Male novine

љево, упозори ме мој механџија, да би ми ваљало видети ретки српски ироизвод „мермер* који се не далеко од Краљева вади а у самом Краљеву у радионици г. Мијајла Чебинца израђује. С места нотражим ту радионицу где и самог неког лласника г. Чебинца затечем: Оа ме дочека врло љубазно са сриском искреношћу. Показа ми све радионице, сговариште разног неизрађеног материјала и готових ствари, Морам признати, да сам ее изненадио леиоти разноврсног мер мера и Финоћ>1 саме израде и то тим више, што се ту ради но најпримитивнијем начину. Г. Чебинац сам је, вели, иронашао све сорте мермера и његову израду отиочео. Крањевска влада доста му ]е на руци за то његово подузеће, ади је много јачој нотиори одсвојих суграђана надао. Што се мене тиче, ја сам нотпуно убеђен, да би се тим срнским мермером и по леаоти и по квалигету могло са мермером целога света конкурисати само кад би се израда унростила т. ј. ујевтанила иомоћу за ту индуетријалну струку већ у саакој сличној радионици постојећих машина. Г. Чебинац ми се види врло нодузетан и у тој струци исирактикован човек, за коју је сву своју млађану снагу и свој капитал уложио/ У завршетку свог иисма вели Француз, да нама Србама завиди за такав мермер и у истом цисму моли свог цријатеља да г. Чебинаца уиита, не би ли те своје млЈдане мермера нродао или се уортачио, на да му но његовој адреси јави. Овако цишу и мисле Французи о нама и нашем ариродном благу, за које би и своју отаџбину наиустили и своје каиитале уложили, а ми?!. Зар се код нас ае би то Чебинчево подузеће могло потпомоћи, зар не може да се и код нас неустанови акцијско друштво за то подузеће. гегљ г вуотшпсчЈИ се страна конкуренција, а наша отаџбина са свог цроизвода у страном свету сгекла иризнања и новца. Наша искрена жеља је, да то Че бинчево иодузеће остане, у сриским рукама; идемо да видимо.

СТР а НЕ вести Руска помоћ. Годишња помоћ, коју Русијалаје женској школи на Цетињу, повишена је од >700 рубаља на десет

хиљада ауетријских Форината. Управитељка тога завода добиће руску пензију. Двор у жалости. — Верлински двор решио је, да се из жалоети аа оно царевима Виљемом и Фридрихом, о бустави свако даље весеље и карне валске свечаности. Вердински лист вРишЈзсћаи" вели да, ће се зимска весеља и свечаности, збогжалости за царевима , свести само на музикалне вечери 4 и да ће све то трајати о до Њ. Јуиа ј?889 г . за време које не ће бити ни игранака. Нов еиоденик. — Како руски гласник јавља, нодићм ће ее сиоменик шаху персијском Назредину, у његовој нрестоници Техерану, који ће се свечано открити 29 Окт Сномеиик ће цреставља ти Назредина на коњу у његовој цриродној величини. Он ће се салити у Техерану а за тим позлатити. У иочетку су хтели подићи сноменик на неком слободном варошком месту, али духовништво, које има великог утицаја у Персији, није то доиустило, јер веле, да то забрањује мусломанска вера. С тогаће се сад сноменик подићи у једној баштн шаховој која ее налази на западној страни Техерана. Ухапжен у иарламенту. Вечки нарламенат нема, као енглески, какву кулу за затварање окривл ених посланика, али се ипак и у њему десио случај, да ее једаа иарламеитовац ухапсио. Тај случај није трагичан ; то се десило с неким гиролским књижевником, иослачи^ом Залингером, који је сам крив. Он као ревностан посланик, био се сакрио у једну собу иарламента, да ту у тишини размишља о свом говору, који ће ио иодне држати у парламенту. То је учинио још цре иодне, а иошто се иарламенат мало по мало изпразни, то се на подие^заљуз^, деа_ иао>имеа.а г с„ иа..и тако задубио у своје мисли, да није чуо ни видио. Тек иошто се по иодне почеше посланици купити на седиицу, стаде он луиати да изађе пошто је видео да је закључан. То јепријатно и весело расположило и насмејало посланике а беседа Залингерова све је одушевила у парламенту. Тровачице. — Из једне општинеу Славонији јављају, да се тамо утло у траг читавом једном друштву тр«вачком, којега еу чланови саме удатз женске. Оне су се дп еад тајно догс-

варале и тровале своје мужеве, ако им ниеу по вољи. Отров, и како ее справља, оставила им је цоеле смрти једиа чувена тровачица, која је нре дугог времена ухваћена. Оне су отровањем прибављале ееби велика уживања и богаства. Тако, једиа отровавшисвога нрвог мужа, који као од капље на пречац умро, избере себи по вољи другог згоднијег и богатијег, обично удовца, и на тај начин, као и овога отрује, ако јој се не допадне, постаје гроФица и живи како јој је воља, Све су тако радиле, и све су се одале и признале, да су то радиле. Све су нослате на суђење суду митровичком. ТГЈХ^. О ИИБ1

