Male novine

Ш А Л А Довио се. Једном трговцу пикако да пође лавар. По ваздан седи а у дућан нико ни да привири. Мислио сиромах мислио, па од све муке на једно смислио: да се нашали с публиком. На издогу епусти завесу а само мадко отшкрине па онда напише: „Није слободно завиривати." То је тако заголицало радозналост пубдике да су гомилама улазили у дућан и ма да им ништа није требало ипак су куповали но нешто само тек да виде шта има у дућапу. Трговац је тога дана лазарио внше но други пут за годину дана,

Г. Пери Е. ПетковиИу , ка®. Алексинац. Бројеве посдасмо. Г. Неши МиленковиИу\ Јагодина. — Послато. Поздрав. Г. Јана&ку ВеселиновиКу , каф, Гроцка. Бројеви послати. Претплата истиче 15. о. м.

ЈАВНА ГОВОРНИЦА Понуда. Млад и изображен чинониктражи себи — не имајући великог нознанства — исту такву санутницу живота. НараФИ <5лаге, — скромне биће првенствепа препорука оној, која му среће руку пружи. Само озбиљне и сопственом руком писате понуде ваља упутити под шиљром „Весељак* Роз1е — ге81ап(;е — централна пошта Београд; а чуваље тајности зависи од узајмног иоштован.а.

ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА Г. Миловану К. Трифунови&у , Пожаревац. — Бројеви послати. Г. Баси 0 МладеновиКу, трговцу, Лесковац. — Прииили смо 6 динара. Бројеви од 1-ог априла послати. Г. Чађови&у, Ужице. — Прила смо 3 дин. Г. Дим. ТрајчевиКу, каФеџији, Ђуприја. Бројеви послати. Г. Милутину П. Цветкови&у, Ниш. — Вами се редовно шаље лист. Видите код тамошље поштс. Т. Љубомиџу ИвковиКу , свештенику , Пожега. — Вами се лист шаље иепосредно преко пвште. Видите код поште зашто се број шаље прво у Ужице. Т. Анђелку Тајтацаку и другу, Крушевац. — Бројеви послаги. Продужења 3, 4, 6, 8 послаћемо кроз 5—6 дана пошто те бројеве одштампамо. Г. Влајку ОимиКу , писару општ. Прћиловица. — Примили смо 3 дин. Г. Др. Св. АнастасијевиИу. Ваљево. — Примили смо 3 дин. Бројеве од 15 посласмо оне које имамо остале за 5—6 дана, јер се сад реш т » мпавају. л Г. Рестм ОтојановиИу , трг. Власотинци. Бројевн су послати.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА« 7. Априла. Мадтрид. Велика петарда, напуњепа прахом, експлодирала јуче на олтару велике саборне цркве у Валенцији. Црква је била дупк р пуна. Неописан страх. Сем неколико случајева несвестица никаквих несрећнијих последица. Олтар разрушен. Кривац није нронађен. Брисел. С поуздане стране уверавају да Француска влада јошније Формално тражила прогонство Буланжеа. Естина је Францу ски посланик Буре у прекјучерашњем разговору с министром спољних послова Шимајем напоменуо незадовољство, које је изазвано у Француско] поступанем Буланжиста у Брислу али разговор није био службен, и није о томе дсбио еикаквих инструкција од париске владе.

ТРГОВИНА Цена главнијим производима Веоград 7 априла. Цене главнијих производа. Шепица дин. 12, кукуруз дин. 9. 50, до дин. 10, јечам дин. 9. 50, овас дин. 11, суве шљиве дин. 12 до дин. 16, свиње дебеле дин. 85 до дин. 90 — све од 100 кила. Вудимиешта , 6 априла Житна пијада. Шеница за мај — Јули Фор. 6. 96, Фор. 6. 93 н Фор. 6'94, шеница аа јееен Фор. 7.28, Фор. 7.23 и Фор. 7'24, кукуруз за мај — јуни Фор. 4-83, кукуруз за јуди август фор. 5*38 и Фор. 5.37

