Male novine

ство своје, као што оплакујем и оне мени незнане жртве, које су у Београд дошле с вером да уживају нотнуну уставну и законску безбедност, па овде главом платили свој долазак на јаван, сдободан и дозвољен збор нартиски. Ја не гледам дакле ко бије а ко ли је бијен, — ја се борим за начело да таквих удараца у опште не буде. Ајш напредњаци су тако ра дили. Зар је њин крвави суд зајчарски био што друго до џелатско касапљење ? Лепо, нек је и тако, па зар ви хоћете да ми стопу у стопу поновимо све оно што су радили напредњаци. Па у чему ћемо ми онда бити друкчији и бољи од њих, кад поновимо редом све оно што су они радили? (Свршиће се.) П. ТодорсвиЋ

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Гост. Г. Михаил Ањевков, царско руски ггридворни ђакон приспео је у нашу престоницу с брзим возом, у петак у вече, око 11 час. и одсео у гост. Паризу. Веле да благочесткви ђакон носи многа писма за неке наше високе особе. Д-шутовао је у дивилу. * „Дунавско наробродско друштво" одобрило је да се свима путницима који би ма са које српске дунавске или савске станице иутовали о Тројицама у Шабац, — дају иодвозне карте са 50 од стојевтиниј , то јест у иоловину постојеће цене, По исту цену даваће се и ири аовратку из Шапца. Тако, на пример ко би из Београда за Шабац путовао, платио би према смањеној цени и за одлазак и за повратак, свега око 6 и по динара на I. класи а за карту друге класе 4 и по динара. Уз то се свакоме дозвољава бесплатан иренос пртљага до 25 килограма. Та смањена цена, како за одлазак тако и за новратак, вреди и за грла (коње, кобиле и ждребад) ако би ко такова на изложбу или за трке, у Шабац упућивао, те би се из Београда платило до Шапца и натраг свега око 17 и но динара. При одашиљању сточних грла треба то, два до три дана раније јавити дотичној(дунавској или савској) паробродској станици. Но да би се овим иретпоменутим повластицама користити могло 4 треба се прво усмено или иисмено обратити господину Душану М. Спасићу секретару сриског пољопривредног друштва у Београду од кога ће се добити уверење које се мора имати при руци при вађењу карте за се или при одашиљању стоке. Ко жели уверење за лица (путнике) треба дајавињихова имена, ирезимена и станицу са које ће поћи а при тражењу сточних уверења, треба означити: ког је рода дотично грло, колико је старо, какве је длаке, са које ће се станица нослати и како се зове пратиоц. * Судско решење. У јучерашњем броју јавили смо да је г. Гарашанин изјавио жалбу против нолициског решења, којим је стављен у притвор, и жалба је. јуче предата суду. Полициска власт , спроводећи суду вароши Београда жалбу г. Гарашанина, послало му је у исти мах и] акт у

