Male novine

БРОЈ 153.

НЕДЕЉА 21. МАЈА 1889.

ГОДИНА II.

КЗЛАЗИ СЕАКК ДАН ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : Вл год лну 12 динара На ио годиве 6 динара ®» 8 месецн .... 3 дииара ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ : Ва годину 30 динара Ца по године ... 15 дннарк На 8 месеца , . . . 9 динара 1Е РЕТ1Т ЈОЦКШ ЈЕД»Н БРОЈ 10 ПАРА ДИН РСКИХ.

МАЈ1Е НОВИНЕ дневни лист за евакега

Пре ТПЛАТА . писма и рукописи ШАЉу се ВлАснику „ М алих Н овина" Топлнчин веаад 6р. 17., на гораеи опрату.

Може се претплатити и код свију пошта у Србији.

ЦЕНЕ ОГЛАСКМА На првој страни о.. речи 10 нр. д., а на четврто д пнмт ;» да 10 пр. дин.

К1

'/I 4-.Л

ттт

За свако оглашење плаћа се држ.

НЧЂИ ОГЛАС« ПО ПОГОДБИ

Нашем добром и иеорежаљевом Михаилу К. Руеидесу, БИНШКМ ИНЖИНјЕРУ мин. јрлћевинл даваћемо четрдесето дневни парастос у цркви св. Марка у понедељак 22. тек. ме€. у 9 часова нре подне. Молимо пријатеље и другове покојникове , да овом тужном помену изволе присуствовати. ожаложћени : Константин Русидес са сиповима

(15

ЦЕЛОКУПНЕ Г1ЕДЕЦИНЕ Г В. СУВОТИЋ , оператор, ^ / I станује у цариградској у- Л П , .тици Вр. 1. у Андрејеви- 1 ћев(1Ј кући. Во.чеснике прима код ^ себе од 2—3 сата иосле подне. / 308 1—3 V ЗШ 7ТТ-3'

ИЗ ОПСЕРБАТОРИЈЕ Веоград 20. маја 1889. год. 7 с. пре п. — 2с. п. п.

КАЛЕНДАР Недеља Православни: 21. Дар 1Сонст. и цар. Јед Католички: 2. Еразмо ■Сунце иалази 22 маја у 3 с. 49 м. Оунце, залази у 7. с. 38. м. Меме месеца : Прва четврт 25 маја. Дан је с почетка 157г сати, а ноћ 8 1 [ а с. али до краја овог месеца дан одужа још ва 15 м„, а ноћ ва толико окраћа

К У Р с Дукат 5.61 Наполеон ....... 9.39 Сриехи лутријски 3°/ 0 лоз(ти 38'25

РЕПЕРТОАР Недел,а, 21.: Ревизор, комедија у пет чинова, од П. В. Гогоља, с рускога превео Ж. Јовичнћ. (Гостује П. Симић/

Ветар 1праваци јачина) Јужни I сев.-севе. слаб ј источни ] СЛаб

СТАЊЕ ВОДЕ

За последња 24 еата од 18 19 о. мес. вода је опала ва 9 сантим. колика је вода

18 Маја 19. Маја

иролаз испод ћуприје 818 8.27

Максимална температу^.а 28°,7. Минималпа температура 16°,4. Време: Лепо >|» ф ф ј ф ф ф ф ј Ц^р"* Гесп. Гершић још није одговорио, како је смео издавати суду противзаконе наредбе. Г. Таушановић још није објаснио, за што се преко службенога листа „Српске Новине" растурају неистине по народу. ЦИЈР" Влада још није дала обавештаје зашто њен новереник Иван Иванић, који пише по „За стави", изврће и неверно нреставља говоре бив. краља Милана у цељи ружења и грђења нојединих личности.

НОБ ЗЛОЧИН (наставак) Изгреди од 14. и 15. маја од огромног су замашаја. Пре свега они су предзнаци нашега, да не рекнем болестног, али свакако

Притисак вавдушни < иа 0°]

750,80 м. м.

