Male novine

_ ГДАСНИК ТРГОВАЧКЛ гм ник Нове врсте топовског барута. Како је Круповој Фабрици, у злједници са Ротвајлском и Келиском Фибриком, исиало за руком да у мрком иризматичком баруту иронађу такву врсту барута, која без иовећања притиска гасова знатно увећава живу силу зрна, то су тиме нодстрекнуте сае те а>абрике на заједничви рад те да прон»ђу бољи барут и за тонове малог ка либра. Онитима, који су чињени у том обзиру с разно узрљеним барутом, зрнима разнога барута и разне величине другојачијим саставом, мрким угљеном и још другим разним начинима израде, успело се у неколико да се добије за нешто бољи барут, али код кога трошак око израде није стајао у нужној размери нрема квалитету. После многобројних опита најзад испало је, веле, Келнској ФабриПи за руком да изради са свим нову прсту барута, који иоред мадог нригиска гасова има знатно већа дејство од досадањег барута, а осим тога при сагоревању даје мање дима С тим барутом чињени су у Круповој Фабрици дужи ОНИ' г И.

рили, — то се од стране жељези. одељења министаретва грађ-Јвана опомињв трговачки свет, да у будућепри нреднји робе иа возидбу у чатавим колима која су сами товарили, стављај у у товарном листу напомену ио одредби тач. 3. на стр. 28. лок. тариФе, да жељезница аредчту робу аонова аремсри и констртује тежину, како би избегли горесиоменуте казне за преоптерећење вагона. Изузимају се случајеви оваквих на помена онда, ако су пошиљаоци робе за стављену те.жину еигурни, да неће жељезница при звничиом мерењу већу цифру тежине наћи, која би нарочито мак<;ималну границу оптерећења вагона превазигала.

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И УМЕТНИЧКЕ

Затзореаик: — Кат не из*ајете љуцки, ни јело ни стан, боље и *а не држитс ансу. * Стога је то — А. — Говоре, како телеграФ брзо саоиштава а, ја велим да није истина. В: — Како то? А: — Па ето како , већ има три недеље како сам оцу телеграФисао, да ми пошље 40 дипара, на нема ни трага ни гласа. * Али. — Шиаарица. — Тетка, ти тражиш увек но новинама срества за уленшавање, ево овде једно. Тетка. Где је? Дај овамо! Шииарица. Езо читај: „Да се стајро гвожђе сачува од рђе.* * Право јачега. — Је ли, Карло, зашто ти тако често добијаш батине од твога оца.? Карло: — „За то, што је он јачи од мене."

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК „Срп. Новине" од 4. ов. м. доносе овај указ и одредбе: — Светислав Јевтић, прегледач робе Ш-е класе београдске царинарни це, постављен је за писара 1-е класе управе Мајдвн-Пека. Г. Ђура Врбавац, предавач чачан ске ниже гамназије, нријавио се министру просвете и црквзних послова да положи ироФесорске иснит из упореднога| земљописа, историје српске са земљописом и немачкога језика, Министар нросвете и црквених но слова одредио је у комиеију, која ће испитати овога кандидата: за председника г. Панту Срећковића нроФесора Велике Школе, за чланове: г. г. Јована Туромана, Јована Ђорђевића и Светислава Вуловића, нроФесоре Велике Школе и Љубомира Ковачевића, проФесора учитељске школе. По што су од извесног времена учестале жалбе нашег трговачког света како им жељезничке станицедосуђују казне и друге накнаде за преоптерећење вагона, које еу сами това-

Матејко. — Чувени пољски сли-ар Матејко, како чујемо, израђује читачу галерију слика из пољског народног живота и мз историје његове. Свега ће их бити дванес, а израдио их је већ шест. Румунске пееме на енглееЖОМ. — Краљица румунска, Јелисавета, позната у књижевеости нод именом Кармсн Силва, риди живо на томе, Д& превзде на енглески збирку вароднкх песама румунских, које је г-ђзца Вакареско покупилаиз народа. Нова драма. — Као што јавл.ају румунски листови, Алексапдри, посланив румунски у Паризу, довршиће ових дана једну драму у стиховима која ће се ирви пут приказати у народном позоришту у Вукурешту. ■——

о резултату хемиске аналнзе извршене од чувеног ароФесора Бг. СгО(1е&о1с1 : ,,Из предстојећег налаза следује да је цигарни паиир ла кокард

— 1а Сосагс1е

који је ноднео

ОГЛАСИ

ШАЛА. Зна, кад Ке. — Драги докторе, изволте сутра код нас, бићс једна мала забава. Оао иола 9 певаће моја женица јсдну иесму, а око 9 часова |вечераћемо мало. ДиКгор: — Влагодарим лепо, доћи ћу око 9 часова * Хтео би. — Апеанција затворенику: — К :ко? јели укусна чорба.

