Male novine

БРОЈ 76.

ЧЕТВРТАК 2. МАРТА 1889

ГОДИНА II

ИЗДАЗИ СВАКИ ДАН Претплата. писма и рукоииси шаљу се ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : ■ ■ Ц Ц Р* I I I Јј I I Р" Власнику „Малих Новина" — Славија, На годину 12 динара ИЛ јГЦ 11 ^ 1 Н ВК 1Л М к В рачар. На по гвдиве 6 динара ■■■■■№ 11^ 1 I Г1 ■ В В1 Г Месечно СеДа . 1™ а I I V »Ј 111 вкн Може св првтплатити и к0 д свију пошта у Србији ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ: _ _ , и с не пгласима КЉ ::::::: ::5г5: Д НЕВНИ лист ЗА СВАКОГА ШдаоЈ На 3 меседа 9 динара -ат%~ петит Р е Д а П Р- Д ин РЕТ1Т Ј0ХЈКИА11 ~ ~ К1Е1НЕ ШТШ СВАКОГ I. 10. и 20. ИМА КЊИЖЕВНИ ДОДАТАК За свако оглвшењв пла*а се држ. таксв 20 пр. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ

тЕДАН ВЕЛИКОШКОЛАЦ жеш давати кондвције ђацима основних и средњих ткола. Упит. уредништво.

Д н е в н и к

Кајендар Четвртак Правосд.: 2. Теодор еп. Кириниј. Катод.: 14. Матидда Сунце издаза: у 6 ч. 2. м. а залази у 5 ч. 48. м. Мене месеца ; пун месец: 6. у 9 Час. и 15м. по подне.

НАРОДНО П030РИШТЕ Четвртав, 2-огДобре воље, шаљива игра у четири чина - Од Мидана Сав. Субота, 4-ог ТартиФ, комедија у 1 нет чинова. Од Модијера. Недеља, -5-ог Максим ЦрнојевиЋ трагедија у иет чинова. Од Лазе Костића. Ред цензура по новчаним заводима Привилегована народна банка , понедељак. среда и петак. Беогр кредитни аавод ; уторак и петак Задруга за међусобно помаглље и штедљу нонедељак и четвртав. Сраска кредитна банка; нонедељак, среда петак и субота. Ред примањ« ло микистарствима Министар унутр. дела : сваки дан пре подне од 9 и по до 12 час. и по подне од 4—5 часова. Мин. иностр. деда : четвртком од 11—1 ч пре подне. Министар војни: сваког дана од 11 — 12 ч сем недеље и празника. Мин. правде : сваког дана од 9 и по час до подне, Мин. грађевине ; еваки дан од 11 —12 час. пре подне. Мин. просв. и цркв. дела; петком од 11 до 12 час. пре подне. Мин. привреде , суботом од 3—5 по подне. Мин. Финансије уторником и петком од Ш—12 пре подне.

и Петрограду веде да неће бити кретанв са својих места. * Посланички извештаји. — Чује се да, су сви наши представници код страних дворова поднеди већопширае пзвештаје о томе како је краљева оставка примљена код дотичног двора Интересно је како је вест о краљевом одступаау примљена у Русији. Наш петроградски посданик г. Симић саопштио је одговор г. Гирса који у гдавноме гдаси овако: Вдададачка промена извршена у Београду зако нита је и тиче се само чисто унуграшњих срп- ствари. Стране силе не могу ту имати никаква удеда. Што се Русије тиче њене симпатије и пре и сад припадају српском на.роду коме жеди сваки напредак и окрепљење. *

мисли 3. Не угледајте се на човека којн х< ће да надмудри цео свет, јер знајте да ће доћи један дан кад ће тога човека надмудрити најглупљи суеед његов, и он ће зло проћ и са големе „мудрости" своје прићи ће зло с тога, што то није ни била ирава мудрост, ношто је у свакој мудрости нрво нравило: „не гради се никад мудрији од целога света." Рђаво заповеда ко никад никога не слуша. Народна мудрост вели; „Кад цео свет привиче да св пијан; да си најтрезнији

ДНЕВНИ БИЛЕТЕН Умрли 27 Фебруара 1889 Мкћа Љубибратић војеода Ваеа 'Борђевић Фијакерист Иикода еин Петра Дајмака бакалина.