ПОЗИВ НА УПИС

у задругу ичеларско-воЛарску Сви говорамо, да је крајње доба да се економсни помажемо и подигнемо те да се ослободимо од сваког зла и да будемо ерећни. Па како говоримо тако треба и да чвнимо. Но снага цојединаца малена је; зато усамљени и иновосни и унустиемо наше дивно воће и н?.ше пчеланике некада обилате медом и воском. Снага коју дају задруге голема је. Уписујмо се у вадругу пчеларску и воћарску, која се овде у Веограду основала, те да повратимо, да умножимо и унапредимо наше пчеларство и воћарство! Стидно је да упрапастимо оно што смо од очева и дедова примили; а мало похвално не приновити ништа! Воћка у нашој благословеној земљи може да напредује свуда; а где год има воћ* и цвећа ту може да напредује и вредна пчела, Ступити у ову задругу значи: помоћи да се садашњем производу пиће боља цена; јер је по чл. 2. Задруга дужна проналазити корисне тргове производима (произвођача) и боље начине за ирераду меда, воска и воћа. Ступнти у ову задругу значи: садашњу производњу умножити, ојачати, поправити н усавршитв; јер ће задруга приређивати изложбе, подизати посланик -Р^ледне пчеланике и расаднике и одатле ширити калеме и поуку; оснивати радионице за~1тзрт^^кошница и др. потребног ирибора и тк«« олакшавати њахову набавку. Ступити у ову Задругу значи помоћи оне занате који израђују предмете потребне пчеларсгву и иоћарству или прерађују производе једне и друге привреде, помоћи важан део земљорадње који чини да цена земљи скаче а тиме и благостање поправља. Улог који даје појединац тако је мали, да га могу многи неосетно дати. Улог је удеонични и свака удеоница вуче неиосредне користи. Јаким и натриотским одзивом биће могућно да се убрзо од тих малених улога накупи велика сума а од велике суме добиће послови задруге велики полет. Коме је до тога, да на делу покаже колвко и,ени вредноћу и користан рад у овој земљи м да своме маленом улогу лрибдви велике користи,

које пчеларство и воћарство дају,тај ће се уписати у ову задругу, и позвати у њу и своје пријатеље и познанике. Пчела је узор вредноће и кориснога рада. Шнрити пчеларство у ј.ароду није само корисно с материјалног него и с моралног гледишта. Каламљење воћа то је не само корисна привредна вештина но је данас постало снажно средетво за цивилизацију. Помогнимо да се народу, нарочито подмлатку његовом омили користан рад те и овим путем почне крчити пут цивилизацији. Свештеници, учитељи, економи, шумари, пчелари, воћари и остали пријатељи нашега народа, унишите се у ову Задругу и нистојавајте да се што више удеоница уаише и кад почне радити задруга долазите њојзи и захтевајте од ње рачуна о свему овоме што обећава. Правила задругина — потврђена су. По правилнма тим: 1. Сваки српски грађанин може бити задругар, ако упише и уплати једну или више удеоница (чл. 12.) 2. Капитал задружни опредељен јв у суми од 10 000 дин. подељен на 1000. удеоница по 10. дин. Но може се и више удеоница иреко означеног броја, угшсати, Половина од удеонице, а >го је по 5. дин. уплаћује се одмах, а половина на три месеца после прве унлате. (чл. 8.) 3. Удеонице добијају дмвиденду. 4. Изабрац је привремени Управни Одбор, коме је заддтак, да изврши упис и уплату удеокица и уплаћени новац да депонује у једном од новчаних завода, да сазива/главне скупштине удеоничара и && избор сталне управе (3 и 4, тач. прел&з. наређ.) Правила су ова отштампана у „Тежаку." Отштампаћесе и у свииа. иатриотским листовима. На захтев шк л,аће их управа и засебно и из њих ће се видеТи: каква је цел ове задруге и какво је њено уређење. Ако се у иравилима коме што не допадне, нека се због тога не устручава да не упише коју удеоницу, јер, прва главна скупштина може да избаци оно што не ваља, а да дода оно што је добро. Само станимо једанпут као Задруга!... Упис и уплата удеоница, како у

