Male novine

највећим задовољством и при;шањем узима назнање патриотску изјаау г. Гарашанана, коју је овај дао у име своје и своје сгранке. Да би сг избегло свако криво тумачење, Његово Величанство изволело је изјавити, да Он никад, на ни у овој нрилици, није посумњао уверности оданост нанредне странке н њеног вође, који су до сад у небројено при лика днли тиме светлих и миогобро.јних. доказа. А да би ое из бегло свако мигуће несноразумљење у иогледу нојавившег се ннтања новога саоразумевања, то је Његово Величанство изволело објаснити, даје ово нотекло отуда, што је он сам дао обећање представиидима радикалне странке, да ће се на завршетку рада покушати и дати могућност, да се узму у уважење некоји њихови захтеви, за које они у одборима нису могли добити већину гласова. Пошто према ирокламацији и писму Његивом коначне одлуке нису везиване за гласање, то мисли, да је било право изаћи но могуКности на сусрет оним захгевима радикалне странке, које је она носле гласаша у одборима за себе резерви сала и о којима је идмах известила Његово Величанство. Објаснивши овако појаву нових комнромиса по завршетку рада, Његово Величанство благоизволело је напоменути, да у колико са задовољством узима на знање изјаву г. Гарашанина дану у име љегове странке, ипак, и- т то се предузео већ начин г, А асања поименце, наставиће гласање да сваки да свој глас ноименце и за себе. За тим је Његово Величанство наставило прозивање како чланова нанредне странке, тако и оних чланова, који ие ирииадају ни једиој странци и сви су гласа ли за.

По свршетку гласања, Његово Величанство благоизволелоје изјавити, да цео овај рад како ужег тако и ширег одбора ио завршетку рада не сматра за тајан, те да ће се према томе учинити сходне наредбе, да се сви нротоколи нредаду јавности. У исто време благоизволео је позвати и све присутне и оне који нису присутни, да сутра у 5 час. по иодне дођу и потпишу овај готови нацрт Устава.

| т ДОНИВАН МУОИЋ| (свршетак) Јссте... његова реч за увек је умукла ; она више неће невољнииа уленати наде, а ојађенима даиат« утехе; она неће више почивати н» бојни збор иотиштене и угњетене, нити ће се дизати у одбрану потлачених и пострадалих. Јунак, који је ванре1.ним и узвишеним самонрегоревањем умео да задаје страх и тренет бројно далеко моћнијем и силнијем нсиријатељу, лежи пред нама непомичан скрштених руку; отац, који је вазда гајио најнежније осећаје за милу ћерку своју, нема моћи да да ик*ква израза тим топлим осећај«ма својим, да искаже последњу очинску норуку јединчету своме; племенито срце његово. које је вазда куцало |за нријатеље своје, престало је за увек да ради; тонли дах његове срнске луше, који је још пре недавног времена био у стању да у исто време у пухор претвори раеиаљење верске страсти међу једнокрвном браћом 'и да га изнова разбукти у јасан иламен чистесиновље љубави према заједничкш имену и огњишту, за навек се следио у грудима његовим. Дуготрајна тешка болест саломила је гвоздено тело овога див-јунака, овога великога Србина. Он нолази на далеки пут у вечноет да потражи одмора својим утруђеним костима порел његове лобре Цвије, верне и истрајне сапутнице на свима мучним и трновитим иутовима које је пребродио у својој вечитој борби за доб|>о и благо свога наоода.

Јуче изјутра испустио је своју племениту душ.у у најлепшем цвету свога живота Иван Мусић, војвода херцеговачки. Херцеговина ће се вечито сећати с највећом благодарношћу пожртвовних напора свога веливога воЈводе; васцело ће Срнство дуго и дуго оплакавати неустрашивога борца за његово уједињење; нријатељи његови губитак реткога и искренога пријатеља и друга, ч једина ћсрва свог доброг и нежногоцч. Покојни војвода Изан Мусић родио се у Херцеговини у селу Равном 1850 год. Родитељи беху му у Равном земљоделци. Мајка му је била сестра покојног биску1!а мостарског Краљевића, који је водио сву бригу о васпитнњу малог но даровитог Ивана. Још кмо дечак од својих 17—18 година Иван је већ ностао трн у оку мостарским Турцима са |свога жарког родољубља, које се у њему већ у то доба било ночело будити. Он се још тада снасао само благодарећи моћноме упливу свога ујака и тамошњега Францускога конзула. Сг.ршивши науке пошао је у народ да му врати оио што је у њега узајмио. И не прође дуго, а наш покојнив заузе по својим способностима и врлинама положај у народу свога крлја, на коме би му могли нозавидети многи смртни. У томе положају застаде га 1875 год. Југ Херцеговине, измешап са православнима, католицима и Турцим*, налазчо се у то доба у највећем хаоеу међусобне борбе и мржње. С Турцима није могло бити мира. но Србе православне м ватолнке требало јс измирити и дати им јсдан правац у борби за ослобођење отаџбине. Ко добро познаје религиозну мржњу католика нрема православнима, знаће к.а то није била лака ствар. Покојни војвода употребио је сав свој уплив на народ и најзад пође му срећно за руком да измири та два дотле најжешћа ненријатеља. Од то доба за све време херцеговачког уст !кч ишли су сви Хришћани херцеговдч?'I раме уз раме у оншту борбу. И у тој борби одликовао се нокојник јим мудрим и храбрим вођењем т. ч-о, да му је народ херцеговачки I) наслов достојанетво војводе. Но и да нигда није крвавио сабље, да се нхје са оноликим успехом борио

