Male novine

ВРОЈ 6

ЈГЕССГГ

Београд, Среда 4. Јануара 1889

ГОДИНА II.

ИЗЛАЗИ ДВАПУТ ДНЕВНО ПРАЗНИКОМ И ПОСЛЕ ПРАЗНИКА ЈЕДАНПУТ

Д I В 1

ЖА ГОДИНУ ЖД ПО ГОДИНЕ НА 3 МЕСЕЦА. ивсвчно

12 дин. 6 дин 8 дин. 1 дин,

МДЛЕ НОВИНЕ

НРЕТПЛАТД ОЕ ШАЉЕ МЕДЕЦНЈАНУ И К ИМПАНОВИЂ У Б еограду Обилићев венац бр. 1 и Васина уд. бр. 6. Може ое претплатити и код евију пошта у Србији ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од речи 10 пар. д., а на четвртој од петит реда 10 нара динарски.

1Е РЕТГГ ЈОШШХ ДН ЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА ЕБЕШЕ 2Е1ТОТ0

ИЗЛАЗИ и ИОСЛЕ МР13МИЕА

ЗА СВАКО ОГЛАШЕЊЕ ПДАЂА СЕ ДРЖ. ТАКСЕ 20. Н. ДИН.

"ВЕЋИ ОГЛАСИ ИО ИОГОДВИ'

ПРЕТПЈ1АТНИЦ1А 051 Признанице емо дали разноеачима, с тога модимо, да им се положи нрет« нлата. Уредништво, администрација и експедиција Васина улица број 6.

7ПИВНИЦИ КОЛАРЧЕТО ВОЈ има добар ручак сачет *рш јела за један динар. 6—20 (ч. н. у.) > » » » »

КАДЕНДАР Православни: 4 70 ац>сгола Католички: 16. Мхрцвл Сунце иалази: у 7 члс. 38. м ир. и. валази 4 час. 42 мин. Прва четврт 12 у 5 ч*сд 19 мич. у вече.

Дукат . Наиозеои

К У Р С

5 69 9 55

РЕД ПРИМАЊА П0 МИНИСТАРСТВИМА Мисн. унутра1пљнх дела: Свака дан ире подие од 9 и по час ло 12. и по иодив од, 4—5 часоиа. ■■■■'>кх жпостракик д*ла: четв^тгсом од 11—1 чсаел нре подие. Миижст. војиж: сваког даил од 11-—12 *ас. сеи нв дале и празника. Млиист. правде: Овавог дана од 9 ж ио часова до 1ХОДН«. Млижет. грд^еваже; Овакж дљж ед 11—1Ј ; чаеов« прв поджв. 4.*к (хросвеге а н,ркв, д«ла: П^гсгож (ЈЛ П—5-2 иае пре иоджв. Манжст. дривр-злс: суботом од 3—5 ко и)дие Мп иист, Фниаисије: Уторннкоаг н петкоаг од 10—1^ пре подне.

РЕД ЦЕНЗУРА П0Н08ЧЛНИМ ЗАВОДИМА Привелиговаиа иародиа баика: Поиедељак, ереда ж и етак. Београд. кредитни вавод: Уторак и петак. Задруга жа иеђусобно помагаље и штедљу: Поиедељак и четвртаж. Орпска кредитна бажка: ПоиедвАав, ереда, иетак н субота.

ВЕСнше

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Иремештен. — Г. Ннкола Стева новић, дојакошши окр. начелник у П ^жаревцу, (10 иотреба службе, нремештен је за иомоћннвл Уираве Фондова. Иензконоаан. — Дојавошњи помоћник Управе Фонл,ова Алексаидер Васојев^ћ стављен је у аензију.

Црестон^чке бакшишлпе. — С многим^ругим, раш;.» пц ЦШ е ЛГ' нронагандисдњем, цочело се у ваш »ј нресгоници, з^ водири и то, да разне бакшишлије зађу 1. Јлнуаоа п» дочовима, с картицама, честиткама, калечда^чићима и шгамнаним иесмицама, токорсе, да чесгитају „чоау" годину. Те бакн иншје, који су, млхом, дошљаци, нокушав*ју то дл раде и к >д нас, еамо з« то, •» го с« тако »а 11 ч

у суседној земљи, у чувеној земљи бакшишлијско), — у ко;ој све за бакшиш бива. Те бакш^шлије, ти дошљаци, заборављају, да је ово друга земља и у шој друга народност, па; да и други обичаји влддају. Оаи помишљају само на бакшише, а не воде ни најмање рачуна о томе, да Србин ненразнује нрви Јануар. Кад већ те бакшишшје полажу нраво на бакшише и ради тога у домове иду, онда нека то чине о ма терицама и св. оцима првд В »жић. Ми, са задовољством, бележимо, да смо дознали, да су многи српски домови одбилв те бакшашлнје, који су им ирвог Јануара на мали Вожић, до! сађивали, и ноучили их, да им по о;6нчају српском н* материце или оце јДођу, а не да, тражећи бакшиш, про! пагандишу уједно и туђанскв обичаје. | Иразновање нове године јесте у ј пароду српском на Божић. То дока јЗују: чеснлца, полажајник, пуцање !преко стоке, гледање у печеничну нлећку, целивање бадњака и љубље ње цреко истог као и маоги други обичаји, који се сви овде изређдти не могу, а, који јасао доказују, да Србин: бернћет, здравља и сваки нанредак Свога доиа, р*чуна од Б >ж*ћа до Б)жлћа, а не од једног Јануара до дру гог. Јануаром поч^ње само каленмрска н >ва годиаа, која служ* амо за срачуиавање времена, друге нлка^ве важности у српству она нема. 1|!).азн_Јваље иоиог Ј«нуар» -није дакл■) свегл амачег, к >јл су С )1и од иредака наслед^ли, већ ј ■ то намет гуђмсал, к >ј 1 нам д)Пваца н»гура|у, »лслећч, да је С1М»он) ,но')г' л узз(Ц)Н), иг) је еа затда. И1 г:» тако н*је т сам и»сгупа« са шлреним каотацгма (Д-»ег4т<4*-1) У духу ср (ском; ов» у толико пре ниј), што се га аргијешиа* у туђ »ј зе (ЈБ I М04вИ И НМН НО«ЧЦ 34 ИС.ГУ

