Male novine

довић и М. Ст. Марковић, јавни иравозастуиници. У комисију за израду законског дредлога о адмииистративниј иодели земље ушли су : г.г. Коста Јовановић држ. савег, као председник; Милан Милићевић библиотекар; Јован Драгаш;'вић нуковник у пензији; Сима Ч. Поцовић начелник у пензији; Анта Алексић еижењер; Радомир Нутник ђенералштабни потнуковник; Андра Ни колић секретар мин. иросиете; Мијаило Таорђевиђ адвокат и Стојан Про тић секретар мин. унутр. дела. * Предаја акредитиве, Јучз пре иодне примљен је од г.г. намесника у свечаној аудијенцији г. гро® Вреј и предао је своју акредитиву. * С јавног предавања. Јуче је држао предавање о Лајбпиг^овој философији г. Мих. Шљивић, јавни доце нат на Великој Школи. Пошто је у кратким потезима изложио живот великог ФилосоФа, прешао је и на сам рад његов како у опшге на науци тако и посебице на значај његов у философији . Целу ствар је изложио врло аанимљив!' и схватљиво. Иредавање је бидо добро посећено.

Јерусалимски Крст. Новине су донеле да је Њ. В. бив. Краљ Милан добио у Јерусалиму ордеи Св. Гроба. Ми знамо да по.тоја само један орден Св. Гроба и да је то орден католички а верског значаја. Изгледало је веома чудно како је иравославни краљ Милан могао добити такав орден, и ми смо у једном од прошлих бројева изнели нарочито и ногодбе какве се траже од каваљера тога врло старинског и врло ретког ордена. Сад дознајемо да су новине по грешно донеле вест какав је орден добио наш бив. краљ. Он иије добио орден Св. Гроба, но нешто са свим друго, што унраво и није никакав орден, нити је игде забележеп у књи ге које говоре о орденима. То је цросто златан крстић с парчетом свстог дрвета у среди. Тај крстић даје се отменијам хаџијама као нека усномена, и то дели иравославни патријарх. Пошто се не узима као орден, то ни бив. краљ неће имата потребе да тражи дозволу за његово ношење. У Грчкој врло многи имају овај крст, а имају га неке особс и код нас. Овим иснрављамо иогрешне вести других новина, да је бив. краљ до

био орден Св. Гроба, што је и нама било дало повода те смо говорили о том ордену. * Одликован. г. Драгумис, грчки министар иностраних дела, одликован је таковским орденом I. стеиена.

тоји немачко-енглееки уговор о подели острва Самоа и Тонга. Херберт Бзсмарк и енглески изасланик Мале одлучно су побили тај глас. Касон је одговорсо. да ће тај одговор умирити Америку и разбисгрити сигуацију. По жељи енглееких и аиериканских изасланика, даљи нреговори водиће се на енглеском а не на Француском језику.

АУСТРИЈА И БАЛКАН. Орган мађ'фске владе, „Кетге!;" пишући о ноложају на балианеком нолуострву и односима Ауегро-Угарске према балканским државама вели : „Целој Јевропи добро је позната цел наше политике балканске. Она се састоји у томе, да балкачске зсмље штити од сваког некомнетентног мешања с ноља и да осигура њин ми-

ДОМАЋЕ ВВОТИ ЖигосаљеЧ>уради. Г. мииистар народне привреде решио је да се нодмеравају и жигошу бурад, јер нашој винарској трговини јако смета то што нема званично нодмерних буради. То је констатовано и на нишком винарском скупу, који је донео и парочиту одлуку о томе. Сем тога и еснаФ качарски више пута је чинио г. министру представке у овом смисду. Докле се та ствар не регулише законом, г. министар је наредко да се од 1.јран, слободан развитак. Ми не тра аирила о. г. отпочне иодмер^вање и жимо нити што вшне. нити што мажигосање буради овде у Београду нод | ше. Кад са овог једиаог правилног гледишта оцењујемо расположења и догађаје у балканским државама, онда немзмо разлога ни да очајавамо, нити да се претерано бринемо. С времена на време могу да наступе непријатне промене, које аусхо-угарека монархија не може спречиги, а не може за то што она не ради гадним, неморал ним средствима да се неарестано меша у унутрашње ствари ових зема30 н. д. Ако би ко захтевао да му сс ј ља, као што то ччни панславизам. на бурету обележи дара, платиће за \ Ала ипак ће победити идеја, која слу| жи као основица нашој балканској нолитици. Сум!Бати у то, значило би | сумњати у животну снагу балканских народа. Што је њина самосталност већа, то је већа и поиуларност наше ! монархије у балканским земљама. 0воме процесу потребноје дуже време

