Male novine

овоме свету да прича грегпнима шта их чека на оном свету ако добро учине а шта ако зло. Приче њене у кратко ово су као главније да се свет зла клони а добро да чинв. Поточанин јелан коме ова жена и име зна, и који пре извесног времена умро, за живота свога, као рабаџија иутујући од Смедерева ка Јагодини, убио је у роготском атару једно дете које је, уватив му волове у својој ливади било исте потерало у село, па га овај стигао и убио, па убивено бацио у неку бару. Исти овај човек убио је и једног сељака свога а и многе је крађе починио па се ни за једно дело за живота свога кије ухватио да одговара; за то вели на оном свету носи ове терете. Го као од мајке рођен, разапет у накрс од ногу до главе па за вилице закачен ченгелима виси. А убијени његов сељак ујашио га на врату; дете које је убивено ујашило га на леђима, а на грудима држи тежак камен ; волови му везани за гушу стоје уза њ. За двоје који су још живи и који су убиства извршили сиремљена је каштига и на оном свету, и ако су на овоме били осуђени и то за првога спремљена дрва која га очекују да га упале а за другог да се раснне на четири коца намаже катраном и подпали. Убивени један сељак кој и је секциран као грешан виси на ченгелама исечен. Један, који је псујући Богороди цу што су га на стражу одредили кад је пошао с пушком од куће, рекав кога сретнем на иу гуЈбићу га; кад је од куће изишао, сретне на путу псето на које запне пушку и место да убије псето убије себе, причаојој је да је гађао свету Богородицу зато што ју је псовао и зато никако не може да седне већ укочен;;м руком држи се за уста цеви и сгоји. Код људикоји никакова зла на земљи нису чинили, сгоје пуне соФре и то : пилава — аиринча — шећера , пшенице и чистога вина, зато су јој казали да каже људима кад носе даће ва гробљу да ништа друго не носе већ само пшенице, пиринча, шећера, чиста вина и тамњаиа, јер они од свега јела што се на даћу носи ништа друго не добијајувећ ова четири горе речена. Као што напред рекох има много њених приповедака да се у малом обиму не могу сви извести за то сам само ове примерк извадио. Браћо, и чит оци који ове редове

читали будете ако ли у њи неверу' јете а ви не иожалите труда већ оти дите до села Поточца које вам на пред описано стоји па упитајте ону која је три пут умирала иа је омет сада у животу находи и која је све ово што овде о њој читате сама говорила па се из њених уста најбоље можете уверити ; и много више чути него што овде пише. А она вели да мора сваком причати, јер ће се дотле мучити на овоме свегу док све не искаже што су јој на оном свету казали да мора овамо саопштити. Још једнајој тајна лежи на срцу коју мора открити али за Коју се ваљда боји иа не сме је казати, за то је три пут и умирала. Ово саопштавам грешним људима укратко а ко хоће оаширније извешће, нека саслуша саму васкрснулу жену па ће јој веровати више него овим редовима што сви у опште поклањају поверење. За сад о овоме оволико, а ако радознали свет захте о овоме још што шта чути ; нећу пожалити труда већ ћу га по наособ о свему известиги ; иа ма ме колико труда стало. (продркиће се)

СТРаНЕ вести Несрећап случај десио се код Монса. Две младе девојке од 16 и 18 год. хтедоше у вече код неке станице ирећи брзо иреко ируге. Од станице је баш иопазио полако један воз, кад девојке засташе гледа)ући за њим. Али на несрећу воз се изненада врати и носледња кола дохвате девојке, те их на месту смрве. Чувар, који се ту десио, похита да их извади исиод точкова. Али како иђаше други воз, а он осгавио браник отворен, то мораде оставити несрећнице и похитати да друге снасе. Али како се доцније упропастио и окамео, кад је у парчетима тела иознао своју рођену ћер.

Немири у Мљецима. Из Мљетака телеграФирају. „Овде се побунили сви хлебирски раделици. Преко 2000 војника хлебарски доведени су овде. Плаше се немира. Цева се хлебу увојила. Лажна исправа У Бадну код Беча затворен је неки Адолф Дивал чбог лажне исириве Дивал се лижно

називао Фран^иско и јесгеједач врло сумњчв човек. Вло је нзко врзме дијурниста а после нишга. Послздњих месеца узнемиривао је Баден и околину својим просијачким писмима, а чесго и напагао на чланове царске куће у Вајлбургу.

Величи дар. Барон Хирш доставио је, ире кратког времена, нресед нику министарствх гра®у Та®еу, да је готоа да жртвује ириликом прославе Његовог Величанства цара, двадесет милиона динара на оснивање једног завода, који ће бити одређен да унапређује културу међ ортодоксим чивутима у Галицији и Вуковини. Од прихода <>вог завода иодићи ће ратарске и заиатлијске школе по Галицији и Буковини. Барон Хирш, како чујемо, иснунио је своје обећање. Убиство у Пресбургу. Како телеграФски јављају, убијен је у Пресбургу Један војник на сред улице. Око 9 часова у вече нађоше мимонролазећи, на једном слабо осветљеном месту поменутих улица једног онесвешћеног нионерског војника на земљи свег у крви. Њега одмах однеше у оближњу касарну и лекар варошки константова, да је војник рањен убодом у леву страну прсију и да је пре једног часа умро. 0 проказивању умрлога о убици нема ни речи. Мисли се да је убијен из освете бајонетом. Балзаков епомешпе. Из Француске престонице нишу следеће: „Једно се се друштво од паркских књижевника (8еете4е с!ез §-еп8 Лез ЈеШ-ез) склопило да под| гну у престоницу стату у великом песнику Балзаку. Друго пак , од одабранијих књижевника,: АлФонза Д"де, Емила Золе, Павла Бурдета, Моиасана и књижара Лемера, решило је, да се Балзаку у близини језера Винедаврејског подиг не споменик алегориски. На стубу једном уздиже се нопрсје песниково, а са страна стоји наслољена једна жена, престављајући „СотеЉе ћитате" (тако се зове чувено дело Балзарково); она једном руком скида вео а другом маску. За извођење тог вештачког споменика поверено је Емилу Солдију , једцом генијалном вештаку млађе Фравцуске школе, који се својим делима доста прославио.

