Male novine

једној сворј пријатељици, зашто не усгаје Алојза, тако је се звала та девојка У том разговору нођу у собу, да је буде. Врата су била подупрта једном втолицо«, алаонебез по муке УђУ унутра. Ограховита слика, која је исауњавала еобу, ужаснула је те две аријатељии>... 11а »очу је лежала Алојза. Ушију осечених, носа и браде ишрскано —■ изгледал-о је страхогно. Бида је само у к >шуљ ' али је се и норед 1Б.> могао видети раееч чм тобух и извађена материцч. На сгоду ја нађено једно нисамце, лаконски наниеа но: „ ја сам онај, кога добро знате; не тражите ме, јер вам је мука узалуд".... Полицији је одмах јављено и оиа чини своје. Али при свем том убица није пронађен. Разбојници. — Како ..јављају стране новиие у околини Пожуна појавили су се неки опасни разбојници, који су почелл велика злочинотва и иљачке чииити. Поред многих њихових недела, нре неки дан напали су два лица, опљачкали их и смртоносно новредили. С тога еу ови однети у болницу. Драма — Ових дана одиграла се у улиии Трони у Наризу чудна драма. Приога новем. око једног часа изјутра једаи младић зазвони на вратима г-ђице Жоржете Дивернет, његове старе љубазнице, Чим се врата отво ршне он јурне кроз собе док не доће до собе где је бчла његовл стара љубазница Ж »ржета «а сликаром Ван Биром. Миадић извади нож и револ вер и ноче је гањати по собама. Она је бегала, лако обучена, и тражнла себи снаса. У том усгане и Ван Бир и с револвером дотрча у помоћ својој љубазници. Младић мј на то викиу: — ОдлаЗите или ћу вас као нса убити, и подмету му нод грло цев свога револвера. Тако наста борба између њих у којој ноћни посетиоц опали два иуг, а сликар нет нута. Младић је погође.ч у раме и лако новређен. Кад је дошло до суда, младића је застунао адвокат Димер који )е одобравао његов поступак, за то што }е нашао другог коц своје љубааниц . 'Тублика ]е такође одобравала. Али ,су инак младића осудили на 10 дана . п иора и 300 динара лобе. Заручили се. — Како јављају из Беча, ана се посигурно да ће се Марија Валерија. врцхерцегиња, удати

за ерцх фцсга Францп С шваторх , другог сина срцхзрцега Кхрла С «лватора Умро. — Из Рима јављају да је Манчини умро. Капал у Македонн ји. Енглсска кућа \^08^оп апс1 С1е нослала је свога застуиника Порти с нредлогом, који се односи на грађеше једног каиала измеђ Вартара и Солуна. Дужина би шегова изнела 25 кидбметара. Што будемо даље сазнали о овоме јавићемо нашич поштов. читаоцима.

0 ТРЕЋЕЖ СТАЛЕЖУ ОВОГ ДОБА (Наставак) СоЦ», јалчо цоематрајући излазио је овај сисгем на то, да подигне вилике трговце, да приномогне да привилеговани трговци и Фабриканти дођу до великог богаства. То бешо, дчкле само, у интересу једном реду, вишом грађанству. „Кобна идеја, да злато и сребро чине богаство народно, воли један писац иовијега доба, више је јевропске народе учинила сиротним и више је људи у Аиерици упропастила, него ли рат и сви рђави закони укуано узе I и". 1 ) Ту главну намеру имађаху све силе: Португалци, Шпавци, Еиглези, Холанђани, Данци. Сви они тежише за но и« открићима. Тако постадоше велика суверенска к .>лонијална и трговачка друштва. прошири се пловидба по мору, умножише се Фабрике и мануФактуре, а на тим пољима нарасте и баснословно богаство. Сама Португалија за време цветања свчје трговине, извозила је годишње у Холандију нреко милион крона само зачина; Холанђани о.нет хватањем харивге добише у шеснестом веку близу Ј 1 1 8 милион крона, а самог масла и сира нзвеали су преко милион крона. Тако они узајмише још год. Ј625 краљу Карлу I. 300.000 фун. штерлинга, а кроз вигце година .леамаестог Сз-22*,.