750,12 мм.

Температу ра ваздуха .(С°)

20°,3

27°,8

Влажаост вавдуха (релативн а)

веома ненормалног друштвеног стања. Они су налик на грозницу, која се јавља напред, као весник какв« тешке бољетице, која увек настаје. Даље, ти изгреди веома су несрећан почетак дугих и већих и тежих престуна, којима су београдски нереди имали да послуже само као проба и нокушај. Проба је испала истина мало рогоботно — рука, што држи конце и удешава како ће лутке иг рати, сваки час је незграпно испадала и могла се чак и издалека видети, али аранжер као да није баш много ни марио да се крије — али општи успех ипак је био повољан. Заглодајте мало боље и мало из ближе у догађаје од 14. и 15. маја и ви ћете у њиној физиономији наћи тако много преступничких и злочиначких црта, да ће вам се кожа наЈежити. Ми ћемо овде набројати само по неке од њих. Нереди од недеље и понедељка очито су гажење устава. Уставно право српских грађана за које смо толико дуго војевали и коме смо се толико радовали у нев га једном у нови устав, то свето и велико право уставно погажено је. Но то није све. Важан је сам начин гажења , тих је начина могло бити више. Могла је збор забранити власт, или отвореном наредбом, под разним изговорима, или стављањем препрека исиод руке, да се збор не могне састати, да људи не могну доћи. Могло је бити и других начина. Код свију тих начина то би се гажење права ограничило само на тај један случај и зауставило би се на томе да се тада и тада ти и ти људи нису могли скупити ту и ту. Међу тим овде је од свију могућих начина употребљен баш онај нај гори. Гажење уставног права слободе јавних зборова извршено је тако, да ће та новреда права бити и дуга и трајна, остављајући за собом тешке последице за будућност. Збор Је насилно растеран, и људи с тога збора не само што су отишли с једним новређеним и окрњеним цравом, но су отишли бијени и изломљени, отишли су с повређеном главом и изломљеним костима, отишли су поцепани, осра-

моћени, опљачкани • отишли ! ах да су бар сви отишли! Али не, многи су остали, неки привремено , док по болнкцама и приватним становима неирездраве и не извидају љуте ране своје.... А други? . Ах ! Овде се срце стеже, рука малаксава , перо исрада , сама душа плаче Други остају овде за навек, њих је већ покрила з< мља, они су већ сахрањени, далеко од родбине и пријатеља, далеко од дома и породице евоје, а њином тужном, оцустелом дому стнћи ће само црни глас да је тај и тај отишао у Београд на јаван збор, који се саста је на основу ирава стечених новим уставом отишао. а тамо га — убили!... — Убили? За што? — За то што је нанредњак! Ето то је оно са чим се ја ничад не могу помирити, што никад не могу одобрити. Да неко главом плаћа само С ТОГа, што припада другој политичкој странци, која се мени не допада, но који ипак постоји на основу устава и закона земаљских — то је оно на што ја никад не могу нристати. Против тога се буни м ј ум, моје срце, моја савест, буне се сви осећаји моји. Сго година да живим сто година ћу против тога протестовати. Кад су тако радили либерали у чувеном буџоносачком добу, ја сам против тога нротестовао, иротив тога се борио и с тога и отишао у странку која је била противна либералима, а проповедала слободу. Кад су тако радили напредњаци, ја сам се против тога борио и свом снагом рлдио да се обори владавина, која гони и сатире људе само с тога, што су из противне партије. Исто тако ево ме да протествујем и да се борим против тога данас, кад то раде људи, који веле да су радикали или бар пријатељи радикалне странке. Осуђ^јући оваке поступке ја не гледам личности, ја не питам за партије, мени је све једно ко удара, а ко је ударен, ја оплакујем тако исто бедну жртву М. Мишковића, који у најлепшем добу младости главом плаћа можда просто младићско љубопит-