Male novine

Еад ли ће, Боже, управа да наетане, иди ако с.ме да јој нареди да научи једаред тај проклети српски јсзи*. Но морамо још да ианоменемо, и жко нам је то неповољно, да се код многих оиажало незнање улога. На завршетку да запитамо управу: да није сад оиет и то штедња што никако не ложи иозоригатс? И ако је жућа бвла пуна, могло се опазити, како се свп грчс и навлвче вимске капуте. Хоћемо баш да замолимо управу да на својим листама поред онога „почетак у 7 часова" дода још и ово: „ставља се до звања публиди да ће вечерас кућа бити још и наложена." Ђованини.

ГЛАВНА КОНТРОЛА. може ли оваква, као тто је данас, ао своме. устројству и иоложају, да одговара аотребп, ради које је установљена? (Наставак) Од овнх рачуна има их још од 1865. годвие, који до данас нису потоуно свршепи. Па, кад се узме у обзир, да је овај садањи персонал под старим границама Србије био, (само мало већи број од данашњег); да је Србија сад увећана са четирм округа, да је приликом ратовања чиновништво Главне Контроле радило на другим пословима, а не па рачунума; и на посдетку, кад се узмс у обзир, да је новим устројством после Устава, још ■ умањен број чиновника, а додајте овоме и боловање и осуство нојединих чиповника. а и рад при разним комисијама; онда се може насигурно рећв да је за ово време једно на друго радила једва једна трећина од целокупног садањег броја, и, према томе, може се замислити како је Главна Контрола садпретрнана толиким разноликим рачунима'

И данас има још и такових рачуна, који се не прегледаЈу с тога, што иема ко да их прегледа. Но сем тога, има још млогих непраиилности и недостатака које би требало исправити а све у државну корист, но ношто би то било и сувише набрајати у иојединостима, то сам се ограничио само на оно што је понајважније и понајзамашна)е. Како се сад приступа промени Устава, што у опште знача и цромени досадањег система, то бикрајње време било да се и Главна Контрола,

ово иајважније и најпотрзбније др жавно надлегатво, преустроји так>, како би потпуно одговорило намењеној цељи и сачувало у најмањим ситницама државне интересе. И ако сам још лајик у овом, тако важном по државу, питању; ипак ласкам себи да сам осмогодишњам мојим бављењем у Главној Контроли (разуме се у једној истој класи и плати) колико толико упознат са радом да могу бар у неколико, и ако ие нотнуно, оценити недостатке, који су па штету државннх интереса. С тога износим моЈе скромно мишљење у онолико, колико је мсћна била моја слаба памет да увиди, како би се могло учинити нреустројство Главне Контроле. Разуме се но себи, да ово моје мишљење није меродавно ни за кога, али ипак мислим да ће у њему бити бар колико толико грађе, која ће прином(,ћи меродавним лицима, да изврше нреустројство најважнијег државпог надлештва. Моје скромно мишљење састоји се у овоме: а, Пре свега треба да Главна Контрола буде једно највише државно надлештво, које би имало и потпуну судску власт у свима рачунским стварима и да непосредно стоји под народном скупштивом, коју ће извештавати о свима стварима, њој одговарати, предлагати јој све што треба, додавати, преустројавати, мењати и допуњавати; б, да сама себи бира чино^нике онакве, за које зна да могу потпуно одговарати потреби и знању, Кгје се од њих захтева; в, да се изабрани чиновници постављају на њен предлог Указом Његовог Величанства; г, Минисгрима одузети право сваке мешавиие у Контролне радове а и моћ, да могу заштићавати несавесне и небрежљиве чиновнике; 4, да, кад суди за злоупотребе и несавесно врпљње поверене дужности свима чиновннцима без разлике, може повући на одговор и саме Министре — као наредбодавце и рачунополагаче — ако би се сазнало да раде противу државаих интереса у опште, а да их зато може и судити осудити — разуме се ио рачунским стварима. А да би се све ово постигло, да се у Контроли ради савесно, иравилно и на корист државе, требало би да се Главна Контрола иреустроји овако: 1, У Веограду да буде овакавперсонал: Председник, четирк члана, један

иди два секретара и десет до петнајст рачуноисиитача (контролора), који ћебити супер — ревизиони одбор и контролни и касациони суд, у рачунским стварима. (свршиће се.)

СМЕСИЦЕ Индијска бајка о постанку кукуруза. Ирадомовина кукуруза је Америка. У Европу донео га већ Колумбо кад се вратио са првог свог пута. Да се тамо из давнина гаијо, свелочи околност, што су по многим стародневним гробовама налазили: кукуруза, у клиновима и у зрну, за тим разних ствари за које се зна да се од кукуруза праве. У хаитском језику зове се: махиз. Отуд му и немачко име. Осим за храну елужио је кукуруз њима за готовљење разних жес токих пића. У послу те руке били су најискуснији Перуанци. Преко свега тог, играо је кукуруз одличну улогу као срество са којим су рачунали. Узмемо ли у Јпризрење разноврсне и нуз то још тако преко потребне животне услуге што их они од кукуруза имаше, бити ће нам појмљиво где нраседиоци новог света на крили маште дилгу се у небесне регионе те тамо траже и налазе заметак свом љубимцу. Ево шта је о његовом постанку причао Франклину неки индијанеки поглавица. „У почетку света хранили се наши ираоци само са месом разних животињ* што су их ловили. Вивало је да по више дана нису ништа могли да улове те су морали да гладују. Једаред тако ловила су наша д-^а младића. Добра чм срећа послужа: убију јелена. Вили су прилично гладни пак з«то и зауставе на некој пољани. ПоседаЈу. Уједан разуди лов и одсече приличан део, па га даде другу који је дотле ватру наложио био, да га испече. Таман беше иеченка готова и они седоше јести кад ал' из облака снусти се нека млада, лепа женсва која седе на блиски брежуљак. Кад то видеше, рећи ће један другом „Јеси чуо!? То ће бити дух неки. Мора да је осетио и дошао на мирис нашег печења. Не го знаш шта?Да ми њој дамо комад". Други пристаде и мало затим однеше јој наЈлепше нарче, т. ј. језик и дадоше. Непознатој жени пријао је поклоњени језик изванредно. Иојела га у медепи куе. Поседи јот мало па

