Male novine

НРОЈ 232

Београд, Ореда 23. Новембра 1838

ГО Д\

И34ЛЗК С8АКМ ДДН ц~Е!ГД

на ГОДИНУ на ПО ГОДИНЕ на 3 МЕОБЦА МЕОЕЧНО . .

10 ПАРА БРОЈ

1ДЈ1Е НОВИНЕ ДНЕВНМ ЛИСТ ЗА СВАКОГА

8 дин. 4 дин. 2 дин. 1 дин.

иретплата се шаље мвдецијанг и кимнанови "к у В еограду Обиићев венац бр. 1 Може се нретплатити и код свију пошта ј Србијв цене"оглаоа Мали огласи 1.60 п. д. или 5 пара од петитногреда ' »»ТТТУТТТТТ* 10 ПАРА БРОЈ

-ШЛАЗИ ш Ј10С-ЛЖ НРАЗНИКА'^' за свако оглашење плаћа се држ. таксе 20. и. дин.

СЛАВУ Н А.ШУ (ШЕТОГ АЛИМНИЈА 26. т. м. С.1АВИЋЕМО. М »лнмо нашо сродчике и џријатсве да нас тога дана иосетиги изаоле стан „Мостарока улица број. 12" Атанаеије Милојковић бив : чиновмик Јоца А. Милојковић Рутпрски инжиљер секретар миниотар: Народ. Привреде

ВЕТШ ОГЛАСИ ИО ИОГОДВИ"

1—3

^Р^ј^Јј^||1|1ф|^јф1Ј11јј1|Ц

Јављам пбштованој иублица да се у рестаурацији нрвога реда код „Хајдук Вељка" точи баварско шиво

из прве минхенске брај."

Фабрике „Хакер-

Такође јављам, да се од данас иа сваке среде, суботе и недеље може за доручак добити, тако заани, баварски „ бирфлајш " или месо кувано у баварском пиву. А тако исто може сс добити и сваких других деликатеса са најумеренијом и утврђеном ценом. с ноштовањсм Карло .Пероло У" 'ТЧ ФР1Г.

ЈХ ^ ЕЗ В ЋЗ: Ш.ЋС . КАУ1ЕНДАР Православаи: 23 Александар невс. Католички: 5. Сава опат Сунае излази: у 7 сах. 39. м. залази 4 сах. 11 мин. Нов месец 21 у 10 с. 56 м. нре иодне. Мраз ведро на леао.

ДИЕВНИ БИУ1ЕТЕН Рођених и умрлих у Веограду а) умрли: 18. и 19. 20 Новембра 1888. год. Навле Петровић Коста Јовановић кондуктер. Венцл син Јована Крике столара Милутин Костандиноваћ надничар Корстије Комрада цимерман Јелена кћи Марије Петровића удове Миленко Стојановић бивша трговац Оофија кћи Илије Обрадовића ка*. Франд, Арер деловођа код Вајферта

ред цензура п0 новчаним заводима Привнлегована дародв:а банка: Понедељак, срвда а петак, Београд. кредитни аавод: Уторак и петак. Задруга ва међусобио иомагаше и штедљу: Понедељак д четвртак. Срнска кредитна банка: Понедељак, среда, нетав и субота.

ВЕСНИК

к у р с

Дукат . Нанолеон

5 77 966

КАФАНА КОД ,.ДВА СОКОЛА' добила је ових дана нова црна и 6ела најбоља неготинска вииа и нро даје но 50. пар. дин. литар 2—5 „ болести у кући не могу ове 01Ј01 године примати посете на моју Славу Св. Алимпију. ВлАГО.ТЕ СтОЈАНОВИЂ Потноручник Жаидармерије

| РЕД ПРИМАЊА П0 МИНИСТАРСТВИМА Мип. унутрашљих дела: Сваки дан нре подне од 9 и по час до 12. и по подне од 4—5 часова. мин. иностра них дела: четв^тко 8 од 11—1 'иаеа пре подне. Минист. војни: сваког дана од 11—12 нас. сем недел»е и правника. Минист. правде: Сваког дана од 9 и по часова до подне. МинисТ. грађевииа: Сваки дан од 11—12 часова пре нодне. Мин. иросвете и цргсв. дела: Потком од 11—12 чао. нре подне. Мииист. привредс: суботом од 3—5 по подне, Минист, Финансије: Уторником и пе тк ом од 10пре подне.

