Male novine

РЕД ЦЕНЗУРА ПО НОВЧАНИМ ЗАВОДИМА Привилегована народна банка: Понедељак, ереда ш нетак. Београд. кредитни вавод: Уторак и нетак. Задруга за међусобно номагање и штедњу: Поне„а.е.жак н четвртак. Српека кредитна банка: Понедељак, среда, нетак ж субота.

0 ТРЕЂЕМ СТАЈ1ЕЖУ ОВОГ ДОБА.

(Наставак) У царству Франачком некада добијаху победниди на бојном нољу дао освојених земаља као ужитак , а за то морадоше краљу служити. Сами становници ових земаља обрађивали су их и били су или слуге својих госиодара или закупниди својих земаља. Ови ужитди наслеђивани су а са земљама орелазилил * је на господара и власт над овим стан вницима — сељацима , се^рима и робовима. Надничар, као занатлија. радио је код куће свога господара , а закупник морао му се иокоравати и један део своје зараде давати. Ови господари баштине, васали и властеле, отправљаху, као херцези, грофови и племићи, службу краљеву као своје приватно право. Они су, у случају рата, најмљивали с^би људе, руководили правосудство и водили бригу о јавној безбедности. То је био господарски сталеж, аристократија. Н>има ее придружило и више духовништво , које је временом, такође задобидо миого Оаштине. Племић се трудио, да своје синове васпита у свештеном чииу, а сам се, помоћу њих, дизао до највивиших звања- Тако племство и више духовништво беху два ирва сталежа у земљи. Они су само могли имати виша звања у двору и држави а остали народ немађаше никаквог права но само терет и јарам. Племство натовари и све државне терете на народ, на коме самом ночиваше и сав рад. То беше Феудалио уређење. Овај Феудални сисгем не нознаваше ни за какву равноггравност, а знађаше за једнакост, само гоепедарских сталежа, Не знађаше слободу за све, већ само за се. Он гледаше, дакраљевство поткопа, а за своју имовину суверенска нрава имађаше. У Феудалном сисгему беше рад ропство, индустрија беше њега искључена; канитал мртав а сва државаа звања беху пр«.ватна звања. Тако Феудални систем беше иротиван државној установи, противан части рада и достојанству човечијем па мораде иропасти. То је знаменито у његову чнту.

што сви они чиниоци , који упропастише Феудални свет, посташе темељ новог друштвеног скло .а! У ратовима племство осиромаши а грађанство се обогати. У крсташким ноходима пропадоше многе племићске породице а њихова слободна имања умножише слободно грађанство, ватрено оружје помрачи стару сјајност старог племства и изједначи сељака с племићем. Штамна нападаше на преимућствц племићска и објављиваше свима равноправност. Рад беј&ше себара и робова јер бејаше неслободан и рђав и добро се поврати и. — најносле госппдари ослободише своје људе, да бољи рад добију. (Продужиће се)

ВЕСНИК

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Одликовап. Како дознајемо, г. Велислав Ђ. Миловановић, војно-судски поручник. одликован је од Његовог Величанства Краља Шведске и Њорвешке орденом „Густава." * „Лумир". Чешка иевачка дружина „Лумир даваће идуће недеље велики кондерат са игранком у гостионици код „Славије". * Финапеијски одбор. У суботу, 12 о. м. изабрао је одбор ошнтински један одбор, који ће имати да изврши Финансиање за будуће водоводе. Имена г. г. која су тим избором почаотвовано саопштићемо у једном од идућих бројева* Узапћен. Нрекјучерањ« број. „ Сраског занатлије и узапћен је због чланка „Нрава уставност". * Збор. У кавани код „Златног Прага" биће 20. овог месеца збор чланова занатлијског удружења, ради установе пододбора за каарт теразијски и варошки. * Иодожили. У јучерањем броју јавили смо, да су ђаци Велике Школе који, су сад на одслужењу свога рока у гталноме кадру полагали јуче официрски испит. Сад емо кадри да јавимо, да их је свега петорице полагало и да су са врло добрим успехом положили. * „ Лобратимство". У прекјучерањој

својој седници, донело је „Побратимство" литерарна дружина ђака Велике Школе, одлуку да омладина непринада пи којој политичкој партији. Ова је одлука доиста као одговор на питање које су два београдска политичка листа кренула а то је: коме припада омладина? * Српско Пољопривредно Друштво даваће у Среду 16. ов. м. ј 9 часова пре подне годвшњи помеа у ваз несенској цркви, бив. свом ревносном члану и заслужном сриском воћару | Ивану Протићу, бив. воћару у Тончидеру. — После цомена у цркви, говориће у друштвеној сали о животу и раду покојниковом г. Коста Црногорац, секретар рагарске секције Српског Пољонривредног Друштва. ■* Српско пољопривредио дру^тво држаће свој XX. главни збор 27. ов м. у 9 часова пре подне у својој сали. По чл. 31 друштвених нравила, дневни ред за овај збор овај је: 1. Председник «»твара збор; 2. Подш>си се извештај о радњи управног одбора, у који улази и годишњи рачун о приходу и расходу, заједно са извештајем контролора о прегледаном рачуну за нрошлу годиву; 3. Писма предлози одбора , подружина и појединих чланова, а затим предлози појединих чланова на самом збору; 4. Избор потпредседаика и шест одборника (чл. 18 и 19 друштв. нравила; 5. Бирају се два контролора за преглед рачуна, који мају вајдиље зл три месеца иод нети извештај о )фегледу рачуна управном одбору; 6. Подноси се предрачун прихода п расхода за идућу годину, која почиње 1. новембра ; 7. Бирају се редовни и почасни чланови.

