Male novine

таковски." Чим је ушао у свој став Краљ је тражио бечке новане које су му и донете и читао их је до 10 сати. Послеје био ручак, на који је возват и носланик Петронијевић и краљев секретар Милићевић. Краљ Милан је још пре подне посетио гроФа Калнокија. Краљ ће се у Бечу бавити пет дана. Други једен телеграм јавља, да је Краљ до нодне примио само управитеља вароша Посингера. * Сввчан руча«. — Јуче је г. Персијааи, руски ј посланикЈ гавао свечан ручак на који су били 'позванп г. г. намесниди, миенистар председнак г. Сава Грујић и г. мвнистар унутр. пссдова Коста Таушановић. * Седница. — 11од председаиштвом г, е . намесника био је јуче манистарски савет. Сем разних предмета админпстративне природе |решавадо се још и о паименовању, и отпуштању неких подицијских чиновннка. У истој седнади помиловани су они 15 Пироћана, који су за време српеко—бугарског рата, осућенп, а на које се амнестпја Н>, В. Краља Милана пије односила. * Рад на згради народне банке, којп је преко зиме био обустављен, онет је отпочег. Зграда ће на јееен бити готова. % Наши предмети, соремљени за париску изложбу, већ су паковани и спремљенп за одашиљање, које ће отпочети 15. ов. мес. * Нов члан добротвор.— Познато је даје на последњој сгупштини друшт. Св. Саве решено да се уведе нов ред чланова — Чланош добротвори. Они дају једном за свагда улог од 500 дин., а добијају диплому и нарочиту медаљу. Народна Банка и задруга за помагање и штедњу уписале су се за чланове добротворе. Хвала им. * Пријавио С9 за испит. — Г. Милош Н- Пејиновпћ, предавач горњо-

мплановачке нпже гикназије, прија-.бела смежурава, а обрасла седим вио се да положи проФесорски аспит, длакама! из историје сраског народа с а земљо, | Црође ме нека језа. Иоумим аисом као главнога предмета, а уз да устанем, ио на вратима се то п из сраскога са старословенским указа некакав сед , веома сед језиком и литературом и из <$ракг$у-|старац, висок, крупан , снажан ског језика. Јс дугом белом брадом , с коврМинистар просвете и црквених ио-.цавом белом косом, која му иаслова наредио } е, ^а овога кандида-јдаше ио рамееима. та исппта комисија, којој је предсе-| Он уђе у собу ћутећки и иодник г. Панта Срећковић, а члано-| Лако • цолако затвори врата за ва г.г.: Јован Бошковић, Светислав: со бом, на онда иређе тихо преко Вуловић п Ачдра Борђевић, проФе- собе, седе иа столицу што стосори Велике ТПгоке, и Љубомпр Ко- ј аше преда маом, и како седе, он вачеваћ, проФесор војие академије. наслоии обадва лакта иа колена, * _ мету главу међу шаке, оборн 0 јављенш погодбама. Краљев- ; е к земљи и тако је

ско намесипштво демантовало Је зваапчно вестп по којима треба да постоје неке погодбе између Краља Милана п намеснпка у погледу унутрашње и спољне политике Србије. У дотичном се демаитују вести да се намесништво већ и за ■ могло упуштати у овакве погодбе, јер оно стоји на чието уставном земљишту и тако није могло примпти на себе обавезе које падају скључпво у делокруг одговорне владе.

нодуже ћутао. Мени не рече ни речи. Ја сам осећао да ми срцејако луиа. Био сам збуњен и ире стрављен. Хтедох да рекнем пјто год ненознатом старцу, али је зик ми се беше завезао. Вацам ноглед на старца, ов седи, ћуги, гледа у земљу, главу држи у шакама. Ја се мало ослободим и бољега аогледам. Старац— еишта друго На глави му се сијала велика ћела. „ . . — Ко сте ви, деда, и шта же^ " лите? уиитам га ја, а осећао сам како ми глас дрхти. Случајно ацим ноглед на са- Старац ћути и не диже главе хат што лежаше иреда мном нау ПИТаМ га ј ош једном гласвије, столу. Мала сказаљка тек беше: он опет ћути ... Мене оиет поче црешла 1 , а велика иригнала;подилазити језа. У томе старац близу до шест. ^ даже главу; дуго, неномично глеоно 1 прошла; још да| да0 ј е он у ме својим благим, наиишем оелешку о сутрашњој мегшм, добрим очима , у којима свечаној иаради, на је за идући као да се огледала нека замиорој новина све снремљено. шљеност и туга. После опет спу5 мочим перо, и таман хтедох| схи ГЈ1аВ у међу шаке и гледајући заиочети писање кад се на је-ју цатос он иоче говорити. дан пут отворише врата на мо — Радујете се — тако поче јој соои; отворише се тихо, но- С тар а ц испрекидано — а немате лако, нечујно. се чем у р а д 0В ати." . . . Пренем се и упрем очи у врата „Зло вам је бало с њим; још Прво улседам само једну руку, горе ће вам бити без њега.' ... која беше отворила врата и др -ј „Ни за његова доба није вам жаше за кваку. Рука је била!зло било од њега, но од вас са-

