Male novine

ПРОаВЕТА

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И УМЕТНИЧКЕ Соаре «а (иског „ф 1гара" Књижевно-уметничке вечери аариоког „Фигара" особито су зашмљчпе. Прошлог соареа престављала се за то нар »чито намисана шаљива агра Жчпова „Топк а Г едои1;."

РАУКА

Светлост упливише иа аед. — Мед док је још у Сату са евнм је течан н тек ка*а се одеди иочињв се згушњавати. Дугој се није зиало да на ту промену много унливише светлост, Нек« чувени пчелар нилије два стакла меда увеже кртијом и, једно стакло остави на мрачном месту а друго на свг-тлост. Када је после »ратког времена отворио мед, ои«ј што је на мрачном месту остао је течан, а онај што је Г)ио еветлости изложен, сасвим се згуснуо. Тај занимљиви ироннлазак уједно разјашњује и то, за ш го нчеле на мричном месту раде, и зашго одмах гледају да замажу ако нм се какав прозорчић начини ? За то, што светлост згусае мед те им тако зи твори ћел»|јице® те се младице не могу добро да хране. * Кослологија; једна рефориакален дара — Коемологија је наука о свету — Не један пут се дешавало да се свет занима тешкоћом која ироизлази, за датирање, из несугласице датума и дана у седмици. Цпшто се број 365 не може тачно поделити еа 7, број седмичних дана и, сваке ч тврте године, 29-ти дан, који се даје ф -бруару месецу, више заплећу ову тешкоћу. Пикренути ненравилношћу Григоријевог калснд 1ра многи иетражчвачи одавно п .кушавају да реше проблем који је, у последње време, предмет пажње и саме Аклдемије наука у Пааизу Француско— астр.шомско друштво објавило је у своје време конкурс за решење тога цитања и награда, намењена нисцу кчји најбоље реши то нитање, досуђена је Гаетону Армелену. По његовом иројекту остаје едмица, а да би уоквирио ту иоделу са осталим ноделама времена, он дели годину на 4 тромесечија а свако тромесечије нл 91 дан. Пошто се бр >ј 91 може тачно поделити са 7, свако тромее^чј« садржава тако иотпун Г»рој еелмица, то јес 13 П<»ЈМНЦ4 тачн...

91 дан сваког тромесечја подељен )е на следећи начик: Првг< мезец има 31 дан и почиае у понедељак. Други месец има 30 дана и почиње у четвртак. Трећи месец има 30 дана и почиње у суботу. Сва су тромесечја подједнака. Пошго та 4 тромесечја дају 364 дана, један дан метут је ван месеца и еедмица; он чини додатак, и стављен је на нову годипу. На такав начин потпуна сагласност тромгсечја није уклоњена, и, усљед тога, све годиие лвче једна на другу. Месец од '/8 дана укинут је. Кад је преступна година, онда се Један други доиуњујући дан стави на крају године. Овај се нови календар може се усвојити са врло великом коришћу, само ак<> се месеци од 31 и 30 дана ставе у стаЈан ред и да иочињу увек (едним истим даном, који да буде увек само поиедељак, четвртак и суб )та. То би у миогоме олакшало истраживање еког дана, што је нарочи 10 за исторнке важно. Ево једног примерн; треба нам на ирилику, да изнађемо 17 мај или 25 септембар. Мај је 2-ги месец тромесечја, који почиње увек у четвртак, а 17-ти субота. Септембар је 3 ћи месец тромесечја, ночиње суботом, по чему би 22 био у суботу а 25 у уторак. Академија Наука у Паризу обратила је велику пажњу на ова) прнјекат. Ми преиоручује^о пажњи нашег евета о»ј«ј арости, лаки и дивни свстем. /\; А.