ДОМАЂЕ ВЕСТИ „Шабачка Омладпна". Управни одбор„Шабач1се Омладине" решио је на последњој својој седници да о мееојеђама приреди забаву и донео је одлуку: да се ђацима VI раз. гимл. дозволи приступ у друштвену читаооницу. Но најважнија одлука коју је то друштво донело, та је: да се празник Духови (тројице) узму за славу друштвену и сваке гедине да се на свечан начин нрославе. Ми честитамо овој вредној дружини, што збиљски труди да сваки њен постулак, сваки њеи корак, буде један део извођења целокупнога програма који је то друштво себи истакло; само.дао биБогда му са са свих

сграна свесрдво номогне и то би се друштво једног дана осетило као потребна Фундција у нашем друштвеном животу.

СТРАНЕ ВЕСТИ * Петролеум у чврстом стању. Као што јављају, неки Рус, научењак, пронашао је како да се камено уље или петролеом (познат у трговини нод именом гас) доведе у чврсто стање и тако да се за гориво и огрев употреби. Он то врло лако чини. Он камено уље загреје, па онда метне у њега 3®| 0 сануна. Сапун се раствори и кад се камено уље почне хладити, онда се та смеса шчврсне и буде чврста као лој, Тако справљено камено уље наличи на цемент и не може се ни близу тако лако запалити као течно камвно уље. За то га је лако превозити, не треба га иаковати нити у бурад трпати, него га носе онако као и камени угаљ, Кад се овај чврст нетролеум упали, онда даје тих нламен без дима и кад изгори, остави иза себе 2°( 0 гара. Због ове особине течно уље је згодно за огрев и грејање пећи, особито за машине на паробродима. Пошто се нак ово камено уље први од нечистог каменог уља, то је он јевтинији огрзв за казане него камени угаљ. У осталом, цео овај опит не етаје бог зна колико труда ни трошка и сваки може и сам да покуша те да се увери о истивитости овога пронаЛаска. * Чудновата пушка. У једном од скорашњем броју јавили смо, по једном страном листу, како немачки главки ђенерал-штаб живо ради, да конструише нову пушку, која ће по свима својим особинама надмашити све дсадашње нроналаеке те врсте, а ево већ опет стиже вест како су Французи изумели неку особиту пушку и барут, па кад њима пуцају, нити се чује нраска, нити се види дим. Како веле, тим пушкама хоће Французи да наоружају целу своју војску, што ће за њих врло добро а за непријатеље врло онасно бити. Те пушке и даље носе и већма бију но остале. Још би ваљало још штогод да нронађе Аустрија и Руси какав топ, па ето — концерта!

пута говорила: „Зар вас није срамота, да у ваким годинама јурите за женекињама?" Ажа нико од нае на свету није савршен, па за то ни његово понашање није били друго, него као и код осталих људи, а особито како је био власуљар и како је имао тако лепих нрилика у своје време." Осмех се нојавио на њеном лицу, док је ово говорила, али је г. Мешине оетао врло озбиљан. „Да ли је г. Пигоро примао какве иосете?" уиита је он. „Врло мало, господине. Лице, које је најчешће долазило, беше његов сестрић г. Монистрол и звао би га сваке недеље на ручак у гостиони „Пер Латуљ." „Како су се слагали — ујак и сестрић ?" „Били су у пријатељсгву као два прста на руци." „Зар се ннкад нису свађали?" „Никад ! . . . Осим што се нису никад могли сложити око г-ђе Кларе?" „Која је то г ђа Алара ?" „Па г. Монистролова жена, дивно створење! И ако је страсно љубио женскиње, г. Антенор није се могао с њом слагати. Пребацивао је сестрићу, како овај одвише воле жену, а она га вуче за нос, и

обмањује га на сваком кораку. Како га она није љубила, како она тежи за вишим и како ће једног лепог дана учинити још већу лудорију. Прошле године су се г. Антенор и г-ђа Клара баш добро свадили. Она је хтела, да старац"позајми Монистролу велику суму новаца, да са том сумом купи златарску радњу у Пале Ројалу, али старац то не хтеде никако учинити; и вели да не мари, шта ће ее десити еа имањем иосле његове смрти, али док је он жив не!>е еикако дозволити, да се новац, које је ту стекао, тек онако расипа, он га је, вели, стекао, он ће га и растећи онако, како он хоће." Мислио сам да ће је г. Мешине у том правцу испитивати, јер сам мислио, да је тачка најважнија и у пркос мога намигивања нроменио је са свим изненадно нитање. „Како се сазнало за убиство. „Ја сам прва сазнала, драги госиодине," одговори вратарка. „Страхотаје бпло погледати. Замислите само дошла сам на нодне као и обично са чоколадом. Како сам га послуживала, имала сам и кључеве од собе. Отворила сам врата, ушла, и, милостиви боже, шта сам видила." Кад ]е изговорила, почела је плакахи и јецати.

„Ваша туга. показује, да имате добро срце," рече Мешине. Само како је време врло кратко, то вас молим, да се утешите. Дакле шта сте номислили, кад сте ви дели етарца, где убијен на поду лежи." „Па казала сам свакоме, да га је онај несрећник, његов сестрић, убио само да наследи час ире имање." „Како сте могли бити баш тако сигурни. Веома је опасно набедити човека за тако велику кривицу -— та то је нослати га на вешала." „Који би могао бити други, господине? Монистрол је синоћ долазио, да се види са ујаком и кад је изашао, било је већ нола ноћи.

(наставиће се)