једну од својих особина — ходао Је и сам са собом разговарао. -— Да је скинем, бадава ! Мора да ;Је скинем... Море, да л да је скинем !.... Баш да је екпнем, зашто може банути од куд год па кад погледа стоји он, стоји оио, ал стоји и она... Добро он и оно, али шта ћемо за „она"?.. Па тек док рекне .рамо : „Госнодине општински поглаваре, г. Белолукићу, изволте мало овамо! Што је ово, г. општински поглаваре ? Ко је ово г. општинеки поглаваре? Шта ће ова дама овде ? Шта тражи она овде у општинском дому? Бр..р..р..р! језа ме хвата кад помислим само шта би ми се све могло деситн, с тога боље да ја с н>ом што пре •свршавам* У осталом сама ја брате и крива, Што није мировала кад зна да се шут с рогатим не бори. Могла је лако бити без тога. Жао ми је али она је, брате, била |аво што је истраживада оно што бити не може. Шта је бајаги хтела? Хоће вериост!! Ирава гејакуша. Тражи верност као гејакуша. Ха..ха..ха.. при крају XIX века тражи она да јој муж буде веран. Ал није ни то све. Имало је и ту коџа ми ти других заврзлама. Чини ми се хтела је она још нешто друго, мало туторства/ Хм...м!

Знам ја њих! Гује, све су оне таке Ето моја, шта је па и она хоће мало под папучицу. Хм...м! То је боле! Не би је човек иначе дирао. Паметна је то зверка ! И зар је њему лако ? Пред толиким светом! Ал куда ће сиромах? Превршило меру. Па још, ја сад да је жалим! Јок, јок! не жали Белолукић, богме никога. Ни мепе други не жали. Што сам наумио, то мора бити. Доле ти с њом. У подрум! У подрум брате, ја како! Та нека она ту пева н>ену песму кад није хтела, љуцки. Јабогме! Тап туп, тап туп — отковаше, разглавише рамове, ^звадише, извукоше, однесоше у подрум. У Лодрум брате, у подрум! То сам ја одавно ^екао, то несМе друкчије, мора тако бити, пос^6'|аб сам ја. Та управо толико сам постојан' # већ с тога и не ваљам. II. Вреше садашње Г. Белолукић пење се уз стрме степенице општинске куће а уз пут и опет практикује своју добродетељ да се сам са собом разговара. — Море, није ми за њега, лако је за њега, но је мени за мене! Ја како. Шта

га ту сад посла има. Ваља ми по нешто и понешто и поправити. Ене! Истина! Ку кавац сињи, а ја на њу и заборавио, несретник! Куку мене, куку мене! Да се од некуд сад то раструби: г. Белолукић

тако и тако

, спустио је у подрум! Помии Возие, вдто бн.

едите , њу па у подрум! заглавио!... А ни крив ни дужан, зма баш ни крив ии дужан! Ја сам и онда говорио: немојте људи, немојте да дирамо. Наше је то, брате, било на ће бог дати да опет буде наше. Ако је баш нешто да он Дође, могло би се чиМ год мало закло-' нити, каква завесица што год па опет стоји да се не руши, да се ае квари. Аја! Сви оаа Паметаији од мене! Нико но слудаа» А сад ? Шта ћемб Вад I А цјека ааравно, жена брааила своје право. Ја како' боЈ^ан! Вар децу изродити па тек после хајд! ка ^аје Цод буквицом била. Е, нема брајко, нема, А кр^сна жена. Така добра жена. И шта је њему Фалило? И шта би он хтео боље? Тражи човек преко леба лјотаче! Ето сад на што ј'е изашло! Но оП8® кажем, није ми за њега но ми је за мене. А и за њу мије, брате. Така красва жена. Ал ја ћу њу на њено место. На место. На место, јабогме. Па ма ме шта