Male novine

Госнодару, свисине преетола, обаејао небо срнеке државе и уравнао странке народне, да уз Тебе и с Тобом, приону сазидати темељ новога државнонародног живота. Госиодару! Колико си нрокламацијом погодио жеље народне; колико си пдеменито ноступио својим сопственим приласком остварењу тако животне иотребе државне — ираво је целога народа, да Ти он то каже у лицу свога нред ставништва, ведике народне ску аштине. коју ти сазинаш. Пресгоница вид® само у Томе знаменитом акту Твоме, илемениту вдадареку тежњу за прснорођајем државе, залогу буду&е снаге и нааредовања. И за то Господару, грађааетво Твоје нрестонице, данас, у очи састаика уставотворног одбора, изјављује Ти иекреношћу срнске душе, потпуном готовотћу свију својих редова, без партијске разлике , да ће једнодушно следовати Твоме високоме нримсру и нозиву. Господару ! Ако икада оно данас, када Ти предн>ачиш, и ваше од тога, када и Ти желиш да се подзида нов, јачи, и бољи темељ државноме уређењу, свеколико грађанство Твоје престопи де жели да уз Тебе , у густим и нералдвојним, редовима сви синови ове земље искрено, аатриотски и слошии нораде на томе ареважноме послу државе и народа. За то , нека би добра срећа дала, да Те ггсполару, пигата пе уздржи од узвишене намере, а милост Божја улила снаге да до краја изведеш за почето дело своје. Оно ће у н(1вим данима отворити и нов извор за величину и благостање народно, за величину и с)ај Твога престола! Оно ће учинити да цео Твој народ лобиле гедан иовод више, те да громЈ. М јго л.У!ЈГ><ЛД,<*ЖЛ иу јс! гословена круна српска! У то им е : Живео нам Госаодару\

ВЕСНИН1

истом месгу извађена је јеина сребрна кашика са натпиеом „С. Гога^". * Са телеграфске скупштине. Трећа редовна телеграФСка скушнтина одржана је на нотпуно за ч.вол.ство свију прнсутних чланова задруге. Извештај Управног и контролног одбора, нримљен је једногдаСно, којом су се нриликом задругари уверили, да

салетима радо пригекла у аомоћ, па чак можда, кад буде уверена да то неће бити нролазна мисао, одвојила им што и од своје га,рдер<|бе. Нека само »редни Смедеревци прегну — а прегаопу и Вог помаже. Нарочито ћемо с хвалом да поменемо да јс ту етвар покренуо једап д млађих и образованијих трговаца смедеревских, 'лц, дакле , и сад би остало ма њему

заиста красие замисли, на у тој намери и ми му вндимо: Само храбро, не клони, пријатељу!

је имовина друшгвена врло корисно Д а и даље ради на остварењу те своје употребљена на куповину 100. комада срп. држав. Лугр. Лозова. Оваким енергичним радом управе, осигуран је друштву нриличнн доходак од кунона и стављена у изглед иогућност за леиу материјалну корист; с' тога је сасвим опра ;дана изјава благодарности управи, од стране свију ирисутних члаиова. Овом приликом изабран је за члана управног одбора г. Лазар Радојчић телеграФиета, на место г Мих. Јездића, који је ио члану 13 нравила одступио због иремештаја у уиутраш њост.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Нађепо. Коиањем темеља за кућу Кузмана Суботића ковача овд. извађен је на камену изрезан лик |лава, дост.к добпо очувач, мало плиће иа

Уставотворпи одбор. Сни ч шнови уставотворног одбора већ су на окуну и јуче су имали аудијенцију код Његовог Величансгва Краља. Прва седница њихова биће 22 о м. у су.боТ У> коју ће Његово Величанство Краљ отворити. * Белика народпа скупштипа. 1 'оснодин министар просвете и црквених дела управио је управи народног нозоришта акт којим тражи позоршп.ју зграду за држање скупштинских седница с тога од 1 Децембра неће бити представе у позоришту.

