд, 6 Октобар
ШАЈ1А Један шнајца срета ту скоро па улици једчог коме је још пре четири годвне правио хаљине на вересију. И за сво то време дужник и шнајдер нису се видели. Чим шпај-ца сад виде овога он се ссти обећиња ца викну:
кил
4525 Жита. .
11.60
Г)
29.326 Сувих шљива .
28.—
Г)
ЈПљива нових
—•—
7)
236 Врашно фино .
15.-
П
(Брашно леб. нес .
—.—
п
—.— Брашно „ сеј.
—.—
1)
318 Кукуруза. стари
8.00
п
Кукуруз. браш.
8 -
Ј)
241 Јечам . . .
773
71
5829 Овас . . . .
7.5 0
71
371 Раж . . . .
7.50
»
— Мекиња. .
—.—
Ђ
—.— Краза. . .
—,—
П
127 Цасуља. . .
25 —
71
406 Ораја ....
22 —
П
294 Катрана . . .
25.—
г>
— Вуне овче . .
—.-—
Т
— Шишарке. . .
—.—
7>
428 Коре брезове. .
12-—
7)
4 240 Креча ....
3.20
п
2915 Сена ....
4.50
750 Сламе ....
2.50
Ђ
121 Масти . . .
110.-
Ђ
1080 Лоја топљеног .
77,—
71
.— Сочива ....
—•—
Г)
— — Ћумура. . . .
—■—
Ћ
— кожа гов
—.—
%
477 Крушака. . .
12 —
У)
4138 Грожђа . . .
17,—
П
46 Сира
80 —
7)
2750 Свиња . . .
77.—
9
— кис. купуса . .
.—.—
п
633 Лука цр. . .
7.50
У)
571 Лука бела . .
45,—
п
Арнаџика . .
—.—
п
1091 Кромпира
8.50
дит.
РАЗЕА ПИЋА 300 Вина црна. . 200 „ бела — Комовице. . 300 Ракије меке.
24.20 30 —
„ љуте. . Шпиритуса .
УВОЗ ИЗ АУСТРО-УГАРСКЕ килограма 10000 Врашна. . —■, —.— Мекиња. . —•„ —.— ГГасуља. . —•„ 666 Шпиритуса ЦЕНЕ СТОКЕ 1 пар Волова тешки к. 1 П V П ^ П П V I пар Крава тешки
У> п п п т
Свиње мрша. до „ — —•—
ОГЛАСИ
ОРЕД МОЈЕ КОЖАРСКЕ радње, коју сам у великом избору сортирно са најбољом сортом еспаца за обућаре цапучаре, ћурчије, сараче и сатлере, сортирао сам велики избор мушема за тапацирере, као за астале, патос, и чаршаве креветске и све сорте по најумереним цен^ма Светолик В. Зекавица кожарска радња у Васиној улици бр. 6 идући великој пијаци
ПОД КИРИЈУ У мојој кући, на углу Кнез-МихаЈлове и Љубичине улице, имам за издавање под кирију три собе од 1. Новембра о. г.
2—3
Тих. Ј. МарковиК.
ЗА САМЦА ИЛИ ЗА ФАМИЛИЈУ без деце од 1. Невембра издајем у мојој кући на горњем боју један стан под кирију који садржи три собе једну кујау и собу за млађе и остале потребне удобности Кнез Мих. улица бр. 35 За услове обратити се у дрогерију Др. Ј. Ђурић и Марковић.
2-6
Милева Ј. МарковиИ.
„До виђења мој племенити оче! ' одговори Умбо, пољубив старчеву руку. Они се растадоше.
IX Завера У црвеној крчми на Лиду, у којој оцет свираше шпански цигани, забављајући многе сгране лађаре, најамнике и разне сумњиве личности, заузеле су место, за један сто у дну крчме, три личности. Ове личности беху врло расположене. То беху рибари Јеронимо и Амадео са њиховом помагачицом СтеФаном. Ова је добро нила, јер њено гадно лице беше поцрвенело, а очи јој изгледаху као да су од стакла. Јеронимо и Амадео примили су у Дуждевој палати награду, и сад се провођаху у црвеној крчми. „Још једна оваква заслуга да буде ове недеље," рече Јеронимо, „па онда нећемо више да ловимо рибе." „Та ви то и иначе не радите, лењштине!" рече им СтеФана смејући се. „Али имате нраво. За оне послове, што их ви
радите, добија се свагда добра награда. Тамо је бар сваки сигуран да ће бити богато награђен. Из Дуждеве палате расипа се новац." „На и ти си у њиховој служби, стара вештицо," рече Амадео. „А шта ћу да радим? Зар нисам остала сирота без ичега, као црквени миш, кад су крсташи убили мога Себастијана?" „Као миш! Боље реци као црквени пацов," рече Јеронимо, то је „нриличније!" „Мени је све једно, као миш или као пацов," дода СтеФана. ,,Али сад морамо да гледамо какав нов посао," примеги Амадео. „Ха, ха, ха, теби су Инквизиторски цекини добро дошли," рече СтеФана, смејући се. „Мир! Видиш ли оног црног дечка?" упита Јеронимо брзо. „То је црни паж једног племића," тврђаше Амадео. „Шта ли он тражи у црвеној крчми?" „Хе, будале једне!" рече СтеФана и начини озбиљио лице. „Ја ћу вам казати. Зар ви не знате да богати граФ МираФијоре има таквог црнца? Ја сам га ту ско-
ро видела у његовоЈ дивној гондоли, поред њега био јс и црни паж!" „Мени се чини да овај црнац тражи неког," примети Амадео. „Да га упитамо шта хоће!" предложи СтеФана и махне руком на црнца. „Ходн амо црнче! Ти си врло лепа Фнгура ! Па још си црн као гавран! Ходи амо, драги дечко, ходи! Кога тражиш у овој крчми?" „Ја, мислим вас, ако сте ви рибари Јеронимо и Амадео," одговори црнац. „То смо ми," рече брзо СтеФана у место рибара. „То смо ми, мој мали пажићу!" „Ја сам Јеронимо," одговори овај дубоким гласом. „А ја Амадео! Шта има ново?" Црнац им крадом даде знак. „Хајдете на поље!" шапне им. „Ту ће бити посла," дода лагано СтеФана. „Биће нове поручбине!" „Тим боље," изјави Јеронимо и устане са стола сљедујући пажу. И Амадео устаде и оде. „И ја ћу с вама, и ја припадам вашем друштву," рече СтеФана и изађе из крчме.