К у р с Дукат.... ... 5.69 Наподеон 9 .6;$

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Посета. — Његово Ведпчанство Краљ Мидан бдаговодео јс јуче посде подне посетити намесника краљевског достојанства, г. Јована Ристића. * Нчнкстарска седчица. — Јуче пре подне држана је министарска седни ца, на којој је већано о отпуштаљу и пенсионовању чиновника из свију стру ка. И треба, брате! Чека тодики гла дан радикалски народ! * Измене у дипломацији. — Чује се да ће ускоро бити великих измена у нашем представвиштву на страни и то у цедом особљу разних посланства. Само за наше заступнике у Бечу

њу трговинског уговора између Србије и Бугарске у скоро бити обновљени Као што је познато, ови су преговори вођени раније, а за тим су прекинути; јер се нпје могло доћи до споразума у питању о увозу стоке. Сад ће се преговарања обновити, и ми се с разлогом надамо да ће се овај чу5; свршитп повољно. Како дознајемо, у-. ^' чије држање бугарске владе створило је могућност да се ови уговори обнове, а у тој умерености дежи и гаранција да ће се цео посао успешно свршити Ова вест нарочито мора обрадовати наше источ. становништво особпто крај ве на бугарској међи који су до сада толико страдади са неуређености овпх односа између Србије н Бугарске. о>

иди кући па лези. Радо ее слуша Преговори. — Мидо нам је штојсамо онаЈ који и другога хоће да можемо саопштити читатељима радо-| посл послушати почешће н сну вест, да ће преговори о закључе- Ј ' Ј , , Ј - - другога звачи обезбедити успех својој рођеној заповести. Клони се човека који виче на цео светм к»ме цео свет неваља јер је то први доказ да он сам не ваља. Ко хоће цео свет да вуче за нос, обично сам себе доведе за нос у клопку. Ко никоме не верује, доказује да сам највише лаже. Ко никоме не може да буде цријатељ — не заслужује да има пријатеља. Ко ради само по својој ћуди по туђој ћуди мора напуштати рад — а ко по своме ћефу живи ио тућем умире.

ПОДЛИСТАК

ЕРДКНЦА 1011

или ДвВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ Р 0 М А Н из ИСТОРИЈЕ МЛЕТА^КЕ РЕПУ НЛИКЕ КЊИГА ДЕВЕТА првводи А. Ж. И Л И ћ

—о(Наставак) (246)

Она се освести — поврати се у живот — али какав живот? Боље би било, да се није пробудила, Ова се диже — погледа око се. Шта је било с њом? Нела се морала најаре сећати. Ала се у један пуг промеии у лицу.

~~Родриго — Едита — указаше јој се — тамо опет црква — то не беше пусти етраховит сан већ истина , права истина. Ова мехавично устаде — погледа опет на још осветљену и отворену цркввцу. На истоку већ заруди зора — златни зрапи обасјаше хоризонат. Нели све изађе живо пред очи. Она притиште руком споје срце, које као да хоћаше иекочити — сузе су јој потоком лиле из очију, вреле сузе преко бледих образа. Дуго је тако стојала ту размишљајући и сањајући. Па онда бојажљиво погледа на црквицу. Дође полако до врата и погледа унутра Црквица беше празва. Нигде живе душе не бешс у том усамљеном осветљеном простору, који је тако дубок утисак цроизводио на Нелу. Свечава је тишина владала у њој. Нела уђе — прође поред ст^лова и дође до олтара,

Ту су клечали Родриго и Едита ту их је смирени свећеник благословио. А она ? Она беше остављена — она није могла кмати Родрига никада! Нела клекне, салопи своје дршћуће руке — усне јој се мицаху, молила се богу, а из очију крупне сузе канале су на под. На један пут се диже — нешто јује терало одатле. Похита из црквице. На пољу је било још све мирно и тихо. Беше већ свануло. Нигде нико није се могао видети. Нела, врло узбуђена, хитала је колеби свога оца. Тако јој тешко беше око срца, да би од бола у глас запевала. Кад је дошла дред колебу заста мало. — Збогом, оче, не жали за мном! Не ћеш ме више видети! За ме је боља жалосна смрт, шапутала је она. — Па нашто ми је живот? У шта имам да се нвдш? Родриго је срећан — е њорина је ерећна —. оамо сам ја несрећаа и изгубљена! Н