београдске вести

Марке за жигице. Као што чујемо, због онога ®а 13ИФиката марака за жигице, за који смо ми већ у своје време јавили, израђују се сад у државној Јптампарији са свим нове марке, које ће бити и друге боје и друкче ^зрађеве но облику. * Ранио се. Прекјуче ао иодно око 4 сата ранио се из пишгоља Хуго Ф дф калФа шлосерски овд. у пољу испод „Јалије." Он је намерно хтео себи живот одузети, али са кога узрока то се није могло дозиати. Повреда је смртоносна и зато је однет у болницу. •* Ниншенован. Како дознајемо, г. Милан Ф. Христић, еекретар Његовог Величанства и заступник пачелника министарства спољних послова, наименован је за посланика и пуномоћ-

сланик г. ПетрониЈеГвић не Тзнамо јот где ће битн отправљен. * Иосланство у Раиу. Как > веле, за неко време неће никога постављати за посланика у Риму. Њзгову дужност вргаиће отправник нослоза. * Државии саветницн. Како сма из вештени, указом Њзговог Величанетва постављена су оза господа за чланове државног савета: Мллан Петропијевић, носланик и нучочоћни

министар у Верлину, Сава Грујић ђзнерал у пензији, Драгутин Франах совић, пуковник и министар снољнипослоаа на расноложењу и Јоиан Бв ли-Марковић, ђенерал у пензији. * Уставотворни пододбор. Како дознајемо, уставотворни цододбор свршио је свој рад данас. Пројекат устава штамиа се у државној штампарији и биће кроз који дан разаслат свима члановима уставотворног одбора. * Ирва седница уставотворног одбора. Сад, у четвртак, биће прва седница уставотворног одбора на којој ће се претресати цројекат устава. д0маће весги

Из Шапца јављају, да је новотрасирани зворнички пут измеђ Лозпицс и Зворника дуж Дрине, прегледан од нарочите стручне комисије, и у уторак 12. ов. мес. предаг је општем саобраћају. * Из Краљева нам јављају, да је 13 о. м. „Одбор занатлијског удружеша" нриредио забаву у кориот касе у ружења. Забава је не може боље битн увиђајући потре^у и 'илемениту— ц-егљ удружења, рач,о су се одзивали и добровољним прилозима, тако у првом реду ваља да поменемо г, Михаила Чебинца, нашег вредног и предузимљивог каменорезачког индустријалца, који је цриликом те забаве подарио друштву 50. динара. Да Бог да се хиљадили овакви родољуби.

П0Д1ИСФМ

жтДЕХА ИЗ БДТИЊОЛЕ КРИМИНАЛНА ПРИПОВЕТЕА од Е. Габорија превео М. А. РашковиИ (НАСТАВАК) Ири свем том зиао сам, да ће и њено мишљење доћи на ред, јер са свим сејасно видело, да сам се налазио нред једном од оних Егерија, које нису навикнуте да тек онако дају савете, него које имају и снаге, да настану, те да се њихови савети испуне. Чим је г Мешине свршио свој говор, исправи се и рече: Учинили сте велику ногрешку, и но моме мишљсњу једну непоиравну ногрешку.?" „А молим, каква је та ногрешка." „Кад сте се враћали из Батињоле, нисте требали ићи у преФектуру." „А Монистрол . . ."

„Знам, хтели сте га иснитати. Али шта вам је то требало ?" „Моје иснитивање олакшало ми је...." „Ни најмање. У место што сте мшли у нреФектуру, требали сте нохитати у улици Вивијен, требали сте нспитати жену његову. Тада би је изненадили, док је била још иод унливом туге за затвореним мужем и ако је и она била саучесник убиства, као што се да замислити, ви би је са врло мало труда и вештиве навели, да све призна." Кад сам ово чуо, скочио сам изненађен са столице. „Шта?" ви*шух. „зар ви збиља мислите, да је Монистрол убица?" Поћутала је мало, на онда одговори: „Јесте, тако изгледа." Хтео сам јој објаснити ствар са моје тачке гледиште, но она ми недаде. „Једно је извесно — са свим извесно — номисао на убиство изашла је извесно — помисао на убиство изашла је из главе Монистролове жене. У сваки двадесет злочина, што људи изврше, за петнајест је жена скленала план. Питајте мога мужа, ако мислите, да није тако. Најзад требали сте се користити исказом вратарке у Батињоли. Која је то г-ђа Монистрол? Казато вам је, да је не-

описано лкпа, да јс кокета, пуна духа, и да тежи за богатством, а има обичај, да свога мужа води за нос. Сад какав је њен ноложај био пре убиства ? Нужда , сиротиња и глад? Била је без сумње љутита и гризла се од муке, што није имала новац за луксуз, а доказ је, што је већ од мужевл,евог ујака тражила повећу суму новаца. Старац је одбио и она је била поражена. После тога морала га је мрзети и без сумње често је пута у себи рекла: „Кад би само онај матори тврдица умро, ми бисмо онда добро живели." Али је старац непрестано живео, а био је још и потпуно здрав, па је зато и његово имање било далеко од њеног домашаја. Без сумње је саму себе пигала : „Хоће ли он живети сто година ? Према томе до његове смрти не ћемо ми имати ни куба у глави или је можда науман, да нас сахрани." То је без сумње била њена полазна тачка. Са оваким мислима у њеној глдви са свим је по природи ишла даље, док најзад није почела мислити и на убиство. (наставиће се)