СМЕСИЦЕ Статистика. — Вредно ће бити да номенсмо нашим читаоцима како се грдан, а у исто време разнолики Орој етранаца налази у Паризу, тој великој светској вароши. Ево од прилике гога броја: два Абиеинца, два Гватемалиа, један Далмејац, један А »|>ик.1нац, (Н гар) жва Сијамца, три Цоногорца, ј'дан Нубијанац, пет Д >м4 никанапа, пст К<-сгариканаца, пег М ■негаска, седам Т .низањ ша, 29 иа II аивије, 41 из Вугарске, 35 изЕ.<ватора, аб М сираца. 63 са Х<ита, 23 Јапчн-пн. 32 из М р^ва, села« »з

државицс Парагааја, 27 Персијанаца, 86 Перувијанаца, 61 Срба, 83 Уругрвајаца. 32 из Кине, 9 из Сан Салва дора, 121 из Венецуеле 161 Турака, Шведа 499, 230 Португалаца, 933 Влаха, 192 Норвежанина, 419 Данаца, 174 Мексиканаца, 536 Грка, 524 Врдзилијанаца, 148 из Колумбије, 132 из Чила, 524 Боазилијаиаца, 2302 Аме раканаца, 7688 Енглеза, 5785 Аустриј наца, 2763 Шцањолаца, 8985 Руса, 11.692 из Луксенбууга, 26,109 Немлца и из Елзмса и Ј1>тринђија, 25144 Швајцараца, 43,712Велђ«јанаца 24178 Игалијанаца. Дак 1е близу 170,262 лиц» само упиеаних, а колакол« неупи саних ! * Загонетка, — К<д је славни хуманиста Е > змо од Ротердама (који је умр'о 1536 г.) диШло у Француску, пријави се он К01 краљ* Франсоа I. овако: „Његовом Величансгву жели дл будс престављен један странац, ејји долази из земље, која је ниж-« од зоде и где становници спаљују своју мајку." — Ов*кво при авш.ивање, које карактерише шалу онога вре«ена, иробуди љубоиитство краљево Он зановеди те му доведу тога неиознатог странца. На своје ведико изненнђење он познаде у њему славнога Ера$м- и прво његово цитање било је разуме се, да му разреши загонетку. — „Ја сам казао араву истнцу." одговори Еразмо: „Холандију б" већ одавно прогутало море, које је више од земље, да се не подижу тамо јаки насини. Холанђани не горе готово ништа друго но тресет; тресет се иак вади из земље, а земља је наша оашта мајка."

нешто, што ће многе људе тсати аса вота! — Ах, наумио? — Хоћу — медицину да учим!

ти ме плашиш; што са то

ШАЛА.

Добпр сат Странац: Молим вас објасните мм: аа што ваш црквени сат никид не иде? Колико год сам иут» кроз ово село ироиутовао, још ни једлн пут није добро показао. Сељак. А... та саг је доб^р, да бом<- да сад не иде, али кад пође, онда најмање тои пута брже иде н-то сви остали с»тови. * Правична срџба. Просјак (који јг добио само нарче дча хлеИ<): ,Ш>а г-ђо? — Зар само сува Х1-6-.? — Ну, ч<>ж -т ■ дуго чекати док ва« опет д .ђ м!" * Грозна О Јлука. — Та ти си се страшно Јозби и >? 0 чему размаш»ш? — О, решио саи с<* да уччнич

„МАЛИМ НОВИНАМА" Беч, 10 Јануара У вишим дипломатскнм круговима не зча се ништа о скорашњем остуј нању немачгог посланика Рајса као ■ о његовом слабом здрављу. Берлин 10 Јануара Цар је био пола часа у посети код државног канцелара. Параз, 10 Јануара Комора је примила са 369 против 169 глас. нов закон о војсци, одбацив! ши измене, које је сенат ноднео. У иарламенту се држи, да сенат не ће пристати на ту измену.

