Male novine

— Димитријс Карагуновић, контрблбђ 'лруге »јЈа.се цад^плри^це' бео градске. аа; контродора прве класе исте даринарнице- — Ђорће Косгић, контролор друге класв дијјнаарнвце ш&бачке, за к нтролора ЈЈрве класе ис г хе Цариаарнице; — Живојин Радосављовић, прегледач четврте класе царииарвиц« радујевачке, за нреглед ча треће клаее исте царинарниц - —Тома Д. Јоваиовић, мј»гациовар четврте класе царинарнице београдске, за магационара трвће клаее исте царинарнице; — Коста Струнџалић, магационар четврте класе царинарнице врањ ске, за магационара иете класе цар*нарнцце београдске ао молби; — Павле Стојановић, ванредни нисар друге класе царинарнице београдске и вршиоц дужности магационара, за магационара друге класе иете царинаргице; —- Димитрије Јовановић,'практикант царииарницс. крагујевач ;е, ;за ирегледача иете класе т ричарнице. врашске. ГЈ- Милутина ј 'Ј. Марковића. у оставци ирав(»засту|Јника из Београда, минастар ираше фс^авиојје, на ос нову §-а 19. и ^|/ |акон|јј о нравозастуин цимаДза )' Дног нравозастунника за варош Београд. Г. Николу II. Николића, бив. јавног нравозаступнив* за варош Београд, министар правде иоставио је, на ос нову §-а 19. и 21. ракоаа о правозастуиницима, .за.једног иравозЈСсупника за варош Београд. трг08ачки гиасник Увоз свиша. — По јед^ом саонштен>у служб< ног лкста, министар нривредеу СМИС4У чланка 7 закона од год. 1885 забраниа је увоз жлвих свиња из Галиције у Пешту. ШвајмЗМЈЕ, — Ген&вдлна дирекција италијаиског друштва сициЈШЈанских желбзница у Мму закључила је зајам од 20 милиона лира с берлинским тр говачким друштвом, анкарском кућом Ерлангера и синова и с банком за трговину и индустрију

уђеу снаваћу собу. У овој соби обије на шиФонеру иа одатле украде

није зчала да је такав. Њагова лажна љубав обманула ју Је. 0 ><а је гле130 дук. цесар; предузета је истрага. I дала еамо на његову леиу спољаш* I ност, којом беше обдарен. његову Притворени. Ноћас су нритворени: | милокрвиост, љегово аривидно добро

полицијски шеник Београд 30 Децембар Шађл. Спноћ у 8 часова неиошати ЛОПОВ покрао је. Јована Ми.сира овд. касапин, и то на овај начиа: лопов је кроз једно-мало ирозорче из авлије ушао у собу затим обије врата и

Маријл Јовановић злужавка, из Аустрије и Владимир Стаиојевић б. слуга из Шанцз због скитње. * ОсуЏни. Пресудама нолицијским ооуђени су: Ђераси^ Бошковић слуга због нереда, Петар Пандуровић овд. ;и Јован Вешковић ћурчија због неуписа. слугу, Сгојан Јанаповић слуга због пчјанчсња и Никола Стевановић келнер због екитње. * Нађлна. На великој иијаца нађена су два кључа и налазе се у кв. варошком. , ПРООВЕТА _ БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И УМЕТНИЧКЕ Буввићка иа истоку. — Под овим именом изашла је у Берлину једна Књига чувеног иисца Јулија Шгинда. Дело је иутописна студија по источним земљама, где нисац говори о свима обичајима и карактерима источних народа, а међу њима и балканских иарода, само врло мало. Делојевеома занимљиво и има доста научне и ис торијске грађе. Нова зоологија — Госп. Ђура Козарац, лиректор I бе<>градске гимназије саставио је: Зоолошју за ни же разреде средних школа, коју је већ дао у штампу. БИБИОГРАФИЈА Уредништво је добило на ирилаз: „Браства" другу, а четврту књигу, коју је издало „Друштво Св. Саве ч Шгамиано у краљавсжо-срнзкој државаој штамнарији 1888 г. Цена је за нечланове „Друштва Св. Саве, два динара.

СМЕСИЦЕ НаталиЈа. — Оиа је била зеликодушна, снажна и мирна у свама својим осећањима. Љубила је Једног човека, који ње не беше достојан, ну за ко;ег оиа

срце, његов слободан дух. Први пут га је видела у његовој правој боји, кад је тек пошла за њ. Његова благост беше поврцим и неистината, чим се одликују лакомиолени и немоћни људи. Он беше рлспикућа, држало се, да ће иронасти, јер беше допао у велику веприлику. Али се и мраву склањао с пута! Једном онет изручи нуну кесу у руке веком сиромаху, који га сретнеједног дана кад је био добре воље; Међу тим кад његов отац — његов добри, взрни и љубазии отац — ради својих слободних мисли, наде у немилоот код двора. одрече га се син, и не хте ни чути, кад му дође гаас да му је стари отац об >лео. Тада тек сиаде вео са Наташјиних очију. Сама је пошла на сеоско добро свога свекра, а многе јој црне мисли, при овој вожњи пролажаху кроЈ главу Ну то беше само глава, која је сад видела своју погрешку, а не срце, С||Це љубљаше, оио не хтеде своју љубав носрамљену нанустити, оно се чврсто ухвати за овај прелом. То беше топло срце, које знађаше, да више не ће биги љубљено. Одважна девојка свршилаје са сво јим срцем. Свакеноћи ходаше неуморно Наталија по својој соби горе и доле. Свако јутро затацало ју је будну. „Ч )зок кога ти љубиш, то је низак, тесногруда^, себичњак. Ти мораш презирати оно, што си жудила да иоштујеш." 0 како јој је то тешко иадало на' срце. Она је тражила, да се разведу Њен лакомислен заручник, барон Рален, иола љут, иола зачуђен, иристане на то. „Обична иосла," брбљаху зли језиц«, „ништа то јв стара ствар". Ули језици имали су право Једног дана врати Наталија барону и.Јмеђу осталог и његов венчани ирстен. Он се томе прогивио и не хтеде га ни дирнути. По његовом мишлењу, то није ништа за брачни развод. Наталија је седела у својој соби, затворена и никог није нримала. Барон је долазио неколико пута до њ^них врата. молио је за договор, преклињао је својом љуб.лвљу, најжешће и најстрашније Је прекоравао; — оаа га ие пусти, не хте ни 1а га види. Пи сао јој је цисмо за иисмом; она ихје бацчла једно но једно иепрочитано у ватру.