рече:„ Ваша доброта мора бити награђена; дођите овамо, на ово меето после 13 месеци, иа ће те овде наћи оно, што ће и вама и вашој деци кроз сва колена храна бити." Учинили су како им је речено. Нашли су на оном месту биљке које дотле ни кад| ни знали, ни видли а| које од онда увек и дан-дани наше племе гаји и њима се храни. Где она жена земљу десном руком дотакла тамо нађоше кукуруз а где је лева била, ту нађоше бели пасуљ, а где је седила тамо беше дуван изђикао."

ПИЈ

кил ■п п п п п . V Т) » и »

ЈИ

БЕОГРАДСКА Веоград, 31 Октобар 12776 Жита. . 11,15 4132 Сувих шљива 22- Шљива нових —•Врашно фино . .(Брашно леб. нес . —.—.— Врашно „ сеј. —.—. 3031 Кукуруза. 8,Кукуруз. браш. 225 Јечам . . . 82056 Овас .... 7.50 474 Раж .... —.— Мекиња. . . . • Р ^.,јП||Ј'Мм | п1 | п' | м[1Ц1 | и ; |^ || т | ^| | ||јЈц

ОГЛАС ОСЛАВИ МОЈОЈ АРАНЂЕЛОВУ дану не мо! у ове године, због жалосги, примати посете. Коста 11етрови% 1—3. касациони судија. РАВА СТАРА ШУМАДИНСКА шљивовица, може се добиги ио врло умереној цени у трговини Браће Б Јоцића на БаталЏамији у црквеним дућанама. Може се добити сваке јачине. 1—3.

1

Друговима и нријатељима ј ављам, да је мој сунруг

[гп

II

реФзрент за црквене нослове у министаретву нросвете преминуо 15. Окт. а сахрањеа 16. иет. мес. Ожалошћене суируга Милева са децом.

Та људи, не слушајте више ову будалу! Умукни Дапко! То ти неће веровати нико!" „Ипак вам кажем, мени је све једно, хоћете ли ми веровати или не! Ја сам вам казао само оно, што ја мзсдим и у шта сумњам!" одговори Даико. „Мржња и чежња за осветом, завели су те далеко!" рече један Ускок. „Ја ћу да пазим на њу. Оно, што ви говорите, мепе се ни најмање пе тиче. Ја сам увереи да Имара снрема некакав тајни план! Могу се заклети да је у договору са робовима, да са њима спрема план за бегство!" „Та опа зна врло добро да одавде не може побе^и," дода други Ускок. „Мир! Ево робови аосе буре са вином!" повнче други Ускок, и покаже руком на улазак у капију. Доиста појави се напрчд сгарац а за њим други роб. ГраФ МараФијоре и Умбо носили су једно буре нуно вина. Ово изазове радост код осталих Ускока. Само Данко стајапхе као прикован и са неком иретераном мржњом посматрашеУскоке која опколеше робове, пошто су ови спустили буре на земљу. „Ко шаље вино?" упита један Ускок.

„А ко други, него Имара, жена харамбаше Бикока ," одговори стари граФ. „ Зар вам она не шаље свагда по једно пуно буре вина, чим Викок оде са осталим Ускоцима у пљачку? то се бар зна, да стража треба да се мало поткрепи, како би била пажљивија!" „Да живи Имара!" новикаше Ускоци. За тим узму буре, однесу га близу ватре, и наместе на један камен. Умбо и гроф МираФијоре удале се. Данко је стајао са прекрштеним рукама и носматрао шта с 1 догађа. „Да живи Имара!" викаше Ускоци. „Она се увек брине за нас, она зна како је тешко чувати стражу!" Одмах донеше неколико плеханих пехара. Један Ускок пробуши буре. Вино поче тећи, а Ускоци пунише пехаре. Кад су напунили пехаре, они затворе буре са једним дрвеним чепом. Сви Ускоци полежу око ватре и почну непрестано точити и пиги. Њима је годило то, што им је Имара указивала овакву пажњу. Нико више није марио за Данка. Он беше усамљен. Нико више није ни мислио на њега.

Вино беше врло добро. Пехари се не престано пунише и празнише. Ускоци који су лежали поред ватре почну један по један да хрчу. Глава им беше тешка а сан их савладао. Они, које вино још није ухватило, наставе и даље да пију све дотле, док и њих вино не савлада. Сад су сви заборавили на стражу. Да случајно Данко није био међу њима, онда би Имарин план сјајно испао за руком, она би са својим пратиоцима мирно прошла поред Ускока, који беху мртви пијани Али сад је на стражи била мрзост. Мрзост и чежња за осветом, уздржала је Данка, да не окуси вино. Сви су Ускоци тврдо спавали само Данко не. Он седе на један камен, решен да добро пази.

(наставиће се)