Male novine

иглом. У земљи се налаза обичан камен, магнетски и кад се њиме превуче неколико пута обична челична плетећа игла иостаје она нрави магнет. И гвожђе може добиги магнетска својства, кад се турпијуше. Тако ко жели правити магнетске опите, нека набави себи бар таку једну плетећу иглу, коју нека намагнетише поменутим начином. Сад, кад се таквој плетићој игди примакне друга шиваћа оиазиће се привлачење, после којегтреба иавесна снага да се игле одвоје, што је ичевидан доказ да постоји сила магнетска. Та се снага магнетска може видети и доказати купљењем гвоздених опиљака око магнета, кад се овај, у њих мегне. Тада ће се око магнета нахватати читава брада или четка од оииљака. Још ако размотримо положај њихов, видећемо, да су се опиљци око крајева магнета највише нахватали, а идући средини све мање. Очевихно је да се оком не може распознати та снага магнетска, па не само оком него ни ма којим другим чулом. Тако се на магнету оиажају својства, који нико живи у свету не може се пронађе, буди како га испитивао. Јер вакагнетисана плетића игла ничим не разликује од немагнетисане; међу тим је у својим деловима са свим чудновата, јер јој средина није магнетисана а нрајеви јесу. Још је чудноватији појав, кад се једном магнету примакне нека игла а овој друга трећа и т. д. виде ће се да се све држе једна за другу. Ну аао ое она лрва одвоји од главног магнета, све друге попадају, што је докаа, да се све могу тренутно магнетисати. ПРИВРЕДА Смрзнута јаја да со могу употребитв треба са свежом бунарском или чесменском водом помешати нешто мвло соли на у исту метути смрзнута јаја. Та слана бунарска вода извуче мраз, и јаја се могу употребити. Нова племенита лоза — (Сјззиз ше хт-апа) Ако Је пстиа« као што пишу, да из шума мексикшских шаљу у Еврону семе и чокоће неке особ^те Јозе, то ће се одбрадовати том новом проналаску и наши виноградари. А ево шта се све о тој лози за са да зна. С почетка тера та херкулесова лоза стр хчта мниго ластара, који у кишном времену врло брзо и лепо расту, тако, ла ска оближња ирвз,

ст;не, и друга расгвња цокрије уви јајући ее око њих и угуши. Још у почетку сеатембра пуца са свим сазру, а у октобру ако је лоза и у хладу, потнуно сазру пуцад. Чокот се веома разграна; са жилама својим иробија стене; осам месеци може да издржи највећу сушу, и од год. до год. раоте без икакве неге, а плод. му је ванредан. Крајем месеца октобра отнада му лишће које је налак нашеј лозе за тим и род, па напослетку и® лоза све до чокота. Пуца су велика, црвена или бела, али највише црвена, слатка су и ондашњи готове вино, сирће а нопајвише „слатко", које они називаЈу „ Увата а (Ува , талијанска реч и значи: грожђе). Кус је налшк талијанском грожђу. Па што не би онробали и наши вииоградари, јер кад та лоза тако прти где је вечита хладовина, како би тек овде код нас пртила! Та лоза највећма воле да расте по стенама, па баш за то требало би је набавити и у оне крајеве послати где су голе стене. ПОСЛОВИЦЕ Боље н без вечере легати, нег с дугом устати. Боље и крчмару, него лекару. Боље и магарца терати, нег сам товаре нртити. Боље и подуже нирити, нег уста онарити. Боље комад хлеба у торби, нег нојево перо за капом. Боље и дваред питати, нег једаред заћи. Б >ље купити, нег по селу прос}акати. СМЕСИЦЕ Иосљедице једне рђаве шале. Ј, Глоам млади Инглески Свештеник враћајуђи се из Лондона гденаједвчј забави беше и на којој је једнучашу више него обично претурио, — кући својој у Рор1ганг, У кунеу осим њега налази са само једна млада женска именом Мис Ави. | Глоам коме сг његова млада сапутница допала беше, у свом веселом расиоможењу ослови је: „како је го пријатно Госпођице кад се на путу и то близу нас налаза и кокова млада дама, нодобно код вас у Енглеско; ностојећем обичају у очи Христова рођења, када се дрво Фристово (Спз^ћаит) окити свећицама и тренери као алатом окићени чошиеј З'»га ':а узбу-

