Male novine

ВРОЈ ШСјр ЧЕТВРТАК 16. ^АРТА 1889. ГОДИНА XI ИЗДАЗИ СВАКИ ДАН тт ИРЕТПЛАТА , ПИСМА И РУКОПИСИ ШАЉу СЕ цена за србију: |и| 1|п01ј||г власнику ~ с ДАВИЈА. На по године 6 динара вш1 1 i ј| | р *Н 1 1 1|' в |г У Месе,но е ? еЦа ! ! ! ! ! ! : : ; 1 динаГ Може се претпдатити и код свију пошта у Србији. за стрл ИГ земље : дневни лист за свакога ^7™^ На годину 30 динара На по године 15 динара П Р В °Ј страни од речи 10 нр. д., а на четвртој На 3 меседа 9 дииара —— од петит реда 10 пр. дин. Х.Е РГПТ Ј0ИКНА1 ШШЕ 2Е1ТОТ „ „ СВАКОГ I. 10. и 20. ИМА ЊИЖЕВНИ Д0ДАТАК За свако оглашење плаЂа се држ- таксе 20 пр. д. ВЕЋИ 0ГЛАС 1 П0 П0Г0ДБИ

СТАН ЗА ДВЕ ФАМИЛИЈЕ Врло удобан, издајем од 1-ог маја под кирију ради иогодбе упитати Косту Димитријевића у парн"м купатилу Душанова улица или у у амаму градском. 63,1 — 6,

НАЈНОВИЈЕ Ж Е Н С К В СУНЦОБРАНЕ Ж ! 1! ?ЖЖ@ а РВ!ЖДМ втзло великом и особито лепом избору добила је ГАЛАНТЕРИСКО-ППМПДНА ТРГОВИНА КОСТЕ ННКОЛИ^Л Улии,а Кнеза Михајла. 55,8—10

дневник

КАЛЕНДАР П[>ав<>славни: 16 муч. Сава Католички 28 Гунтрам Сунцс излази: у 5 ч. 46 м. а залази у 6 ч. 1 м. Мене месеца : Нов мессц 19. часа и 59 м. по подне.

у 10

К У Р с

Дукат 5.70 Наполеон 9.58

РЕПЕРТОАР 8а магт 1889. Четвртак 16 : Фромон и Рислер , иозор. игра у четири чина, од Дидеа и Белоа. Субота 18 : Цезаров тестамепат, комедија у три чина, од Белоа и Виљтара (Прчи иут.) Недеља 19 : Алаипски цар, чаробна игра у три чина, с певањем, од Рајмунда.

БИЛЕТЕН РАТ.АН.А И УМИРАЉА 13. Марта 1889 умрли. Драгутин син Мијаилч СтаФановића. Милица кки Ане Ковача. лка (Зетпови!.. Данило ие*тровић тежак. Јанко Лашсови). онанчар.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Његово Величаиство Краљ Милан полази сутра муњевитим возом. Он одавде иде у Цариград, где ће се бавити 20 лана, па ћ« окатл* у Пале

стину а Ускрс ће провести у Јерусалиму. У пратњи његовој биће секретар дворске канцеларије г. Милићевић и капетан Мих. Рашић. * Оитужен. На основу §. 76законао чиновницима грађанског реда оптужен јс г. Пера Карастојановић генерални консул у Солуну. * Личие "Тзсти. Вођ бугарских либералл Драган Цанков бави ее од уторника у Београду. Г. Цанков намерава да се овде настани стално. Био је код г. министра председника и министра унутрашвих послова да се извести, да ли се неће стављати какве сметње његовом пребивању у Србији, на шта је добио повољан одговор. Посетио је још неке особе, као г. Персијанија, а био је и код г. Пере Тодоровића као свога познаника. * Изасланици. Г. Министар народне привреде одрсдио је два изасланика за нариску изложбу; председника одборског г. Ј. Гудовића мин. на распол., који ће отићи да отвори и затвори изложбу: и г. Милогаа Хако)и [! ће ее оавити т у 4 Ш^зу^за^ЧГие време издожбе. * Јавна предавања на Ђеливој Школи. — У недељу 19. ов. мес. држаће у сали Велике Школе проФ. г. Светомир Николајевић јавно предавање; О Риги ИЗ фере, грчкоме кеснииу, борцу за слободу и савез балканских народа, који је чученичком смрКу аогинуо у београдском граду 1798 год. Почетак пред.чв ња јн тачно у 5 ча-

КРАЉИЦА НОЋИ

или ЛОВАЦ ШРТВАЦА У ВЕНЕЦИЛЈ из ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКЕ РЕПУВЛИКЕ КЊИГА ДЕБЕТА првводи А. Ж. ИЛИЋ

(Наставак)

(261)

Целат дуждеве палате, који је извршавао само јавно губљење, био је неки робијаш с галере. Тај херкулес имађапхе црну одећу и црчу барету на глави, заповеди двојици слугу који су носилм црвене кошуље и црне до колена чакшире, да донесу велику јаку столицу код мермерних стубова. Дужд је морао као што је нрописано, сести на ту столицу, а џелат би му мачем одрубио главу. После тога донеше један прост црн мртвачки сандук, који намесхише испод

стубова. Пред стубовима Оеше узвишени алтан на коме ће седети као сведоци чланови савета десеторице и нрокуратори. Још пре сванућа, заузе једно јако оделење галерских војника степенице и цело двориште унаоколо, како би одбијали сваки покушај сакупљене светине, ако би хтела произвести неред или какву побуну. Исто тако с поља у густим редовима беху упарађени жбири. а и на торњу Св. Марка и на Марковој пијаци бегае намештено по једно оделење, како би, одмах, притрчало у помоћ и угушило сваки покушај светине. Још рано изјутра упути се свећеник Доминико у дуждеву собу. Кад је ушао у предсобље срете га стари дуждев служитељ који тек што се беше пробудио и упутио у дуждеву собу. Служитељ поздрави свећеника, отвори врата и пусти га у собу. Доминико ушавши у собу стаде се освртати на све стране и погледати у служитеља. Свеће су још гореле, које су биле прошле ноћи запаљене. — Шта је то? промумла Доменико зверајући на све стране.

— Нресветли госнодар је ваљда у сноредној соби и можда још спава, — рече служитељ. — Иди онда, сине, и кажи пресветлом господару, да га чекам овде! — рече евећеник. Служитељ отвори врата од споредне собе — али сав блед устукну, а поглед му се, укочи на отвореном прозору. — Света богородице! — — узвикну он — светли господар је отишао! — Шта? сине? упита свећеник. Служитељ показа на отворен прозор — О часни оче! — прошапта он пресветли господар — Шта је то било? — Упита Доменико склопивши руке. — Премилостиви господар је — — Није могуће — види тачно, синеГ — Ево једног огртача виси на прозору, часни оче! Стари смирени отац стаде нешто тихо шанутати — Хвала је небу! — додаде он после тога лагано. — О господе боже, шта ће сад бити? — продужи стари служитељ. — Хоћемо