ОГЛАС ПУШАЧИМА Путујући по Србији имао сам прилике сазнати да се тамо распростире мњење, а и да се преко новииа уверава да је ,,кар г гуш" — 1е» Легшегез саг1опсћеб најбољи цигарни папир. Ја се нисам могао доста начудити оваквим гласовима и огла сима, знајући да то у самој ствари није тако будући је свуда ло знато да цигарни папир ла кокард — 1а сосагАе — нревазилази у сваком иогледу цигарни папир ,,картуш". Да бих могао то доказати и сведочанством јавпих завода , а не само цојединих приватних лица, обратио сам се ц. кр. технолошком занатл. музеуму у Вечу, као најнадлежнијем месту за то, с молбом да се хемиски испитује и један и други папир. И ево одговора, што сам добио од Хемкеког одељења тога завода

на испитивање госп. Христијан Шиц, слободан од свију шкодЛ ј И вих материја, и да је како од восно тежине тако и односно садржиие пепела бољи од у исто време испитаног цигарет нанира картуша. Ово је сведочзнство потпиеано од Директора тога завода чувеног Ехвпег-а од председника хемиског одел>ења Др. X. витеза од Пергера и проФесора СгоАе1гоИ. Мислим, да ми, поред тог јасчог сведочанста пајпадлежнајег завода, није од потребе да кажем да је хемиском анализом очигледно доказано, да је цигарни папир Ла кокард — 1а СосаМе — у најбитнијим састојцима знатно бољи од картуша. Поштоване пушиоце из Србије молим најучтивије да се сами увере о финој " каквоћи овог цигарног папира ла Кокард — Ј^а СосаМе — а могу га наћи за целу Србију само код. Аврама С. Демајо У Београду а на комад у евима продавницама дувана по 10 пар. дин. С поштовањем Христијан Шиц СћгЈв! 8сћИ1 :2 Фабрикантцигарног папира. 9—10

ЦВЕ СТОТИНЕ АКЦИЈА КРАЉЕВСКЕ АКЦИоНАРСКЕ шгедиолице продајемо и на мање. 2 Ја ^уара 1889 г. Краљево КнежевиК и РадовановиА: 1-10 ч. н.

ГАСИРОДА.ЈА Једна количина разне сор ге добрих дрва расародаје се, по јеФтинијој цени, — укитати у плацу цреко пута каФане поч. Коете Димитријсвића до мале ћуприје у Венецији. 3 5 7 7,2-3

бедрима у јавним заводима као што је Ла-Вијенов. После одласка каваљеровог забава се продужила, као да није ничега ни било. Један од господе изгледаше, да је веома заинтересован у распри, и ако није узимао удео у истој, звао се Рајх Петутије, а био је благајник државе Ландок. Пријатељ Ханивелов, па се није ни смеета помакао, кад је каваљер мач извукао, са лактом наслоњен на мермерни камин у црном кадиФеном оделу, искићен црним џетом, изгледаше веома Фантастички, гледајући хладнокрвно цео призор. Кзд се свађа свршила — онако напрасно као што се и почела — кад је каваљер мет нуо мач у корице, зрак љутине арође преко лице Петунтијевог и његово танке бледе усне раздвојише се да изговоре реч „Вудала!" Како је Сан-Кроа отишао, г. Пенутије нареди за своја кола.

II. Отац и муж.

гађало у Ла В ијсвовом аводу, обичне каруце 1Ш тадашњем обичају стадоше пред богато изшараним вратницама хотела Бринвиљ, једну од најфииијих кућа у кварту Марсовом, који беше аристократски крај у седамнајестом веку. Готово одмах, и пре него шго је служитељ имао времена да отвори врата од каруца, њих троје се скидоше с кола два, млада и трећи старац. Старац одевен у одећу прошлог века беше г. Друд-Убреј полицијски поручик, који је био саветник Ане аустриске за за време Фронде. То беше отац маркизе Вринвиљ, а два младића, који беху с њим, то су његови синови. Сви троје застадоше пред вратанцима, и саветоваху се, пошто је после неколико тренутака један од њих даде знак кочијашу, који ошинув коње одјури у правцу ка Плас Ројалц. Заостали подигоше јаке на огртачима, натукоше капе на очи и наместише се мало даље од куће. Д-Убреј подиже тешку алку на вратима и лупњава одјекиваше кроз пусту улицу. Капија се уз звеку ланаца и шкрипање отвори, вратар се смерно поклони познав маркизиног оца ; он пође нанред,

Док се ово, што смо сад описали, до- познав маркизиног оца,; он пође ш Вдасник Медвцијан и Кимплновић штамнарија Медецијан и КимиАноаии Обшшђев

а слуга му светлао уз степене право у собу Маркиза Вривиљијера. Маркиз Вривиљ беше ваљан човек и пуковник нормандијске регименте. Ратовање му је давало врло мало мира и он се истим користио, сматрали су га као доброг играча и добродушног љубавника у друштву ОФицира и попустљив жена. Све је имање своје упропастио, да себи задобије име, и то га није ни најмање кињило, јер је жени приписао већи део, који повериоци нису могли дирнути. Он је њој приписао не с тога, што се хтео тиме кориетити, — био је далеко благороднији од тога, — него је хтео, да је осигура противу свога разкошлука. Г. Бринвиљ из почетка љубио је своју жеву до лудила, али је временом у велико расхладило ту љубав. За сад је остао само сладак и пријатан споразум, који временом долази; Маркиз се врло мало брину о понашању своје жене, оставив је еа свим слободну као што је и он желео бити. (наставиће се)

венац бр. 1 Одг*ти»- ш

ХТс

имнановићи