ђењем и испуњсни божанским миљем целивамо!" Млади попа трабуњаше у ватри, и мнслећи на пољубац који би могао овако да га нико не види дати млалој госни. Млада госна не беше вична оваковим немилим појавама. Узнемирена овим немилим сдучајем , незнођаше како ће поступити и отрести се мало напитог свештеника. „Нема сумње" мишљаше она „Свештеничко одело у овога човека само је гола обмана". „Што се ви тако окрећете од мене" питаше је Глоам приближив јој се једним несигурнмм кораком. Не беше баш тотико пијан, колико нотрес влака сиеташе да се право иде. Младој девојци иак чињашс се да је он и сувише пијан и да опаке намере има. Уплашена журно отвори прозор од купеа и стаде из свег гласа викати „Помоћ помоћ". На вику младе девојке Глоам се беше у часу истрезнио, увидевши накву )е глупост учинио. „За име бога не вечите тако рече уплашени свештеник ,,ви ћете ме у нропастити" и жснску око паса дохвати да је од прозора одклони да ееби и даље вакала. „Помоћ помоћ" викаше она павши на седиште са кога се опет журно дигне. „За име божије Госаођице пустите ме да вас известим" говпраше Глоам стиснувши јој обе руке и побледивши у самртном страху, чији израз лица. беше још више мла<л> девојче. Она беше сво присуство духа изгубила, п^срћући до еајближих врата од кунеаи иритиште на браву. Врата се отворише. Хладан ноћни ветар и гусг дим од Локомотиве улазашд у вагон. Младв свештеник појЛри за девојЈ ком да је од отворених врата натраг поврати, она му скрене с пута и још гласом јачим стаде викати за помоћ, трудећи се да на басамак од улаза стане. Затим се аачу још једапслаби врисак — и нема тишина. Великом брзином влака, и јакимдрмањем извесно преко каквог прелаза — рампе — Врата се сама од себе аатворише — Младог девојче/га не стаде!!. Гловм скиде шешир ударив се по челу, трудећи се да разуме шта се то све збило. Од чуда и страха сав је дрхтао, дошав к себи размишл>аше шта је учинио. Од једне шале да уироавсти један живот без сумње млада девојка иала. М'>жда је мргва. Гледаше у густи мрак, ништа не мо гаше видеси ништа не могаше чути! На натпсу лежаху: Шал, путничка пооба књига и ј-лан «а(ги зштан

женски часовник; ствари младе девојке. За кратко време влак беше приспео у станицу. Носачи појурише саиутницима и чисто им отимаху из руку њихове путничке торбе. Један од њих отвори врата од купеа мсадога свештеника „Пртљаг С^р?" „Да )а имам нртљаг" рече Глоам дрхтајући излазећи из вагона умируј^ћи и храбрећи се, и у тренут ока био је међ светином која се гурала улазећи и излазећи из вагона са своим коФерима и другим пртљагом. Влоамову узрујаност не беше нико опазио. „Вику за помоћ ниЈе нико чуо, очевидац овог грозаог догађаја осим њега нико не беше" мишљаше Глоам. „Мени су кола иотребра" рече носачу који му ствари еоеаше „идите и иотражите једна." Последње речи смрзоше му се на уснама и ое сав дрхташе. Беше спазио девојку једну коЈа беше права слика његове ноћне санутницЈ кпја кривицом његовом страдаше. Да беше ова млада девојка један поглед на њега бацила она би зацело ^риметмла његову забуну и страх, али она гледаше за једним старим Госидином и госиом који у сусрет њој иђаху, очима пратећи долазеће путнике. И она ишчекиваху неког? „Ја је још не видох на поље изаћи отац" рече млада девојка старом господичу и госпи прилазећи^„Ми смо у свака кола гледали" рече стари господин „она зацело није дошла. Ја мислим даје вла*к задоцнио „Али како долазе њене сгварн овамо, ја их видех у једном купеу и нознадох да су зхиста то њене ствари, да није од Лондона било какове промене вћака" рече брижно стара госна. „Јл мислим да се и влак у Дидготу мења. Она мора бити да је из јвдвог влака изашла и погрешно у други ушла?.. „Ох то је врло неириј'атно" узвикну млада девојка. „Ја мислим да ћемо код куће затећи депешу" рече >тац. Девојка беше узлла шал, и путничиу торбу из куцеа. Књигу и часовник не беше спазила Глоам беше спазио пугничку торбу што је девојка носаше, зрачак од лампе пада на њу и он ччташе на њој крупна слова „Мари Ави." Мораде се наслонити на сгуб перонски да га снага не изда. Он беше видео оца матер и сестру његове несрећне сапутнаце, Једва се бе,ше докогурао до кола и у гостиону одвезао. Он има ђина још 6 енглеских миља колима нутовати до Рорланга који у близини Бипленгххна лежи Путонање беше