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Као што нам пише једаннатп иријател>, пониклаје још пролетосу Смепозоришта. Јјио ]е' састављен и ужи одбор за израду правила и тај је одбор нашао о 1зива и код самих грађана смедеревских. Многи су поклонили доста ствари , које би у први мах , биле нуждне, да се та доиета нлеменита мисао оствари, али на жалост, десила се нека размирица међу члановима одбора и тако цела та ствар пропадне. Доиста, то је красна мисао вредниА Смедереваца и намаје јако Јкао што није цриведена у дело једна тако значЈЈЈна идеја. У осталом ми држимо да, ииак неће бити доцкан да се све то оствари, а тврдо верујемо да би и сама унрава нашег овдагнњег народног позоришта , својим

СТРАНЕ ВЕСТИ Убијене д»'ВОјке. Пре неколико дана, нађене су у шуми код града Мо скова, у Моравској, убијене две красне девојке, једна од 17 и једна од 19 година. Убице су своје жртве на грозан начћн уморили. Истога дана нестао ј'* из вароши Јосиф Бертел, син ондашњег трговца Вертела; он је по причању, обе тс девојке волео, а био је и на једау и на другу до лудила љубоморан. На њега је одмах иала сумња. Чим је та сумња полиције избила иа јавност, скочила је светина да разруши кућу старога Берте ла, или да је пламену преда, те је једва нолиција уснела да то отклони. Врат ЈосиФа Вертела, на кога је нала сумња да је био сиучаснии у овоме делу, нритворен је. Телаутограф. У главиој иетроградској уирави пошта и телеграФа у скоро ће се држати опит над новим анаратом проФесора Греја: „ телаугогра фом* , номоћу кога се м>>же доаисивати, телеграфском брзином, а на растојању од 500 м ља. Доние по телаутограФу, иреноси се на хартију; писање по њој идентичио је са ориђиналом Шго ј е иај 1 лааније. овај анарат верно нре-

Двалесетпетогодишњица 15. Октобра ове године прославило је „Руско царско друштво љубитеља јестаственице антроаологије и етнографије " 25гоцишњицу свог онстанка,

тг јхљ . огез:

СЛУЖБЕНИ ГЛАСИИК

лећу, о зумбулу и роси. И кад се све то штампало, читаоци су уживали и наслађи вали се, а критика га је узносшга изнад Парнаса, пунећи често редове у новинама у њему. Он опева све што је лено, што је дивно, што је узвишено. У његово.ј по језији опевају се идеали за то и јесте идеална, узвишена... У његовим иесмама опева се младост, лепотд, силна, дивна, узвишена појезија! Геније! Млади Ј. непрестано се чудио зашто га толико славе; желео је да прокљуви у тајну, која је извор слави његова пријатеља, и најпосле, држмше да нађе узрока. — Да, говораше он једног вечера самом себи, враћајући се по кишовитом времену дома, од свога пријатеља; — цре ееки дан ет » читао ми је „Аморове струне," на ми је и сам признао да је имитација и то слаба. Штампао је — и ено, сад му се диве многи, и узносе га. А зашто? У песми еема баш ничега узвишеног и генијалног — једна обична љубавна алегорија. А мене? — нико да чује... Ја оиевам истинити прави жј вот, опевам јаде невољника, сиротана, тражим правде и поштења, ја се не дижем као ов у етарске СФере,

„Српске Новине® доносе у свом ју ераљсм броју а. у службепом делу 1 решио' је, да се 'т.чј паТађур' укине.

