Male novine
БРОЈ 86.
НЕДЕЉА 12. ШћРЈк 1889
ГОДИНА II
ИЗЛАЗИ СВАИИ ДАН ЦЕНА ЗА СРБЕЈУ: Иа годину 12 динара На по гвдине 6 двнара На 3 месеца 3 динара Мееетно 1 динар ЗА СТРАШГЗЕМЉЕ: На г °д ин у зо динара ДНЕВНИ Л И С Т 3 А СВАКОГА На по године 16 динара 1 На 3 меееца 9 динара
МАЈ1Е НОВИНЕ
П ретплата, писма и рукописи шаљу се В ласнику „ М алих Новииа" — С лавија^ В рачар.
II РЕТ1Т Ј0ПНКА1«
Може се претплатити и код свију пошта у Србији ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој етрани од речи 10 пр. д .ј а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. тт 2Е1Т1ЈШ
СВАКОГ I. 10. и 20. ИМА КЊИЖЕВНИ Д0ДАТАК
За свако оглашење плаћа се држ. тансе 20 пр. д.
ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ
ЈЈ-
ЈГ ЕОВ ш јгзе; ЖЕНОКЕ С7НЦ0БРАНЕ и ТРИКО-РЕКЛЕ у врло великом и особито лепом извору ДОБИЛА ЈЕ ГАЛ.а.НТЕРИСКО-ПОМОДНА трговина КОСТЕ НИКОЛИЋА улица Кнеза Михајла 55,3—10
I 1
I I
Д н е в н и и
Ред примања по министарствима
К АЛЕНДАР Н е д е љ а Правосл.: 12 Грвг. Двојеслов. Тео®ап. Катол.: 24. Н. безин Гавр. Сунце излаза: у 5 ч.42 м. а залази у 6 ч. 4 м. Мене месеца : Последња четвр, 13. у 3. часа и 41. м. по подне.
К у р с Дукат ... ... 5.69 Наполеон 9.62
Министар унутр. дела : сваки дан пре подне од 9 и по до 12 час. и по подне од 4—5 часова. Мин. иностр. дела : четвртком од 11—1 ч пре подне. Министар војни : сваког дана од 11 — 12 ч сем недеље и празника. Мин. правде : сваког дана од 9 и по час до подне, Мин. грађевине •, еваки дан од 11 — 12 час. пре подне. Мин. просв. и пркв. дела; петком од 11 до 12 час. пре подне. Мин. привреде , суботом од 3—5 по подне. Мин. Финансије торником и петком од 10 — 12 пре подшр.
Г. г. Веоградске претплатнике молимо и свраћамо им пажњу, да претплату ие полажу ником другом, до иашим разиосачима, и то увек само иа уредну признаницу. Ко би другоме и на друкчији начин плаћао и паре давао, уредништво зе то не може примити на се никакву одговор;НОСТ. | Г. г. претплатницима који се претпдаћују од 1 марта па на даље — јављамо да све бројеве имамо текод8 Мартааод 1 марта па до 8 неких бројева нема, Г. г. претплатнике из унутрашњосги молимо да се претплаћују код својих пошта. , .,
3 а б а в а
БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Путовање Краља Алзксандра. Шабачки „Лпберал" јавља, да ће Његов» Величанево Краљ Александар с Намесницима <> Јскрсу отићи у Шабац и тамо пробавати неко чреме. * Стогодишњица. — Идуће године навршује се сто годива од рођења гогполара Јеврема Обреновића. „Ш Гласнпк" набрајајући заслуге господара Јеврема за просвету, усавршавање војске, музике и т. д., напомињућп како је живео у Шапцу, предлаже ша^ачкој општани да прослави стогодишњнцу господара 6 Јеврема> * Повратак Краљичин. — Од дана кад се Краљ Милан одрекао престола и код иас и на страни много се говорило о повратку краљпчаном Једап београдскп телеграм бечкоме „фремденблату" < зпачује све те гласове о новратку краљпчином као неистаните. Народ је веЛи се у телеграму, индиФереатан према повратку краљпчином * С Краљввог пуга. — Краљ Милан је прошлог уторн- ка пргшио кмета вароши Пеште Карла Рата. — Из Беча телеграФишу 8 о. м. Краљ Мнлан је отишао овде данас у 6 сати у јутру. По жељи краљевој није бпло дочека, само је сраски послааик Петронијеваћ поздравио краља на перону жељезничком и отиратно га у хотел Мунш. где је се»ео као „гроФ
ПОДЛЕСТАК
2РА&ЕЦА Е01В или ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИ1И Р 0 М А Н из ИСТОРИЈЕ МДЕТАУКЕ РЕПУБЛИКЕ КЊИГА ДЕВЕТА ПРЕВОДИ А. Ж. И л и Б
(255)
(Н аставак) У том донеше дужда, положише га лепо на једну мрежу у чун, за тим седоше сви четворо. — Мртвац/ — рече ловац мртваца. Али не доби никаквог одговора. — У Лидо, ловче мртваца! — заповеди Мемо, — Рашири једрило, ветар је по-
вољан! Што брже морамо ићн, да бисмо стигли на галеру! — Добро ^е вам се платити! — додадс Донато. — Не радвм ја за вовац, монсињоре, кад се твче неког недостојног неваљалог посла! — одговори стари Јакопо озбиљно — Не мами мене злато! Ну ја то чиним јер знам, да се тиче доброг дела! Видео сам ја ко ово лежи. Кажите ми само ово: Је ли жив наш племенити и узвишени господар ? — Јест, старче, само је успаван! одговори Мемо. — Ти си, видим, частан човек! Ну гледај само да идемо! — Не можете се на ме потужити, монсињори, — рече стари Јакоио и разви једрило. — Седите овамо на ову страну! Тако сад је добро ! — продужи он и узе крму у шаке. — Знам ја све! Вог ће вам сам помоћи! Слутио сам ја тако штогод, иначе не бих ово радио. Ну р 1Д оваког дела, ја сам на све готов, монсињори !
— Тако ваља, старче! Ти си красан Венецијавац, — одговори Мемо. — Добар, частан човек! — додаде Алкапто. — Он зна шта ради, он је оознао пресветлог господара, — рече Донато. Алканто клече и погледа дучсда. —- Бог нек се смилује, — само да није мртав светли господар ? — Будите безбрижни, — умориваше га Мемо. — Кроз који час па ће се дужд опет пробудити. — Дакле само спава, — нромрмља стари Јакопо. — Душе ми моје то је тврд сан! — О, хвала богу ! — узвикну Донато кад су били на сред воде. — Ово нам је срећно иснало ! Сад можемо мажо одахнути! — Још није сва опасност прешла! упаде им у реч Алканто. —• Од онуд неће нас нико више напасти! рече ловац мртваца, показујући н& варош. — Кроз један час стића ћемо у Лидо !