имам, захтевам да с ; Краљица Ноћи иреда капетану Бембу/" „Не! Никада!" изјави Дужд и устаде. „То неће бити никид!" „Ако останете при тој изјави, Светлости," рече Даионт пребледивши, „онда ће настунити случај, који се до данас још еије де«ио! Још никада не беше случај где Дужд одриче да испини закључак Савета тројиде! То нас гони да се поново посаве'« ујемо и учинимо такве кораке, за које ће те одговарата ви, Светлости!" „Надам се да нећете терати мак на конац, Монсињори, јер иначе ћу бити принуђен да исиитам д<> које границе допире ваша моћ, а до које Дуждева!" рече стари Нријули и гордо изађе из црне сале. „Јесте ли чули, Монсињори?" повиче Инго, кад је Дужд изашао напоље. „Јесте ли чули ту претњу? То не беху речи једног Дужда, него једног владаоца!" ,,Он се противи! Хоће да нам пркоси!" изјави Дапонт. „То се нисам надао," призна Конта рнније. „Али ја ћу вам објаснити од куда долази то, да вам он прети," рече Инго зловољно. „Још нико не зна о тајним на-

мерама које се принрема)у; али је Дужд сад у неколико објаснио! Дужд је у свези са народом и хоће његовом помоћу да обори нас, племиће!" „Говорите ли истину, граФе МираФи јоре?" унита Дапонт блед од љутине. „И мени изгледа тако, као да се Дужд ослања на какву невидљиву силу, са којом ће се борити против племића," дода Контариније, „Ви се нисте преварили, племенити Контариније," настави Инго. „И та невидљива сила као да га оснажава, јер инач;' неби смео да нам изговори онакве речи! Дужд је у тајној вези са народом, он спрема заверу против племства/" „То би било велеиздајство! Зар је он заборавио на судбину Дужда Марина Фалијерија?" упита Дапонт. „То би била за њега несрећа, његов пад."' дода Контариније. „Али ми немамо никаквих доказа, да он припрема заверу!" „Надам се да ћу вам за кратко време прибавити доказе!" одговори Инго. „Има једна околност, Монсињори рече Дапонт, „која нам може сметати и припремити вам неприкику. Галере, које су отишле у борбу против Ускока, ско-

ро ће се вратити. Може бити да ће и Адмирал, ваш отац доћи са њима. Ако и он, као што се Дужд нада, буде заштићавао Едиту АмалФијеву, онда ћемо доћи у велику неприлику — —" „Не, никада, мој племенити Дапонте," повиче Инго. „Мој отац неће се вратити никад више! Па баш и кад <би дошао, зар нас његов нојав може задржати да не испунимо дужност према Отаџбини? Краљица Ноћи мора се повући на одговор ако не желимо да отворимо широм врата заверама и бунама! Не испадне ли нам за руком да нашу цељ постигнемо обичним путем, онда ћемо употребити силу !" „Ја се слажем са вама, граФе МираФијоре!" рече Дапонт. „Пре свега главно је да прибавимо доказе, како је Дужд у вези са народом и да припрема заверу," закључи говор Инго. „Имамо ли доказе у рукама, онда ћемо лако оптужиги Дужда — и тада је решена његова судбина! —" VIII. Повратак псбедиоца Једна брзопловна, трговачка лађа, доеела је вест, да су се Галере кренуле