: издали су у иностранство више од 300. | милиона ®ун. штер. Енглези пак само од обрта еснапа год. Ј792 зарадили су ареко 18 ; .милиона ®уп штерлинга г ) На супрот овом систему Физиократски сиетем гледао је извор народног ( богаства у земљорадљи. Дакле требал-> је, да падну ове нрепреке земљој>адње, као десеци, кулуци и забране извоза земљорадничких нроизвода. Зем1ље" иак, одређе.не за. сејање жита, треба, у коливо је могуће, груаисати, I јер оне само, кад их б^гати ималац јобрађује, доаосс великс користи. Ве! лико газлипство, маншне и т. д. били би овде од велике користи, док обделавања земље у маломе били би само |ОД штете великој густипи становчиш| таа. Види се, да оаај систем, који јс користан за потиштепе сељакз свога | времена, сад ради Оитно за други ред средњег сталежа, за саахије. ЈБихова је главна намера, да се повишава оеновва рента, која као сувишак цене ироизвода носи сама у себи повећање народног богаства. Као код земљпрадње тако и код ин ! дустрије морадоше пасти«све сметње, — и привилегије, јер само неограничена слобода и конкуренцнј> •номе, | што је спољашње и унутрашњ 1 , ус! ловљава напредак За го вао, најглав' иији принцип, оо Гурнеју мо ке ее јузеги; БаГззег Јагге еЈ; 1а18зег разаег : Ово авило садржи у себи и индустријски систем, по коме, само на човечијем раду, аочива имоваа вредвост. Али слободна конкуренција са све више извршл»!1Вом подслом рада употребом машина, увођаше све више занат у Фнбрипки промет. Онададскапиталу власг над радом а великашима победом над нижиМ ередњим класама, које правој индустријс&ој држави припадаху по највише четвртом сталеж\. (Наставиће се)

гзћ је ишчо у Фрчнцеску и наииеао ооо дело јсД'!но с гога, да се да бољи полет хрватској винарској производњи. * Фабрика намука у Киии — Два канеска трговца оеновали су две Фабрике за иамук, па је и кинески подк|)аљ издао паредбу, да за десет година не сме ник> црчвдги коикуренције производњи тих Фабрнка. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИ« „Срнеке Новинс" од 16 ов. м. доносе овај указ: За ванредног иисара друге класе начелсгва округа крупквачког, а да фш 1 дужност писара сраза козничког, округа крушевачког, и прчма плату отуда, постгвљен је Сша Недељковић. ванредни писар друге класе начелсгва округа кра> ујевачког, и вршиоц дужности п.:С'ра среза. јасеничког, у округу крагујевачком, по цотребл службе.

„Срп..новиае* од 15 <>в- м. донесе ову исправку : ШТ А ИАРСКЕ ИОГРЕШКЕ у дштамианој Збирци закона о такоама („издање миниотаретва Фиианеије") 1. У чд. 3. (стр. 6) после тач. х, случајио је изостала, и треба да дође: тач. п ц. менил^е, уаутнице, бонови. иолице и чекови ари ареносу — жиру и У чл 3. тач. ц. цоетаје тач, ч ,

ш.

ш., К.,

ОТосдиеуШе, <Јв 1а ВетоогаИе еп Атепцие I. 51. „Теорија проходитипни закона крвљу је записана у иоторији свију ратова, који кроз четири столећа уведоше свуда у борбу индуетрију. Колонијални с.иетем, роаство, народносиа мржња (мрж>ва тврдица). и трго вачки ратови (ратови тврдица) узииили су правом несрећом нропада и рђаво раздзљена богаства": <ГНаи1опуе код В1аи(1ш, ћЈз!оЈге Дјесопотје роПНци - сћар. 29.

ТРГОВАЧКИ ГУ1АСНИК т—м.вештај. — Иван ЗгТГић, који је био послан од Хрвата, у јужпу францусву, да исаита заводе виноградарске, вратио је се већ ноодавно с нута и написао о томе књигу, која је ово дана изашла: Извештај с научнога аута ао јужној Француској ради ироучавања виноградарских завода. — Ја') ХоФмгш, Историја трговине стр. 453, 494, 502, 551.