коме тражи да се из решавања но овој ствари изузму г.г. Илија Мојсиловић, иреседник варошког суда, Анта Боди, Мијаило Стевановић, Таса Радовановић и Марко Ђирђевић судије иошто су и они били на збору, те су орема томе заинтересовани у овој ствари. Да су иобројане судије биле на збору, сведоче четири келнера, који су због нереда од 14. мајз затворени. Међу тим г- Марко Ђорђевић није ни био па збору. Суд је имао да решава о овом изузећу и председпмк је упутио ствар на решавање г.г. Паји Јанковићу и Мијаилу Гинићу еудијама и Кости Шиартаљу |секретару као јединим лицима што су ј0111 остала у суду да по овој ствари могу решавати Они су нашли да нема места траженом изузећу. Полиције сад има да се на то решење судско жали Касацији. У исти мах застунник г. Гарашанинов, г. Стева Добројевић упутио је суду акт, — којим тражи да се из решавања но г. Гарашаниновој ствари изузму и тројица од цолиције неизузетих судија. И тако према једном и другом изузећу суд се на један пут нашао у немогућности да решава По уставу пак (чл. 9.) од часа поднете жалбе оптуженога па за 24 чаоа. суд има коначно да реши ствар о стављању у притвор. Иначе по истеку тога рока полицијска власг дужна је, не чекајући ништа даље, пуетити опгуженога- За свако грешење про тив ове уставне одредбе дотични чинопник казни се за незакоко лишавање слободе. Да је уважено изузеће учињено од стране г, Гарашанинове, варошки суд не би могао благовремено донети своје решење и нолиција би морала јуче по подне пустити г. Гарашаниаа. Међу тим она двојица судија а г. секретар, против којих је г. Гарашанин чинио изузеће, нашли су да и поред те пријаве изузећа могу решавати па су и решили питање о онтужби г.Тарашаниновој и оснажили решење полициске власти којим се г. Гарашанин етавља под ислеђење и у притвор за обично убиство. Ми овде бележимо само Факта, не упуштајући се ни у какву оцену, да ли је решавање судија, изузетих с г. Гарашанинове стране, било умесно и законо. Но постараћемо се да у најкраћем времену о овом питању донесемо стручно мишљење. * Ирви случај. Кад је полициска власт суду спровела жалбу г. Гарашанина на решење којим се ставља у притвор, она је учинила изузеће против неких судија. Ово је нрви случај да власт искључује, изузима другу власт, док је то право изузимања законом дато приватним особама. Ми не знамо да ли је полициска властдобро промерила и оценила значај оваквог свог поступка и да ли правна наука дозвољава и поставку да једна власт другој не верује, да једнадругу искључује. Али што знамо то је, да ће се свак упитати: па кад власти у којима је подједнако оличен закон и правда, које морају уливати у свакога веру о евојој беспристрасности, — кад власт једна другугој не верују, шта ли онда остаје за нас, обичне људе. Радо бисмо чули о овоме мишљења наших правника, којима су стунци нашега листа огворени. * Бако да се тумачи. На другом месту у данашњем броју јавили смо, како је полициска власт чинила изузеће против неких судија варошког суда да не решавају о ствари за коју се оптужује г. Гарашанин. Међу тим та иста полициска власт оптужила је и донела решење о ислеђењу и стављању у притвор и неких изгредника

од 14 и 15 маја. Суд варошки је и за та њена решења имао да донесе своју одлуку. Занимљиво је, да ту полициска власт није чинила никакво изузеће ни иротив кога судије, ма да је суду спроводила на решење дела изгредника и пре и после пошто је спровела суду иа решење ствар г. Гарашанинову Ми ни овде, као ни у којој другој прилици, не знамо ни за какве обзире ни према коме. Нама је једино сгало до практичних последица нојединих поступака било власти било појединаца према појединим грађанима. За то се баш и питамо како да се тумачи постунак полициске влаети, која у оптужењу за изгреде од 14 и 15 маја чини изузеће неких судија кад се ствар тиче других оптужених особа. Ако су изузете судије пристрасне, ако су ззинтересоване, оне су тако исто заинтересоване, како према г. Гарашанину тако и према изгредницима, и ако из разних мотива. И ако је било места изузећу судија у решевању стварл о притвору г. Гарашанина, онда јо исто тако било места изузећу и у решавању ствари изгредника. * Накиадно нашој белешци о ножару у згради г. Наума Николића имамо да јавимо ово; На тавану, сем изгорела два момка, снавала су и два шегрта. На том тавану била је једна баџа која гледа у авлију г. Андрејевића. Кад су опазили ватру и и дим, који ихјегушио а нигде нису могли изаћи, шегрти су се провукли кроз ту баџу и ускочили у авлију г. Андре:евића. Она два момка, што су изгорела, покушрвали су такође да нрпровЈку, али како су били одрасли а баџа мала нису се могли провући но су остали и постали жртва пожара. Њихове остатке однели су јуче у општу државну болницу ради саране. * Одобрио. Суд је одобрио и оснажио решење иследне власти о претресу станајј г. Илије Аврамовића бив. среског пачелника. * Одузета зкелезница. — Дознајемо да је влада од једар«д наредила иследне комиеије дуж целе железничке линије. Те су комиеије, у један исти дан, прегледале све етанице, и пошто су се том приликом нашли и многи и тешки пр^ступи против закона и погодбе о екеилоатацији, то се држава нашла побуђена да експлоатацију железнице узме у своје руке, на чему јој ми само честитати можемо, ако се све ово овако обистини. У идуће .1 броЈу опширније о овоме.