баш узалуд тамо одлази. — Зар није смернаје и прилагодннје, да млађи у таквим случајима, скромно приђе руци своме старијем и усмено поздрави му празник и искаже своје жеље, којом ће га прилнком тај старијв похвакити, обдариги и у нвчем и п осаветовата. Није боље све оно што је туђе. * Богојављенско вече. — Као год што је у туђинштиае обичај, да у очи свакол првог Јануара, у друштву, седе и чекају своју ч нову годину", исто је тако стари обачај у нас Срба, да се по породицама у очи Богојављења искупимо и сачекамо поноћ. Сваки цравн Србин, био он на селу или у чаршији, био он у краљевини или ван граница ове, чува тај свој скромни старинска обичај и дан дањи. Тај обичај, дакле у Сриству, прелази с колена на колено и сваки Србин, свака срнска кћи ио њему се влада, јер га кошгује као особину народа свога. Ни једном Србину, пи Српкињи није он ни од какве штете. Таква седељка увек је мање више, и у по чном и у забавном погледу, корисна и за младеж и за стареж. и ако ни једни од њих, нису до данашњег дана дочекалн ни ,,мерицу дуката" нити пак ,,главу мерицу". као што једна прича за неку бакицу ; ели. И ако ни једне смргне очи нису виделе да се у поноћи „небо отворило' 1 н да се „Бог јавио", оиет за то не ће нам сметати, да и даље у то верујемо: да ћемо доживети, да то видимо, ако увек, само добра и богоуго сна дел* будемо чиниш К^д туђини ододе до пон»ћи у очи св )је и »ве годинз, и ако при т »ме зтју. да тим ирлчекчвањем, ни уколлк 1 но$ )ј г >нии умоегиги че ће, за шго онда Ср)ин. да лренебоегне свој нар>дни и иобожча обичај, којим се од гуђича рдзликује. КII г\ђипе цо мрче да из годин^

ПСД1ИСТ&Е

К 1' А .1, I I 11, А Н О К И

клн

ловац мртваца у венецији РОМАН ИЗ ИСТОРИЈЕ нлетачке РЕПГВЈШКЕ књега оедма (НАСТАВАК) (196) Стари Јаиопо гледаше са сажаљењем у Едиту. „Нећу да вас раздражујем, Слњорнна," рече он носде кратког времена. ,,И сам незнам шга ће св<з да буде! Аш чани ма сб, најбиље је да бегаге одавде — па онда — онда — — Ецита га погледа укочено „Мало час ви рекосге нешто о некој вести, ,,Јакопо", рече му она слабим гласом. „Реците ми шта је, али пре свега дајте ми још мадо воде!" Јакопо упали ламау што је висила о своду, а за тим јој дода воде. ,,Чудна је ствар," отиоче он да нрича. „И с4м управо не знам у чему је,

снмо сам начуо нсшто! Ви бар зааге, Сињорина, да вас тражи С п Фана, да је ухода вашег неиријатеља — —." „Ухода Инга Фоскарија!" „Ту скоро ја је отправих на пут то беше лажан иут," настави Јакопо. „Ја јој рекох, да би је завео и сакрио траг, да ће наћи Краљиду Ноћи у Градо! А сад, она је сигурно нешго пронашла у Градо, јер готово рећи, просипа новац; а сем тога она је избрбљала у дрвеној крчми да јој сад не доетаје ништа. Она може да добије толико новада, колико год зажели/" „Онда^ је она добила тај вовац од Инга?" ,,Тај не баца новац без узрока, Сињорина! Ја све мислим да је СтеФаиа ма шта дознала или нашла, кад је бида у Градо-у/ То мора да је врло важно, јер она држи у тајности! Амадеу, оном рибару и луцежу, казала је да не сме издати тајну, јер се заклела на раепеће! То је она говорила кад је била полупијана, казала је онда, кад је пила у крчми заједно са Амадеом и Јеронимом!" „Зар она пијанчи са људима по крчмама?" „Та она ]е пропала — ни мрве од човечијег облика! ' настави Јакоио. „Она је права животиња, довољно јој је то кад се еамо наједе и напије. Оништосуовде у Дужд> Ј вој палати, и онај, коме она сад служи, сурвали су је у цропаст! Ја бих само ж Ј лео да дознам шта је она видила, или нашла у Градо у?" „А зар нисте говорили са њом?" „Јесам пре но што сам пошао оваме, Сињорина! Покушавао сам више путд говор, не би ли се издала, али она беше лукава. Смејаше се и за тим рече: ту тајну нећу смети да поверим ни самоме свештенику, баш кад бих била на смртној постељи!" „Сигурно ће бити нешто, што се тичс Савета тројице, Јакопо!" рече Едита. „Она је тражила вас, а нашла друго нешто, то је сигурно! Хе, само кад бих био богат, кад бих имао новаца! Кад СтеФан« види новац, она ће да учини све!" Едита уздахне. „И ја сам исто тако сирота, као и ви, Јакопо!" рече за тим. ,,Зато и не можемо да дознамо ншнта! Једино још што ми осгзје то је, да искушам Амадеа! За сада и он не зна ниш-