мнч; јер да сте ви били како треба, не ба ни он могао бити к?4ко нетреба"... „Да можете некако сами од себе да утечете! ... „Сви заједно једва да би скупили најнужнији бро] способеих « ноштених људи, који би могли отправљати како ваља оиште драгавне нослове — а ви сге се разбили у стотину табора"... „Нико нааога не слуша, нико еикога не верма, нико вакога не цени: сваки је за себе најмудријн; сви бн само да заповедате.... „Сен ага, бен ага — измећар јок" (ти ага, ја ага а ко ће да радк!) „Радикали либерали ; либерали напредњаци; ванредњаци радикали! -- боже мој, кад би знали како сте сви ви једнаки, и како близу стоје они што су еајгори, онима што их сматрате да су најбољи." „Ако не прегнете да будете друкчији и бољи но што сте до сад били дочеваћете у мало времена много јада — Неће проћи ни година, а ви ћете имати големих бура и потреса, имаћете буна и угушених буна, влада оборених и влада подигнутих да буду оборене. Нер д ће се уселити у дом ваш, те ћете сами од себе пропиштати."... „Срећа је што је све то још у вашој руци — те можете окренути и на зло и на добро." (свршићк се)

ИЗ СРПСКИХ КРАЈЕВА Напади. — По гласовима, који нам стижу пз Старе Србије још једнако трају узнемиравања и напади на манастир Дечане. Предосторожности и жалбе, видн се, да немају никаквог уснеха. —•— -оо®ое»-——

На водк је била велика помрчина и никога нису могли видети око се. Не прође много а дужд се стаде мицати. Алканто клече норед њега, подиже му главу и наслони је на своје тело. — Где сам ја? — упита дужд, исправивши се и извадивши руке из огртача — он ногледа зачуђено на све стране. — Не бојте се премилостиви господару. — — Алканто — Би? — И верни пријатељи светлог господара, — продужи Алканто, — племенити Мемо и Донато! — Шта је са мном? Како — видим — вода — чамац — дакле бегство. — Не љутите се, светлости, ми вас одводимо на кратко време, само да вас епасемо, — рече Мемо. — Дакле бегство — доцкан је — против моје воље — за што то. Донато је молио дужда да се не љути

на своЈе пријатеље, што су га одвели, да би га спасли. Чамац се приближаваше Лиду. Ту стојаше спремна галера. Мемо ноказа на њу. Ловац мртваца управи свој чамац право галери и за кратко време стигоше је. Јакопо брзо и искусно снусти једро. На галери стајаше Ерицио и многи други пријатељи дуждеви. Прерадостан узвик зачу се отуд, кад угледаше дужда у чамцу. Стари Пријули беше тронут тиме. Он изађе на галеру и тада тек наступи неописано одушевљење, Мемо, Донато и Алканто изађу такође на галеру, пошто су се најпре захвалили ловцу мртваца на услузи и дали му награду. Дужда срећно снасоше. Галера разви своја једрила и још те ноћи оде даље.

Х^1. Признање. Јакопо је стајао у својем чуну и гледао за галером. После тешких судбоносних удара, које је до сад претрпео, мало га је овај час окрепио и разведрио. Дужд је спасен! А старом ловцу мртваца, као и целом народу, годило је што је и он мало допринео дуждевом спасењу. Сутра би се дужд имао погубити, тако народу беше објављено — али дужд је већ на отвореном мору, праћен својим верним пријатељима и присталицама. Шта ће сад бити у Венецији? Шта ће сад бити, кад је дужд побегао, кад је све у рукама и власти оних људи на челу којих беше ђаволски Инго? (Наставиће се)