Шта вели штампа о 14. мају ? „Застава" у 77 броју доноси чла нак о нередима од 19 маја, иод насловом „Нереди у Београду па вели: ...„Зна се ко чини демонстрације. Ту су обично две најразноврсније струје, Одушевљени ђаци. младићи, пуни идеализма покрећу их, а за тим се прикупљају сваковрсни мрачни елементи, које не руководи никакав идеализам. Тако је то свуда у свегу, тако је то било и у Београду. „Наш дописник из Београда има право кад тврди, да су сами напредњаци у многоме криви крвавом исходу демонстрације. Не можемо баш рећи, да су они демонетрацију изазвали. Али су је они скренули на крваво поље. Демонстранти нису имали собом револвера и оружја; из њиног логора не пада ни један метак. То је доказ, да нису ишли на убијање. Но с друге стране је сумњиво и уиада у очи, да су нанредњаци дошли на збор оружани

револвернма, они беху спремни, да после најмање демонстрације изазову оно, што се десило. „Ми не бранимо демонстранте, али их разумемо. Само не разумемо оно држање напредњака. У Будимпешти беху недавно демонстрације узеле велики размер ; иадало је камење на војску, министар-председникова кола беху не једном опкољена и он је морао бегати. Али он није пуцао на свет, није убијао. И ма да је надало камење на војску, ма да је и у Будимпешти гомила рушила, издоге, па и пљачкала, ма да је данима, недељама трајала демонстрација, није било онолико крви као у Србији. Иагледа као да је и иолиција у Београду била сувише ревносна, бар иолиција других преетолница није побила и ранила онолики свет, као у Београду." Француска штазша. Скоро сви ннриски листови доносе уводне чланке, у којима се говори о београдским нередима од 14 маја- Они сажаљевају што су срнски натриоти изгубили хладнокрвност и осуђују напредњаке као изазиваче. „Фигаро" је донео једну депешу по којој је аустриски носланик г. Хенгелмилер изјавио српској влади да ће отпутовати из Србије ако неред не пресгане за 24 сахата. Париски политичари у томе гледају мерило интереса, које је Аустрија нолагала на напредњачки банкет. „Тан" и „Деба" говоре објективно о тим догађајима, али се ипак слажу с осгалом Француском штампом, да настављање тих нереда може бити само од користи по аустро-немачке интересе. „Фигаро доноси депешу из Беча, да се српски сељаци сиремају да наиадну Београд. „Матен" доноси да су српски политички кругови, једном увидели, да је политичка улога г. Гарашанина у Србији са свим свршена. Бугарска штаипа. „ Свобода " јављајући о нередима у Београду, вели: „Ови догађаји довољни су да се закључи, да се духови у Србији нису умирили, као што се мислило. Ови крвави догађаји доказују, да у Србији има јак елеменат, који не одобрава политику данашње владе. Ако се обистини глас да су с наиредњацима учествовали и либерали (! Ур. „М. Н.") онда ће се потврдити други један глас о расцепу између радикала и либерала. Још у почетку данашње владе ми смо рекли да ће се између њих увући руска интрига и да ће их сломити, ако не умедну да се држе, То као да се Оотварује. Ми нисмо они који желимо зло нашим суседнча, али нам је дужност рећи им, да се нису умели користити лекцијама које ]е имала Бугарска и место да воде самосталну политику, да гледају те да се унутра учврсге, они су похитали нре свега да буду што услужнији Русији те да јој учине неку корист. Русија ће се сад и сама потрудити да створи расцеп у влади у јединој цели, да је једног дана принуди те да од ње тражи људе да управљају Србијом и да им одрже положај. Тако је било и с нама после 1881, кад су позвани Соболев и Каулбарс да владају. Саветовали бисмо нашим суседима да се оставе личних распра и уличних свађа и да озбиљну нажњу обрате на ноложај у који су доведени." ПИСМА УРЕДНИШТВУ Уреднику „Малих Новина" Београд Госиодине Уредниче, Молимо вас, имајте доброту отштампати у вашем цењеном лис т у што следује :