државном контролом. Овај ш-сао ће вршита ковтролор мера за варош Веоград и за то ће за касу државну наплаћивати ову таксу: до 50 литара 40 п. д.; преко 100 л. 55. п. д-; нреко 300 л. 115 д.; преко 350 л. 1 30 д., нреко 400 л. 145 д; преко 450 л. 1'60 д; преко 500 л. 1.75 д; преко 550 л. 2 д; нреко 600 л. 2*10 д; преко 650 л. 2 20 д; преко 700 литара 2 дин

то од сваког комада 40 п. д. ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ

(Аустро■ Угарска) — Заједнички микиетарски савет, који се у Бвчу држи између аустриског и мађарског кабинета, још није дао позитивних ресултата. Меродавни кругови увидели су дазаједнички прорачун за идуће делегацијс неће дати повода никаквим иачелним питањама

но шго ]е година две, тим пре што моековска политива у овим земљама има за собом дужу прошлост но што је наша И кад се оцене најновији догађаји на балканском полуострву, не потцењујући их нити ирецењујући, мора се констатовати да јака ре-

де се на основу тих одступања спречи слободан развитак балканских народа и да се они упрегну у кола моековитизма, наша би се монархија одупрла тој тежњи и показала своју снагу и моћ, Она ће то и учинити ако до тога дође". Лено прича! У опште, аустрјиска штампа уме депо да прича. Штета само што се дела не слажу баш тако често с речима.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Еосовсва прослава. Средишни румски одбор за косовску нрославу издао је овај проглас, упућен српским комионистим : На ос:'ову стручног суда потписани одбор усвојио је доле означене песме под бр. I. Химну спевану по г. Ђури Сграјићу нароху у Пирошу а под бр. II. Онроштајну песму сневану по г. Непаду из Снљета. Износећи пред Вас озиачене две песме, молимо, да не почасите часа, те да их у што краћем року комиоНЈЈете. Према имовини којом одбор располаже, расписује награду ва комаозицију сване од наведених аесама по 5 дуката Кесарских у злату, коју комиозицију одбор но стручном суду усвојио буд,е. Рок примања комнозиција је до закључно 28. аирила (10. маја) т. год,; по истекнућу рока, биће свако иисмо иовраћено. На нисму мора бити означено да је комнозиција унутра. „Химна" има се компоновати за мушки а „Опроштај" за мешовити збор, Нримљена комиозиција остаје одборска својина за једну годину дана.

јер нрорачун у гланноме неће бити акција, с којом се московске тежње много измењен, само ће се повећатд|.вмају борити н у Србији и у Румунеке партије услед нозог војног за- ј нији, доказује ј?,к нанредак нриродног

кона. (Лемачка) — Оба дома земаљс.ког сабора закључили су своје седнице 18 о. м. — Послови на самоанекој конФеренцији теку новољно. Гро® Херберт Бисмарк изјавио је да Немачка и не мисли на анексију. Американски изасланнк Касон пмтао је, да ли у истини пос-

гроцеса а то ствара немогућност да ее ове земље вежу уз силе, које су им хтеле оду&ети њину народну самосталност. Валканска нолитика наше монархије гледа свој задатак у томе, да овај процес потпомогне дозвољеним и легалним средствима. Она не може да сиречи епизодична, прелазна одступања. Али ако би се нокушало

Бр. 1. X И М Н А.

