Male novine

Ој Косово; тужна ваша сдаво, Сунце српско где зађе крваво Та данас је од тог доба клета Пет стотина препаћенвх лета, Пет векова оплакује зала Тужна јека од српеких гусала! Боже правде — после мука тешки' Српеки народ погледај витешки И закрилк еиротана, Боже силви правдо света, Доста бегае тешких дана По тиеућу горких лета. 3. Свете сенке из времена стара Дичиа војеко српског цар Лазара, Погледајте данас са висине, Како Срби дичан помен чине, Дичан номен — јер вам сачуваше Оне свете аманете ваше: Свету веру и гародност евоју А за које надосте у боју. Не кловуше нод тужњавом, Под оковом иод санџиром, Креиише се старом славом Часним крстом и путиром. II. ОПГОШТАЈ од видозданске петстогодишњице. 1. Збогом брате, збогом селе, Срнске мајке, чеда мила; Часак стиг'о да се деле, Српчад што се окуиила! 2. Ви, о сени иреблажене, Поврх Срнства што лебдате, Покрај раје ногажене Стан'те да је соколите! 3. Дајте нама, ви о славни Раетуреним' у час овн, Успоменом дела давни' Да се веза нам обнови. 4. Верујући у вас, врли, На раетанку данас ево, Србин опет наду грли Сну верује што га снево! У Руии 16. (28.) анрила 1889. Средишњи одбор за видовданску прославу. Јов. А. Ђуричић. —• ДОЖЛЋА ШТАШПЛ (Свршетак.) Положај Краљев није више оно што је био и разлика је велика. Он се неће више моћи одржати на оној висини, на којој је до екора био, ни у земљи, ни у својим односима са иностранством. То је иетина, коју треба отворено призаати и узети је за полазну тачку. Али ако је сад такво стање ствари, њему ииак остаје једна улога или боље рећи једна дужност и он се несмс од ње отимати Нужао је а то је неопходна иотреба, да он садашњу ситуацију сам собом ликвидира, ма колико се она чиаила замршена те да је остави своме сину слободну од свију чоследица једне несрећне прошлости. Њему та дужвоет припада; он треба да је прими и да је испуни, јер је то дужан својој земљи као Краљ и своме сину као отац Сва политичка будућност Србије концентрисана је у овом детету. 0нога данз, кад судбина земље буде у његове руке положенз, треба да мо же примити са спокојством и са ноуздањем терет, који му народ буде ловерио. Треба ствари подесити тако, да он своју владавину з^почне сопсгвеним делима и да се не забуњује погрешкама оних владавина, за којима буде дошао. Краљ Милаа треба дакле да остане Краљ, но што, но то. Он треба да изврши дело онорављења. Регенетво, па све да би се на његовом челу налазила једна жена задахнута тако муш-