на крвавим разбојиштима Херцеговине, већ сам његов горњи рад у правцу измирења завађене браће, био би довољан те да му сваки ноштен Србин ревне: Ј1ака ти земља велики Србине, јер си се ти нрви нашао да измириш и у склад доведеш интересе једнога народа који је верским Фанатизмом био поценан у два ненријатељека ло)'ора и један другоме од Коеова вазда о глави радио! Војаодо!Ти нас за вазда остављаш, али дела твоја остају да и најнознијим нараштајима српск"м нричају : ко јо био војвода Иван Мусић и шта је вредио за српски народ. Лака ти срнска земља, коју си тако жарко љубио, и вечна успомена у српском народу !" После свршенога оиела кренуо се спровод на ново гробље, где су онојани и нред-ни земљи смртни остаци војводе ИванаМусића, који је својим делима за вечита времена забележио своје биће у срцу срнскога народа. Лака му земља, крју је тако искрено љубио !

С/УЖБЕНИ ГЛАСНИК „Срп. новине" од 13 ов- м. доносе ове указе: На предлог нашег министра пародне нривреде, Нашег ии истра просвете и црквених нослова, а по саслушању миннсгарског савета, на основу закона о потпомагању индустријских продузећа од 31-ог Д ецембра 1873-е год, (Зборник XXVI. сгр. 60.) решено је да се Ранку Гођевцу, трговцу из Веограда, да искључива новластица за петнест гОдина у Краљевинн Србији, аа Фабричку израду предмета од лима, као: мртвачки сандук, кревета, кади грађанских украса и сваковрсног кућевног чосуђа. Овом се повласгицом пе ограничава ручна израда ових предмег;«. На предлог заступника министра народне привреде, Нашег министра просвете и црквених послова, а по еаслушању министарског савета, на основу закона о иотпомагању индусгријских иредузећа од 13-ог децембра 1873-а год. (Зборн. XXVI стр. 60.), решено је да се Таорђу ВајФерту, индустријалцу из Београда, и друговима, да искључива повластица у краљеви-

другу док пиЈе дошао до 1едне равнице која је била узвишена над једном стеном. Кад је изашао на равпицу беше јако уморен, снага га је оставилч- Једва је корачао од умора. Погато је била поћ у велико, то није могао ни да, раснозна иуг којим је ишао На један мах изгуби равнотежу и паде у неку провалију. Као мртав лежао је доле. Свуда у паоколо беше тихо и мирно. Ни једие живе душе ке беше у близини да помогне уморноме и малаксаломе старцу.

* * * И Р е но што видимо шта се је догодило даље са бегунцима и пустињиком који се сгрувао у провалију, да се вратимо натраг у Сењ, те да видимо шта раде Ускоци. Чим је почело да свањива устане Бикок и пареди једном слузи да му дозове гласника. Гласник код Ускока беше онај, који је увек лупао у једну велику шкољку и дувао у некакав рог, кад је треба-

ло да с^ сакупе сви Ускоци на једно из веспо место. Глаеник дође и поче да лупа у једну велику шкољку. Глас од шкољке разлеже се по Сегву. Одмах за тим поче да дува у рог. Мало но мало почеше се скупљати Ускоци. Наступио је носледњи час за Имару и старог роба," рече Бикок сакупљеним Ускоцима. „Преиначио сам иресуду, ја ћу им сам одсећи главе / Њихове главе стајаће три дана на коцу код самог пристаништа, нека сваки види како Бикок казни издајице!" Сакупљени Ускоци са Бикоком на че лу унуте се тамо где беху вегаала. У томе се чу нека ларма. Више Ускока трчаху на сусрег Бикоку. По њиховом лицу могло се приметиги да се догодило нешто што није добро. Они успут говораху јасно мећу собом и показиваху рукама час на вешала а час на присганиште. „Они су побегли!" викну ускоци. „Имара и роб побегли су, нема их код ве-

шала :

?«

Бикок и црагња, му застадоше мало

— с почетка — изгледало Је као да нису веровали овоме гласу. „Они су побегли!" зачу се опет вика. Бикок појури напред. И осгали ускоци иотрчаше нраво вешалама. Брзо се уверише о истинитости овог гласа. Као крвожедне хијене дотрчаше до вешала. Прегледаше вешала и ланце, нађогае престругане рингле. Бикок подиже туриију са земље. „Међу нама има неког који је издаица!" повиче он једва се уздржавајући од гњева.„Неко Ј *е ослободио бегунце ! Али вам се заклињем: ја ћу тога издајицу распети на кочеве!" Људи и жене дераху се. Сваки је говори час једно час друго. Страже са каније и са нристаништа буду одмах дозвате. Али и они, што су чували страже, одговорише, да су целу ноћ били пажљиви, но нису ништа приметили, нису видели никога да је прошао ни кроз капију, нити да је когод са пристаништа отишао морем. (наставиће се)