Саи се одао. II >е нзколлко дааа зхтвзред је у Вудимпешги један грк зб ог лажне менице. Он се после неколико дана, сам пријави полицији, да је упражњаво лажну мењачку радњу. Странац је испрва Говорио да му је име БаФа, али, доцније превари и рече да се зове Хомарос БаФса. Он говораше да је 6 >о у Цариграду служитељ банкарски БаФса је као узр ж своје пријаве наводио, да му је досадила савест која га је непрестано гризла, па је изгубио наду на своје икад боље уживање. ГЛАОНИК СЛУЖБЕНИ ГМСНИК Јучерање „Српске Новине" доносе указ којим се на предлог министра просвете и црквених послова постав љају : за управника прве класе др жавне шт мпарије, Стеван Рајичевић досадашњи управник друге класе исте штампарије: и за рачуновођу мрве класе држнвне шгампарије, Михаило Саасојевић досадашњи рачуновођа друге кдасе и.те штамиарије. Јучерање „Српске Новине", доносе овај раснис свима царинарницама : На основу закона од 14 ог јуна 1884-е годиве (Збор. 40. стр. 335.). а према проеечвом курсу златне монетеза 15 дана овога месеца, министар Финанције обзнањује : Царинске тражбине, у колико се према горњем закону имају налаћивати у злату, иа се у место у злату нолажу у сребру, царинарнице ће примати само уз доплату ажије од двааесет и један на сто. Ово важи од данас на до даље наредбе. полицијски гмсник ВеограО, 17. Новембар 1888. Лритворени. Ноћас су притворени Андреја Митановић из Турске, Марко Антонијевић из Јаковци Франц ЈозеФ из Аустрије, Панта Милић из X. П. Паланке, Сава Миљковић и Димитрије Вогдановић слуга због скитње и Владимир Вукић из Свилајнца због нереда. * ОсуЏпи. Пресудама полицијским осуђени су: Коста Вујић каФ. и Андреја Петровић ка® што су ноћу држали отворене каФане, Цотар Ми_

|; РЛ.1.11 ЦА Н0Ћ и или ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОМАН ИЗ ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКЕ РЕПУБЛИНЕ КЊИГА ШЕСТА

(НАСТАВАК)

(150)

„Ја сам пусгињак, и обитавам тамо преко, близу једне провалије,"' одговори овај. „Ја сам вас видио кад сте ишли преко стена. Ускоци иду за вама, они су вас тражили и код мене, били су у мојој колеби !" „И ви сте нас издали?" „Не! То нисам учинио! Ја вас нисам издао ! Али овце не смете да останете ! Где је она жена, што је била с вама ?" „Она сиава тамо преко! Ми смо хтели да идемо даље, али никако нисмо могли да нађемо излаз из овог лабиринта." ,/Го вам верујем! Само онај, коме је ова околина добро нозната, може да изиђе одавде," одговори пустињик. „Пре но

што се сване, биће Ускоци овде, а сад по ноћи ви не можете отићи одавде због тога, што је врло опасно. Сваки час можете наићи на какву провалију, и тамо да се строноштате; провалија има овде и сувише." „На онда смо ми изгубљени ?" рече старац. „Ако овде ост&нете, тако је / Али ја знам јсдну уску стазицу, која води до моје колибе; хајдете са вашом иратилицом за ноћас у моју колибу, тамо ћете бити сигурни, пошто су Ускоци већ били тамо, па нису нашли ништа. Ви се можете одморити у мојој колиби, а Ускоци нека вас траже по овим стенама и провалијама. Ви се можете и сакрити у мојој колиби. Ако нећете да учините тако, као што вам рекох, онда за вас нема спасење, јер нре зоре доћи ће овамо Ускоци, на ће вас наћи и онда сте пропали за свагда!" „Дакле ви хоћете да нас иримите у вашу к л&бу ?" Да, да вас епасем! Хајдете! Пробудите Сињору! Ја ћу вас водиги где греба!" рече пустињик. „Не губите времена! Овде не смете да останете ! У мојој колиби моћи ћете да сиавате мирно и безбрижно!"

„Реците мн, странче, кад сте ме видели први пут у вашем животу, шта вас наводи да ми нудите вашу помоћ ?" упита граФ МираФијоре, гледајући неповерљиво у пустињика. „Ја сам истина у Сењу више пута слушао да се говори о вама, али ми је сва! да изгледало, као да сте ви помагач Ускоцима!" „Ваше неповерење нраведно је странче, ја вам не замерам за то," одговори цустињик. „Али се ииак варате кад тако мислите о мени! Како бих могао ја бити помагач разбојницима, а да не сгрешим Богу? Али ја сам, не могу да се борим са њима, јер то би било без икакве хасне! Ја сам мој живот посветио само томе, да несретне робове опомињем, залутале да изведем на прави пут, и да их спасем; а Ускоцима да отмем жртве, што год више узмогнем, и да на тај начин учиним човечанству услугу !" „Добро, ја нримам вашу помоћ!" рече Адмирал и пружи руку пустињику. „Нозовите Сињору и хајдете са мном!" Адмирал оде на оно место где је Имара заспала. После онако великог умора, она је заснала тако тврдо, да се није могла пробудити тако лако.