ПРИВРЕДА Зашто се крече воћке. — Зато, да би се намазани делови воћке сачували од зиме, што се кречењем знатан део инсеката уништава; што чува и не донушта да се лишаји и маховина >бразује на кори, што чува младе воћке да их зечеви не нагрвзу. За. ову поеледњу цељ, врло је добро ако се ало крви помеша са кредом и том смесом окрече стабла воћкина. * Средство противу шапа код оваца. Најире треба ноге односно ианоњке млаком водом опрати и добро четком убрисати, а потом сва рањава места очистити ножем и четкицом, оболела места мазати дваред дневно једном смешом која се састоји из хлорног креча и воде. Оем тога, одвећ је потребно, да се болесна грла <двоје од злравих и чувају од влаге и мокроте. Ако је болест заузела мах то се онда може употребитн следећа мешавина: у јед<у чинијуу којој има воде, оставе се неколико бакарних крајцара, даље једно парче цинка и усп« се нешто мало сумиорне киселине. По свршеном кипљењу, умаче се сунђер у ову течност и њиме мажу шго чешће рањава места.

Велика лађа, коЈн је Оила мнмац, дибила је заповест да плови врло лагано, како би изгледала као да је ватоворева миогом р бом. Да се приближава, али врло ОЈрезно, обали код Сеша, где еу Ус коци између трудова и стена, свагда били у заседу и очекивали нљен. Канело је стајао на крову своје велике Галере, ое је пажљиво слу:г.ао и гледао на све стране. Сахат за сахатом иролазио је. Ништа се не чу, никакав нуцањ. Сваки је са зебњом очекивао регаава јући тренутак. Већ еу млоги мислили да ова превара неће иснасти за руком, и да Ускоци неће напасти; кад на један мах у ноћној тишини захори нуцањ. После неколико тренутака захори се и други, а за тим принуцаше пушке. Сад је Капело био задовољан! Огпочела је борба! Главно му беше да се ствар тако у-„ деси, како бн сви Ускоци ушли у борбу и оставили своје стеновито гњездо. Онда би Галерама испало за руком да их све онколе и уеиште, или похватају. Лагано и опрезао приближаваху се велике Галере ономе месгу, где су Ус-

коци са осли им чамцима отпочели напад. Чим су Ускоци отночели напад, она велика лађа што их је намамила, брзо се уклони. и навезе се у широк море, да би на тај начин нзмамила усгсоке даље од обале, а осталим Галерама дала могучност да чамцима Ускочким пресеку повратак на обалу. Изглед на велику пљачку и добит, на мамио је готово све мушке обитаоце у Сењу. Они се приближаваху са својим чамцима лађи, која их је измамила, и спре маху се да отпочну напад, и опколе лађу са свију страна. Посада на лађи беше се прикрила очекивајући нанад. Ускоци се надаху да ће брзо и лако бити готови са посадом на лађи. Изгледало им је, као да је посада врло мала. Али кад са лађе испалвше први топ, то је из почетка изеенадило Ускоке; но на брзо они се охрабре. Мислили су да мрнари нуцају само с тога, да их занлаше. Охрабрени Ускоци тиме, што су видили врлу малу посаду, после дугог пућања, јуришу на лађу и покушаваху са више страна да се успну на њен кров. Одмах за тим захори се са лађе и

други пуцањ, који одјекну у ноћној тишини и разлеше на далеко. Као мачке пузаху се Ускоци уз лађу да би се дочепали крова. Поједини пак пуцаше из пушака, гађајући оно мало посаде што су видјили на крову лађе. Око пет стотина Ускока беху напали велику Млетачку лађу, али само мали број од њих пузаше се на кров лађе. Онк су се надали да ће њих тридесет брзо бити готови са посадом, која је бројала на 10 —15 људи. Остали Ускоци са сво јим чамцима брзо опколе лађу. У томе настаде на крову лађе ужасна ларма и борба. Пушке пуцаху, сабље су звечиле, а чула се јака псовка и јаук рањених. Више њих тегако рањених Ускока скоче са крова лађе у море, и довикиваху осталим Ускоцима нешто, из чега они закључе да се на крову догађа нешто осо. бито Сад се зачу победња вика Галерских војника, они беху надвладали Ускоке. Кров беше покривен мртвацила и рањеницима и снд тек почеше војници са крова да пуцају на оне Ускоке што беху у чамцима .