Наскоро после тога отпутова барон Рален, после толиких узалудних мука. Наталија се поврати у свет, у живот, у свој велики сроднички круг. Многи су је нросили, јер беше чувсна са своје лепоте и богаства; али је она све одбила. Пребацивали су јој, да је сурова, хладна и сетна а никад весела. Свет не зна, што се жалосно срце не може никад развеселити. прев М. Ђ. Д. ШАЛА. Вредне домхКице. — Један путник прича, да нема вреднијих жена од Саксонкиња. Онв, ваи, не само што се не стиде код куће да раде и што су добре кућевнице, него и у позориште кад дођу оне непрестано плету.

књижевни оглас ~К 0 Л 0 ЛИСТ за ЗАБАВУиЕЗЊИЖЕВНОСТ ВЛАСНИК И УРЕДНИК Данило 13. Жлваљеввгћ Од нове године „Кочо" ће излазити редовно три нута месечно и то: 1; 10 и 20. За Краљевину му је годишња цена 10 динара,-, полу годишње: 5 динара\ а за четврт године 3. динара. Претнлата се шаље: Администрацији „Кола" Београд (еавамалска улица бр: 15 ) ,,Први број „Кола", је изашао ® Божићу, нослат, је свима, за које је администрација мислила, да ће га држати. Ако ко случајно није добио, а желио би Ј 'а држати, нека изволи ја вити, да му се пошаље. — Други број изаћи ће 10 Јануара, а послаће се само онима, који су положили претплату. Ееогр&д АДЖИНИСТРАЦИЈА. У КЊИЖА.РИ В. ВАЛОЖИЂА у БЕОГРДДУ МОЖЕ СВ ДОВИТИ Иатересантна каига БЕЗГРАД ОД ТАСЕ Ј. М. Ишпла је друга књига : КОБНИ ВРОЈЕВИ цена 50 пара дин. 30, 31. 1, 6, 8,

А тамо, код Градо а цриближаваше се, Адмирал! Љу бав к своме милом детету гоиила га је да шТо дре уђе у Венецијске Лагуне Зар да не нађе више своју Едиту? Зар да она иодлегне у мукама ире, но што је види. Као мртва лежала .је Едита у овом иодземном своду ловца мртваца, где је нашла склоништа — она беше мртва болесна XI СТАРА СВЕТЛЕЋ.А КУЛА На великој и јакој кули, чије подножвје беше од великог камења, беше велика сватлост. Кула је нодигнута баш на самом улаву из мора у Лагуне, код Маламока, као што нам је иознато из досадањег нричања. Млетачко богаство и јако развијена трговина онога доба, прииомогли су да се учини све што је требало за сигурност долазећих лађа. Према томе дакле, потнуно; је оправдан био назив ^Краљица Мора" као што"се .тада називала млетачка рену-

лика.

Као год на Лиду тако и близу Маламока беше сваке ноћи велика светлост, која је лађама са те куле још из далека осветљавала иут. Иређе је код Маламока била једна мала светлећа кула, начињена норед саме обале али се наскоро увидело да она није довољна, а сем тога да јој морски таласи нрете да је оборе. Због тога су морали подићи нову вишу светлећу кулу на улазу у Лагуне, и ова је кула чинила веће услуге лађама, јер је њена светлост на далеко осветљавала морску површину, а тако исто осветљавала је и неки део Лагуна, што је за рибаре било добро дошло. Стара кула стајала је још на свом месту и није била никако уиотребљавана И ако су морски таласи нретили да је једног леног дана, оборе у море, пнак је она до сада издржала навалу овог елемента. Стара кула беше нрилично удаљена од нове. Морски таласи,/-очели су већ да обарају један по један чен.

Гондола, у којој жавала се код М^ лаз за широко врло брзо гондолијера'

Инго, приблитамо, где је изндола је иловила гато је Инго дао •ду.

Јасно је осветљавала светлост са куле водену површину, која је и иначе била осветљена месечевом светлошћу. Кад су дошли блнзу излаза на море, видоше да је све мирно и цусто. Докле је год око могло догледати, не беше никакве лађе нити какве гондоле. Гондола приспе на згодно место и пристаде уз обалу. Инго изађе из гондоле и заповеди гондолијерима да га чекају ту. Гондолијери су једва чекали да се мало одморе од тешког нацрезања, кога су имали за време вожње. Кад је Инго изи шао на обалу они полегаше у гондолу и покрише се једрилом. На врху острва св. Николе беше дубока тшпина. Инго се приближавао светлећој кули скакајући са камена на камен.

(наставиће се)