2 На сто. 17. два пут је назначен чл. 36. ; трвба претход ни означитн као чл. 35. 3. На стр. 28 у последњем одељку тач. 70. после речи: „плаћа се такеа одређена у тач. 216., треба да стој и у тач. 2^4/ 4. На стр. 52., у тач. 106., стављена је такси 15. дин., а треба 5. динара 5. На стр. 33. у тач. 112. под в, стављена је такса 50. дин,, а треба 10 дии. У иравилима за извргиење закона о таксама: 6 На стр, 13., у чл 81. у иретпоследњем реду, место речи „ иромесе треба да стоји „полиее". Нек власти ове погрешке у послат»у збирци исправе. Прбр. 21.177. И.< канцеларије минпстарства Финанцијс, 13. децембра 1888. год. у Веограду

два члана аз Савета десеторице, који коитролишу поново цео преглед. Ти су чланови, и ако их нико није знао шта су управо, — гаЈни Инквизитори. Вегака државна Гондола на којој беше златан лиф и балдахин од саме свике и кадиФе стајаше снремна поред обалских степеница код нијацете. Кад се нриближио час поласка, изађу Брабантино и Данонт, огрнути у Сенаторске огртаче, из Дуждеве палате и нрошав преко пијацете сиђу се низ степенице где је стајала државна гондола. Народ, који беше ту сакупљен, поздрављише ове Млетачке великодостојнике. Горди Брабантино није се освртао на сакупљени народ и поздрављаше га као од беде. Дапонт идговараше поздравима, клањајући се на све стране. Кад су ова два великодостојника сишла низ степенице, у близини државне гондоле стајаше Јеронимо са Амадеом и СтеФаном. „Шта хоће ови људи?" упита Брабантино Данонта, који }е ишао за њим. „То су уходе тајног Трибунала," одговори Дапонт. „Сагурпо нам доносе какву вест?"

„Ја миелим да ово место није за то," рече Брабантино. „Свет је доста далеко од нас, с тога можемо да их слушамо ако имају да нам саопште што, што би било од важнооти!" „Па о чему је то њихово саоиштење?" „Миелим да је о Крал,ици Ноћи, мој плсменити Брабантино/ Они су је тражнли, тражили су ону, која нам до сада тако вешто завараваше траг и о чијој личности ми још ништа, не знамо/" „И ја сам љубопитан да дознам која је," дода Брабантино. „Можда -су они дознали што? Али ми се ипак чини да су у залуд тражили Краљицу Ноћи, иначе би је довели у Дуждеву палату," одговори Данонт. „ Па хајд да их саслушамо," рече Брабантино и нриближи се са Дапонтом Јерониму и његовим пратиоцима. Ови су их дочекали клечећи. СтеФана се прогура напред. „Монсињори!" рече она. „Имајте милост да нас саслушате /" „Говори!" рече јој Дапонт и стаде. „Ми смо били, Моњсинори, у заседи тамо у крчми „код Палме," извештаваше СтеФана. „Али у залуд!"

„Ви нисте видели ону женску са нокривалом? уцита Дапонт. „Ниемо, Монсињори/ Ми смо је очекивали целу ноћ, али ми није никако дошла тамо!" одговори СтеФана. „Ми смо у залуд потрошили толики новац у крчми.То нас је једило. Она није никако долазила у крчму и ми смо морали да се вратимо натраг не свривши ништа! Али ја сам нешто дознла, што ће нам помоћи да дођемо до цељи!" „Да аисте лаишли на какав траг ?" уиита Дапонт. „Тако је, Монсињори. и ми ћемо тај траг јонити — бар ја то хоћу, ако неће и ова двојица. Ја неђу да нанустим онај нлан, кога сам већ скројила! Ови људи нису стрнељиви, ако не добију олмах новаца они посхају досадни. Дак.ле на њих се не може човек да ослони ! Али ја вас уверавам да ћу наћи Сињору — као што сам дознала, она се сад виђа у Градо !" Брабантино нође напред а даионт ;а њим. Кад су ушли у гондолу, гондолијери је отисну од степеница. Они су јошчули и видиги како се Јеронимо и Амадео свађаху са СтеФаном за оне речи које је она изговорила мало час.