ове указе: На нредлог Нашег министра просвете и црквених послова иостављамо: Јоксима Ст. Марковића, реФерснта зз црквене послове у ммнистарству просвете и црквених нослова, с платом од 2.500 динара годишње, за реФеранта за црквене послове при истоме министарству, с нлатом од 3.000 динара годишње; Михаила Михаиловића, нроФесора прве београдске гимназије, за нроФесора београдске ниже гимназије, по потреби службе; Сретена Стојковића, проФесора и директора ниже гимиазије у Параћину за нроФесора прве београдске гимназије, но потреби службе. Ниш министар просвете и црквених послова нека мзврши овај указ. На предлог председника 11ашег министар 'Ког савета, Нашег минисгра увуграшњих дела, а по догоаору са државним саветом, од 13 ог октобра ове године Бр. 1106, решили смо и решавамо: да се Бенхард ВајсФогел, лекар у Београду, родом из Лемберга у Галицији, поданик аустро-угарски, прими но молби својој у српско поданство, заједно са својом женом Јеленом, изузетно од § а 44 ог грађанског закона, ио што је поднео уредан отпуст из свога досадашњег поданства. Председник Нашег министарског савета, Наш министар унутрашњих дела, нека ово решење изврши. Заступни? министра Финансије г. Чма Млјаговић послао је следећи распис свима царинарннцама: На основу закона од 14-ог јуна 1884-е године. (Збор. 40. стр. 335.) а ирема просечиом курсу златве мовете за 15 дана овога месеца, министар Финанције обзнањује: Царивске тражбине, у колико се према горњем закону имају наплаћивати у злату, на се место у злату, нои жу у сребр у, царинарнице ћс НрИМТП-РГчглиТ) у^г-дгјилП >-]—аЖИ)е 0Д двадееет и по на сто. Ово важи од данас па да даље наредбе. Из извештаја начелства округа крагујевачког, од 11 ог септембра ове године Вр. 10409 министар народне нринреде увидео је, да од панађура у Жабарима, држаног 6-ог, 7-ог и 8-ог августа ове године, није било онол!ко прихода, колико треба по закону да буде, те да би исти и даље могао онстати; с тога, а на основу чл. 3. а с погледом на чл. 2. закона о панаћурима од 4-ог Фебруара 1865 е године, министар народне привреде

но се снуштам у низину нашег друштђа и оданде узимам грађу за радове своје; ја не уадишем за славујем и жуборењем поточића; ја уздигаем за сузамч сиротиње — ја уздишем за слободом — а о томе код њега нема ни спомена, а опет га славе, опет му се диве... Ево, ту је узрок, ту: Јесте ; л>удима не гове то ; у мојим песмама је истина, у његовим стихови, а од појезије, шта се и тражи дапас друго до то?... Да, ето у томе је разлика. Сад знам зашто је тако припознат.... Ах, па зар ја да се за увек закопам, зар сам да будем гробар будућности својој, слави својој? — Не, не! И сујета у младоме песнику поче да дела. Она му даде џпвовеие моћи, ужасно стрпдвење. Млади Ј. неуморао је радио. По иеколико дана еије се ни са ким виђао. Неки пут, само у вече, што би изашао у поље да посматра залазав сунца и цвркут тица; а дању и ноћу неуморно је радио — писао. После нског времена, кад га је пријатељ посети^, млади му завидљивац показа свој рад. Био је то диван љубавни спев пун полета, пун појезаје, пун живота и складности.

„Погледај бескрај света," „У тајне свих постања —" „Свуд једна сила влада." Пријатељ је прекидао читање узвикујући чксто очаран: — Дивно! величанствено! „И ветру тиопирном" „И цветку миомирном" „И долу, брду, гори" ,,И сунцу, звезди, зори" ,,Човеку, зверци смелој" ,,И васиони целој" ,.У све је љубав мила" ч Моћ своју овечила..." — Дивно! величанствено! И — срећни младић ! — спев му је мзатао у једном часопису. Па шта би? Нико главе да окрену, нико ни једне не ир ч*д.'ви; а новине га и не поменуше. Млади несеик тужно спусти главу на груди и »ђаше сасма скрушен далеко, далеко у поље, да размишља о рђавом удесу, о тешкој судби својој. Занемари се н хтеде заборавити на песниш-Гво да га није геније духа његова одржавао и крепио му снагу надама на лешпе дане, на срећнију будућност... Он