Боже сидни наших прадедова, Штите свети српских соколова, Влагослови са нрестола свога, Збор свечани народа ерпскога, Око гроба цара-мученика А у иомен храбрих оеветника Да достојно Србадија жнва Мртвој браћи нрелива кољива! Кад не могу — еј жалости! Кам' их данас жеље зову Да нрелију свете кости Мучсника па Косову. . .

Онп су оставили веома ружне успомене. И ако су хришћани, овај народ не воли их ни мало више од Турака. Је ли могуће да ви Турци не знате та расположења. Зар није у последњим раговима турска војска победила поглавито с тога, што је народ у сгвари био уз турке. Сећате се аустриске иогибијс код Гроцке ? И ту је била за* слуга срискс раје. Срби су иомогли даћесарова војска онако грдно страда. Али.... На једаред Мара умуче, она се трже в носртс. И сам се везир поведе. Догоди се нешто неочекивано, проломи се страховита грмљава, као да се сама небеса сурваше на земљу. Земља се тако силно потресе, као да се иреко половине расценила, Ваздух се усколеба као да негде у близиви изниче из земље читави бура. На свима прозорвма окренутим северо истоку стакла нопрскаше. — Комади разбијена стакла са ввеком иопадаше у собу. Цела кућа љушну се из темеља. У једном угду одвали се велико парче лепа од таванице и паде па патос. Изгледало је као да се негде ту у близини земља ировалила .. Одмах за тим чу се нека кукњава и болно аапомагање. Бледа, с прекинутим дисањем, Мара се онако несвесно нажс везиру. Тако исто несвесно, с иснруженим рукама, као оао човев вој« хуће што да цридржа да н е

падне, везир крочи Мора на сусрет. И он је био блед- Ненадни, страховнти потрсс беше и |њега ирепао. Њ ини се погледи су сретоше као да су се очима питади в шта ово би?" Жалосно јаукање опет се јасно понови. То је био глас човека који болно заиомажс. Тај глас долазио је ту негде из близине. И везир и Мара нриђу брзо нрозору. Ту у страни мало сгајао је норушен један део баштеноког~зида. Порушио се један угао а из тих развалина помаљао се човек, нретриан земљом камењем и ћерпичом. Видела му се само глава и горњи крај рамена. По глави је био сав крвав. Кушао је да се извуче из оних рушевина и жалосно је јаукао. Из оближње стражаре трчало му ј 5 неколико људи. То је би > ковачки стражар кога је затрпао порушени зид. Везир је гледао ћутећки овај порушен зид, преко ког се сад вицела даље мала градека пољаница, на којој се указа неколико војника. Неки од њих били су још необучени. Везир ману руком на Мару да се склони. Она се брже трже, а наскоро опет се врати прозору сва увијена у Фереџу. Везир викну на војнике да брже ваде онога јадника из рушевина. Везир је глсдао све ово, али још ништа није разумевао. У први мах помислио је да је онај иотрео дошао од нада овог зада, Но одмх је

било јасно, да једно оборено ћоше дувара није могло произвеети онолика потрес. Напротив, сам зид морао је пасти од некаква друга, јача штреса. Везир онет викну војнике, унита их шта је то. Гласови одговорише да је нешто пукло доле код Видин-Капије и да стражар с куле тамо пружа црвен барјак. Баш у тај мах, сунце исплива на далеком обзорју, као огромна златна кугла. Његове прве јасне зраке просуше се по сјајним металним крововима градских џамија, те су на белом сјајном металу трептале као безброј ужсжених свећица. Прво су се појављивале на највишим шиљцима витих мунарета, где ее нолумесец на један иут засија као дасе у иламен иретвори. После су као светле искре прелетале с крова на кров, ширилс се све даље, док најпосле широки јасни зраци већ изгрејала сунца не обасјаше цео град јасном, ведром јутарњом светлошћу. (НАОТАВИЋЕ СЕ.