ком енергијом, обдарена тако просвећеним умом и прожмана материнском љубављу тако светом, као што је Ваше Величанство, не може за то бити довољно, верујте ми Госпођо. Најбоља регенства никад ништа нису решила, а сва су иза себе оставила заплете, којих су носледице, доцнији режими морали да размрсују. Не треба ићи у историју, да се примери траже: Краљ је Милан ту, да јасно засведочи истинитост мога тврђења. Уштедите Госпођо, једно регенство Вашем сину и Ви ћете учннити најлепшу уелугу, коју једна мати може своме сину, а једна Краљица својој земљи учинити. Али ако се баш иалази, даје регентство апсолутно нужно, онда Вас молим, да то не буде регенство Министарског Савета. Кад се погледа на године Краљевића, требаће по уставу три узастопна регентства; а помислнте, колико ће их требати ако се регентство нреда Миниетарском Савету! Спака законодавна сесија, могла би ново р гентство довести. Помислите само на ону разузданост страети и на то, колико ће те страсти кроз девет година имати слободна тока, кад у питању буде, не само да се министар ски, него још и намеснички Фотељ, освоји. И млади ће Краљ, усред ове олује, узети узде своје владавине и на овом усгаласаном мору страгти, засновати своју власт, која се чак рађа! Проба би по мом схватању била веома опасна; ја само наговештавам опасноет, а остављам Вашем Величанству, да иромери последице. Али ма какво најпосле било решење, које се буде у овом пигању узело ја преклињемВаше Величанство, да никад на себе не прими преседкиштво регентства Судбина је свију регенстава, да буду мржена, а Ви Госпођо не треба да се дате омрзпути. На против нужно је и политичка је потреба, да концентришете у Вас сву љубав народа. да учизите тако, како ће Вас водети и ноштовати, јер ће сви ови оеећаји, не заборављајте на то Гослођо, преносити се кроз Вас на Вашега сина, све донде док не буде у могућности да их почве сам својим сопственим делима улевати. Ази зато је нужно да останете сачувана од свију невољи, свију мржњи и свију интрига, које Фатално изазивље посао управљања земљом. Тај носао није ни пријатан, ни лак. Треба га оставити другима и остати на висини на коју Вас је Провиђење иставило. Одатле ћете Ви и даље и боље вадети, и бићете моћнија да вршите спасоносан унлав, на онлјти ток државних послова. У место да председавате регентству, председавајте Госпођо васиитању Вашега сина. То је улога сасвим другојаче достојна Вас и тамо је Ви и можете испунити. Пре но што од њега направите Краља, направите га човеком и онда ћете одговорити једној од најллеменитијих и најсветијих дужности Ваших. Ето Госнођо, шта сам имао на срцу да Вам кажем, пре него што закорачим у заборав, који ме очекује и коме са нестрпљењем тежим, Ја сасвим разумем, колико је то мало смерно од моје стране, што овако нишем Вашем Величанству онда, кад на то нисам иретходно овлашћен. Али предмет је тако озбиљан, атренутци, у којима ћу још имати могућности да то учиним тако избројани, да ја онет нишем, па макар се и изложио гвеву Вашег Величанства. Међутим ја нећу да завршим ово писмо док не затражим опроштаја, за све оно, чиме сам могао имати несрећу да Ваше Величанство до данас онезадовољим и док Ваше Величанство не замолим' да се по неки пут сети, да, баш и ако буде полезније услу-

жено од других, никад то неће бити са више несебичне нреданости, него што га је услужио Баш најпонизнији и најпокорнији слуга , М. Гарашанин. Напомињући да му је краљица Наталија па ово писмо одговорила начином који га је успокојио и на чисто извео, вели да се из њега могу видети његови ногледи на абдикацију, али не верује „да са у њима може наћи интригантства, неваљалства и кокваререности. 0 разводу брака говориће у идућсм броју. КЊИЖЕВНОСТ Поглед у овом броју доноси, сем започетих ствари и ово: У законитој одбрани од Гар. — Један разорен ум. прича Л. Комарчића. — Доколиде: Разочаран.а од Гар. — Различноети.