трговачки гласник Иролет са робом у Угарској. Кр. угарски државни статистички завод, издао је ио обичају за месец Август ов. гц, преглед цромета са робом у Угарској. Из овога извешћа, које је најновије, вадимо следеће податке, ематрајући, да ће заингересоваги наше трговце да сазнаду статистику црометне трговине оне државе са којом стоје у трговачком односу. У Угарску се тог месеца увезло 32 388 комада; сви скума чинили су тежину 1.180.603 метр. цен. Извезло се 9.690.978 комада а тежили су скупа 3.516.929 метр. цен Извоз је био дакле тежином три цута толики колики је уаоз. У главноме ово је лен успех мађарске трговине, али је тај успех још иовољнији, кад се учини преглед предмета, који се изважају. Да прегледамо само извоз из Угарске у Аустрију. У том месецу од целокупног извоза отишло је у Аустрију 1.065.969 комада, тешких укупно 2.274.599 метар. центи. По предметима извезло се је: шећера нешто преко пшенице 1.15УЛ00 м.' "ц. ражи,° екоро 199.500 м. ц. волова 9800, крава 330, телади 1630, свиња 43,000. комада. И ако је овај п.»следњи број доста знатан, ипак ће нре изненадити читаоце кад еазнаду колико се из Угарске јаја изнело у Аустрију. Статистички угарски биро тврди да је се унело 10.028 метричких центи! Вина се извезло у Аустрију 86.747 м, ц. алкохола 4937 м. ц. дуга 6.525.600 дрнета и угљевља 472.200 м. ц. вуне 11,620 м. ц. папира и папирне робе 5260 м. ц, дрвене и коштане робе 10.200 м. ц. гвожђа и гвоздене робе

54.300 м. ц. крпа 107.000 м. ц. и тд. Из Аустрије увезло се у Угарску само 863.000 : м. ц. дакле нешто нреко трећине онога, што је се из Угарске у Аустрију увезло. * Берба у Италији. Талијанско министарство трговине изнело је пре неки дан, да је ове године у Италији родило нешто иреко 30.200.000 хектолитара вина а то је 1.200.000 хектолитара мање него лаке. У Сицилији родило је 5 7, у јужној Италији 8 26, Тоскани 3.47, а у Пијемонту 3.14 милијона хектолитара. Остала циФра иада на иределе, који нису тако знатни са свога вина.

ПРОСВЕТА белешке књижевне и уметничке Граматика. Дознали смо да је г. Милан А. Павловић, сврш. великошколац, писац срнско-францускога речника, израдио и пре неки дан довршио „ Француско сриску граматику," према којој је удесио и читанку с кратким (Француским) речнаком на крају, за више разреде сриских гимназија и реалака, а све ће то предати просветноме савету на оцену. У граматици сј изложена, врло онширно, сва правила и изузецк Францускога изговарања и правописа (ортографија), ир^менљиве и непромеал><ве врсте реча, еиитакса, литерарн:| облици и анализа и т. д. У читанци су поступно изложени примери за сва ова правила; а на крају се налази кратак извод речи, што се налазе у читанци, са српским значењем. * Лиетић и из Књижевности. Г. Светомир Николајевић проФ. на Великој Школи дао је у штампу другу књигу своји Јитерарних студија. У ис* Ј 13ГСГ Ј 1г "« ј: к П ГГ1А* О К\М ј X? И Цезар и Брут из Шекспира. Књига ће бити до нове године готова.

библиографија. Уредниш тву је стигло на приказ: Шумарева ћерка. Праповетка из сриског живота. Наиисао С. В. Поповић Издање књижаре Враће М. Поповића у Новом Саду. Цена 2 динара.

посматрааи лице г-ђе Монистролове и приметити нромену која би се иојавила. Изгледало је, као да је цодлегла цод теретом туге и крупне сузе котрљаху се низ бледе образе. Па ипак ми се у извесним тренуцима учинило, као да сам приметио нешто налик угушенога зрака радости у дубини љених плавих очнју, „Да није оада она крива?" питао сам самога себе. Ова ми мисао није сад први пут дошла у главу, ово ме је сад, овако како сам стајао иза г. Мешинета, толико копкало, да се даље нисам могао уздржати. Заборавив на г. Мешинетову опомену, и непобитни Факт да немам права мешати се, коракнуо сам напред и љутито сам је запитао: „Госпођо, где сте ви били оне несрећне ноћи , кад је ваш муж безкорисно ишао у Монруж, да се нађе са радеником ?" Управила је своје велике плаве очи на мене, погледала ме изненађено и рече благо : „Била сам овде, госнодине, као што то може и сведок доказати." „Сведоци !" „Јесте, господине. Беше топло вече, в осећала сам се као да бих хтела јести „сладолед." Мрзело ме је да то учиним

сама, те сам послача служавку, да позове моје две комшике, госпођу Дорстич, обућар( ву жену одмаз до наше куће и госпоћу Ривељ, рукавмарку преко пуга. Обе су нримиле мој п«ив и седеле са мпом до пола дванајест. Можете их питати и оне ће вам рећи, д, је тако било. У сред оволике несреће и^леда, да је ова случајност с неба посдта." Да ли је ово )ила баш случајност , као што г-ђа Монитролова спомену ? 0 томе смо се ,ја и г.Мешине очима нитали. Кад случај иде ј корист онда га треба и потпомагати. ћјзад то је, што сам ја мислио, а муњевсти поглед мога суседа уверио ме је, даје и он истога мишљења. При свем тм ово је било само тренутно посматран*, јер да је дуже трајало, пробудило и сумњу у г-ђи Монистроловој. „На вас се није шкад ни посумњало, госпођо." рече г Мшине. „Најгоре, што би то, да вам је му нре него је извршио убиство можда ато год о овој ствари рекао." „Ах, господине !" упаде г-ђа Монистролова. „Ах господае, да сте нас само познавали/"

„Један тренутак молим. Нама је гкГзнато, да радња вашег мужа није ишла добро, и да је био у оскудици," „У последње време истина посао није ишао најбоље." „Дакле ваш је муж морао гунђати а бити незадовоља I због оскудице аромета. Морао се још већма патити, кад год би помислио на вас, своју жену, коју је толико љубио. За вашу љубав више њего за себе морао је желети, да се дочепа блага и лепога живота." „Ах, господиае, могу само рећи он је

невин.

(наставиће се)