СЛУЖВЕНИ ГЛАСНИК — Министар Финансије наредио је окр. начелствима и управи в а р. Београда, да при издавању плата, пензиј а или ивдржаваша чиновницима који у једноме округу живе, на ма они које струке били, осим царинарцима, а тако и од оних чиновника у оставци који су задржали право улагања у фонд , — обуставља сваког месеца прпценат иа наплаћени проценат да шаље Управи Фондова месечно, но једпоме списку, овначив у истоме по реду: име и презиме, звање, плату и колико је од кога месечно на име припадајућег нроцента и за који имено месец наплаћено. Тако ието наплакиваће проценат и од учитеља и учитељица у целом округу, па засебним сниском, који ће у свему бити застављен као и горњи чиновнички, да шаље наилаКени проценат Управи Фондова у горњем року. — -2° Обустављање првомессчне плате, једномесечних вишака, при сваком унанређен.у, ванредних улога од оних чиновника, који су после тридесете године ступили у службу или који су ее после 40-е године оженили, даље, учитеља и учитељица првомесечне плате, месечних вишака при сваком унапређвњу, улога оних, који се после 30-е годиие ожене или удаду; као и улога оних, који су после 35-е године стунили у службу — да шал>е Управи Фоидопа заоебно и са особеним актима, означив увек од кога је што и на име чега наплаћено. Нокод месечних вишака и прве месечне нлате може један акт да обухвати и више лица из једног округа, само што и овде морају бити одвојени чиновници од учитеља и учитељица. СМЕСИЦЕ Лепо употребљено мито * * * У једној вароши хлебари дођу управнику полиције и замоле га да иовиси цену хлебу. Пошто су му укратко иЗиели своје разлоге, спуете на сто кесу са 200 налолеона и удале се с тврдим уверењем да ће та пуна кеса „најкрасноречивије" заступати њину ствар и најбоље уверити г. управнвка (начелника) да је њин захтев оправдан. После неколико дана ето опет хлебара управнику, (начелнику) да чују његов одговор. — Госнодо, речз им старешина, ја сам ваше раздоге мерио на теразиЈама правде, па нађох да немају никакву јтежину. Судим да би неоснованим лоскупљивањем хдеба оштетно сиротињу, која се и без тога мучно хдебом храни. У осталом, ја сам ваш новац ириложио ово варошкој ! болаици, цошто сам уверен да и

ваша намера није била друга, но да се тај новац уаотреби на какву добротворну цељ. А мислио сам и то. кад сте ви у стању чинити онаке милостиње онда мора бити да не губите у вашој радњи као што кажете. (Баро) ПримедбА ареводиочева ; Варош у којој се ово десило није у Србијивећ Француској, није се звала Београд већ Лијон. Господину управкику није било име г. Глиша, но г. Дага (Би§;а2) с тога нас београдски управник не мора тужити за увреду части. Г- Кујунџи^ева изјава. У ирошлом броју донели смо изјаву г- Кујунџића, у којој исправљ а да краљ Милан није о о мени говорио онаке погрде, како је то „Застава" оаопштила. И г. Кујунџић тврди да је бив. краљ срдит на мене, али сасвим за другу етвар, и у другом [облику, но што је то злонамерно изврнуто у „Застави". По речима г. Кујунџићевим, а то је бив. краљ Милан говорио и другима па и мени самом — Он је срдит на моне с тога, што сам га ја навео да нас нусги из каземата и у ошнте да почне нопуштати радикалима и да им се подаје, све мало но мало, док најносле није дела ствар доведена довде, како данас стоји. Њ. В. бив. краљ најбоље зна како ствар стоји. Он има нуно право кад вели да сам га ја навео да прекине борбу с радикалима и да наиђе на пут зближења, а да је из тога никла садашњост. То је све тако, само ја не знам да ли у томе има какве кривице, и откуда Њ. В. краљ црне увереље да баш не би било горе, да је рађено друкчије? Г. Кујунџићева изјава важна је и ми ћемо о љој говорити онширније. Овде пак само још ово. Вест, да је бив. краљ говорио о мени оне ногрдне речи, потекла је из кругова наше владе, изнели су је поверљиви људи владини, и то је за мене био јак раздог да јој новерујем. П. Тод. ЈАВНА ГОВОРНИЦА Висени.ји. ГГрви поглед ока твога сјајном сунцу подобан Пленио је ерце моје Учинио робом га Тебе љубим!... Верујеш ли? Ово није шала, ја ти иетину кажем: Мрвиш ли ме ? Одговори. Цветно. ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА А. Ћ: 0 цедуљи из ^Одјека" на првој доколици. Можда и постоји. Ко би још памтио и све цедуљице своје. Али, ако не памтим кад сам све коме шта писао> памтио и знам то, да се никад и нигде, ни у мојим цедуљама, ни иза мојих цедуља не може крити ништа што би било р5 г жно и непоштено јер II. Т. никад није чинио ништа ружно и неноштено. „Виделов" сарад* ник никад нисал био. Два три пут само пи* сао сам нешто о бугарским стварима, или унраво преко рад једаог пријатеља. Бише никад ништа! Буди дакле спокојан. п т.